meredith_sa

Ne znam zasto ali ovaj mjesec mi je teboga sirih razmjera. Prije par dana cujem za zenu koju poznajem, koja je sticajem okolnosti nastradala i sad se bori za zivot. Pogodilo me jako jer ima nekih 10-tak godina vise nego ja, bavimo se istim poslom i nekad kad sam bila student gledala sam u nju kao dijete sirom rasirenih ociju i mislila-ovakva cu biti ja kad budem velika. Zena je u komi i slabe su sanse da se probudi. Moj zivotni poziv je takav da cujem puno ruznih stvari, i tjeram se da iz toga izvucem pouku tipa da se ne treba nervirati zbog svakodnevnih gluposti, da treba paziti na sebe i ljude koje volis, da treba svaki dan biti covjek i biti fer, ali nekad stvarno pitam dokle? Primjecujem na sebi da sam crna u zadnje vrijeme, mozda je to umor od silnih obaveza. I zato obecavam-sutra se budim nasmijana i radujem novom danu.....

Sad sam citala Wandin blog i jako je tuzno to sto se desilo...sto bi rekao Balasevic Onaj odzgo je nekad pravi seret pa na strmini doda teret...u petak sam se pravo isplakala jer je bio PMS, i kriza. Prije dvije godine bio je neko u mom zivotu i otisao je iz njega na jako ruzan nacin. Kazu ljudi, to govori vise o njemu, ali to tad ne pomaze. Tad boli, i ta bol je jako dugo bila dio mene. Moram priznati, bila sam jako gorka prema ljudima oko sebe, ponasala sam se kao deriste, iako sam po godinama odavno izgubila pravo na to...Svejedno, jako dugo sam radila stvari automatski, ustajala, isla na posao, i ponasala se kao zombi. I dvije godine tiho patila, i da nazovimo patnju pravim imenom, bila u depresiji. Dvije godine, a zbog cega???? Kazu ljudi, pametniji od moje bivse tuge, kad patis, patis za onim feelingom a ne za osobom. Ali polako pocelo je nestajati, i polako imam volje za raditi stvari, i davati im znacenje. I tako sam se i udebljala, sjedila i jela, i nisam imala volje hodati ni raditi ista sem onog sto je zaista neophodno....NO more...Promise

Subota vece, hrana i ja. Danas mi je skrobni dan, to jest bio je. Jutros uredno pojela dvije jabuke, popila Jacobs 2u1 (ne mogu bez mlijeka dzaba) i skuhala prasu sa rizom za rucak. I spuca me neka nervoza popodne, i tu se doslovno pocenem tresti od gladi, bez zezanja, ono pocnu mi svjetlice. I pocnem jesti. Sad vise nemam snage nabrojati sta sam sve pojela ali ....bilo je svega. Tjesim se jedino sto idem na fitnes i imam program ko za profesionalca. A sve bogami kriv onaj glupi PMS, sinoc sam oplakala ko zadnji kreten i tako svaki mjesec. Znam da su to hormoni ( hello!) ali u tom momentu ne pomaze i bog. Ljubim vas sve i nadam se da bolje gurate nego ja!

Sad sam nesto racunala i gledala onaj kalendar mijesecevih mijena pa sam skontala da mi 24.02. je mijena a meni je to 13 dan (I hope I will make it) i onda cu ici na vodeni dan. I pokusacu da se rijesim opsesije da svako jutro idem pravo na vagu i nerviram se kako se nista ne mijenja. Drzite mi fige...

Cure iz karakter kluba, primate li raju iz komsiluka! Pisem Vam iz Sarajeva i danas sam prvi dan na Un-u. Ne ubijam se bas od ljubavi prema mesu, vise sam tip zene od tijesta i kolaca, pusa svima!