1. žrtva revolucije

30.08.2016. u 14:09 | 22 Komentara | Print | # | ^

Revolucija je počela

Dragi blogograđani s velikom radošću vas obavještavam da je revolucija upravo počela. Dosada je naš smrtni neprijatelj i protiv nje se moramo svim svojim snagama boriti. Blognjuz noćas mora pasti !!!

Zato stisnite svoje redove i pokažite svome neprijatelju veličinu i snagu naših borbenih postova i komentara. Ne posustajte ni pred kim, ni pred čim i znajte da neprijatelj uvijek u pozadini dejstvuje (omaklo mi se).


Naša unutrašnja snaga i borbenost svakog dana je sve veća i veća. Vijekovima smo bili potlačeni i sada je kucnuo čas našeg oslobođenja. Za Blogodržavu se borimo od stoljeća 7. Naša revolucija će pokazati svim anitblogerima da je biti bloger častan zadatak.

AVBOH




Kod Merlinke su vam upustva što vam je činiti. Lozinka: Mesni doručak.

22.08.2016. u 20:40 | 75 Komentara | Print | # | ^

Hrvatski bermudski trokut

23:55

- Zvonkaaaaaa!

- Aaaaaaaa.

- Koliko si ti ono postova napisala do sad ?

- Aaaaaaaa ?

- Čini mi se da si malo žbaljala. Po svemu šta si napisala ispada da smo bile na putu 13 dana, a bile smo 12.

- Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ? Pusti me spavam. Sutra, sutra… Laku noć.



Jednog dana, ne zna se kada

- Mela koji je danas datum ?

- Ne znan.

- A koliko već putujemo ?

- Pa po planu već smo doma, a na pola smo planiranog puta.

ahahahahahahahahahahahahahahhahahahahahahahaha

(Plan je bio da putujemo 7 - 8 dana.)

- A sjećaš li se ti Like ?

- Tulovih greda da, a Like ne.


ahahahahahahahahahahahahahahahahahahah


Neki dan

- I šta ćemo sad ?

- Ma znaš to ti je sve zapetljano. Srića da imaš slike po redu, jer ja više ne znan di je šta i di smo šta vidile. Meni su samo blogeri ostali u glavi.

- Idem promijeniti u 1. postu da je bilo 13 dana.

ahahahahhahahhahahahahhahahahhaahahahahahahah

- Ma koga briga jel 12 il 13. Nego mene zanima di smo zgrišile.

- Možda u Makarskoj, možda na Hvaru ili u Unešiću ?

- Znaš šta nije isto brojat noći i brojat dane. Čekaj da izračunan na prste. Ma 12 dana garant.

- Ma kako se to moglo dogoditi ? Jesam li ti lijepo dala blokić da zapisuješ. A u njemu samo piše:

„ 05:25 Zvonki neće upalit auto.“

„ Sve 5. Neman vrimena.“


- Ja nisan ništa kriva.

- Kako molim ? Jesi li provjeravala postove ?

- Jesan. Ofrlje.

- I zašto bih samo ja bila kriva ?

ahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaha

- Iđen ja pitat moju tetu Luce, ona sve zna. Zvala nas je svaki dan sto puta.

- Jesil luda budit je u ovo doba! Poslat će nas k vragu.

- Šta opet u Šibenik ?

ahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaha



Danas

- Neće nitko znat. Samo ja i ti.

ahahahahahahahahahahahahahahahahahahaha

- Šta se ceriš ?

ahahahahahahahahahahahahahahahahahahahah

- Ja ću sve reć. To je vijest stoljeća. Odredile 8, putovale 12, a ispalo 13.

ahahahahahahahahahahahahahahahahahahah...

- Ma nećeš valjda?

- Oću.


ahahahahahahahahahhahahahahahhahahahahaha

21.08.2016. u 21:16 | 15 Komentara | Print | # | ^

Spasite me



Na blogu je dosadno, kod kuće je dosadno, na plaži je dosadno, u moru ajde, de.

Freš i Anči se približavaju Lionici i Blognjuzu, Modesti i Mirče neloše stoje. Nije mi više napeto.

Svi su negdi otputovali, svi negdi uživaju, svi nešto negdi, a ja u kući sa Blogom.hr.

Nema više revolucije, Freš je otiša na Olimpijadu, Kupus leži u ligenštulu, Domeniko mi se zaljubija, Diablo samo skita, Anči sidi s babama i ćakula s njima, Lionica je u preizbornoj kampanji, Frida nije više depresivna.

1. Mama uskoro odlazi i nema više čišćenja, pranja, kuvanja i žuganja. Već mi sve to unaprid fali.

2. Franju san izgubila zauvik jer na blogu pišem p…arije.

3. Blognjuz me ne voli više od drugih.

4. Random me zeza jer ne mogu stić Zvonku u traženju srca.

5. Dite me ništa ne sluša.

6. Uskoro moran pisat planove i programe.

7. Izbori me ne zanimaju.

8. Na televiziji nigdi mene.

9. Kupus mi je naresta i morat ću ga pobrat.

10. Doša mi je obračun struje i račun od Dinersa. Amerikan malo kasni.

Ja san za taj drastičan korak odlučila: jer Fridi triba slobodan dan da proslavi rođendan, jer mi je Zvonka dojadila sa blogom tjedna; jer Stara teta i Suncokretica oće da mi je oduzmu i s njoj iđu po svitu; jer nas White Lillith još uvik čeka, a mi davno ošle; jer Freš ne reagira na moje udvaranje; Jer Crna svjetlost sporo napriduje u čišćenju korova; jer Masal nije pobra sve cviće za me; jer Bellarte pućka lulu dok promatra avione; jer je Belator oša daleko i nema više postova; jer Lastavica putuje više od mene; jer Shadow napisala knjigu; jer je Copnjica prominila ime; jer Dražen kuva 500% bolje od mene; jer me Mirče nikad nije stavija na naslovnicu; jer mi je Samo nebo zna ukrala inspiraciju i više na zna pisat pisme; jer je Regina 100 puta lipša od mene, jer mi Nisa nije dala da pojiden salatu; jer Mekon stalno spominje vrapce; jer san se zbog Gurmanke još više udebljala; jer Sjedokosi ne more smontirat Anđelinu; jer je Razvedenica pronašla skriveno blago; jer je Marionetu oteja Janko; jer s Gogom nismo popile kavu na vrhu Male Kapele; jer Brod u boci piše bolje od mene; jer osobno ne poznan Dinajine bogove; jer mi je teta Luce ostala žalosna šta nije bila barem glog dana; jer su neki blogeri netragon nestali sa Zlatnom djevom; jer se nisan prijavila na Olimpijadu u bacanju kamena sa ramena…

I zato, šta se sve urotilo protiv mene, i šta niko više nije za revoluciju ja dižen svoj glas kontra sviju vas i sve ću vas stavit na naslovnicu (ostalo mi je nešto eura za potplatit Blognjuza). Ako niste za revoluciju onda barem za prosvjede, rešetanja i prigovaranja.

Meni je DO - SAD - NO !!! Želim akciju i reakciju!!!

Ako ovaj post ne bude nominiran i ne bude komentara da se ne ubijen, da me vole i da me čitaju; ja ću se lj_ubiti.




I ovaj post nek Bug izbriše jer



Domenico je kriv za sve. On me jedini zva jabukon, i lipo mi je tepa, i sad se zajubija u onu šesnu malu.

20.08.2016. u 12:13 | 30 Komentara | Print | # | ^

Uniforma

Oda životu i Zvonka kažu da se palim na uniforme. Nije da mi nije lipo vidit, je, pogotovo ako lipo stoji, al moji snovi su negdje tamo gdje Franjo pjeva, svira, a ja pjevam i plešem i smijem se, smijem se…

bila žena il curetak
ritko koja izuzetak
uniformu milo gleda
pa se njojzi brzo preda

žene se na uniforme pale
kao da su s Marsa pale
kao jadne nisu znale
za botune zlatne male
kapa, kravata i odora
on to tako nosit mora

od botuna učas oslipe
samo se na uniformu lipe
nije im važan ni status ni dob
može biti i potpuni snob
njemu ne triba da se trudi
za njim ona načisto poludi

a u vojaka, zna se svaka
na brzaka, prije mraka
strah kod njega ne postoji
u mraku žrtve svoje broji

za kapetana, moreplovca
žaštitara ili lovca
avantura za dan, dva
možda misec, ak' je ne zna

doktorima sestre draže
pacijentice vješto laže
dok im leđa kremom maže
kad tableta ne pomaže

policajac mila mati
čak će ti i pištolj dati
uhiti te dva, tri puta
budeš zarobljena i napadnuta

dobro dribla nogometaš
ne voli ak' gol mu daš
ribe lovi ribar naš
na gredelima si s njin da znaš

vatrogasac zapali te učas
pa te gasi od jutra do sutra
kažeš li mu „dragi“ naglas
zdimi već prekosutra

Djed Mraz baš je fora
njega grlit baš se mora
izgovor mu kratak dan
nema kuću, nema stan

poštar zvoni do tri puta
pilot u inostranstvu zaluta
vozač će da te voza
kondukteru draža loza

kuvar te skuva dok kažeš keks
konobar špreha sve u šesnaest
od carinika dobro čuvaj se
ne viruje sebi, a kamoli tebi

svećenik se bogu klanja
dok mantiju sa sebe sklanja
pirotehničaru ti si mina
koju će odma da razminira

ronilac ko morska sirena
u moru će da ti piva
dimnjačar sriću ti nosi
a škovacin, kante odnosi

željezničar se drži voznog reda
strojovođa u lokomotivu ti ne da

svaki bi od nji nešto tija
svaki se klete da nije u šteti bija
diči se nošnjon i svome ponosu
uniformu zgužva baš na poslu

xxx

svaka uniforma ima svoju čar
ženama je to ka božji dar
a kad se uniforma skine
nestane sve te čarolije

ispod nje svi su isti
altruisti il egoisti
neka žena za žene im
uniformu glanca
zato nemoj ljubit stranca


xxx

uniforma meni baš napeta nije
ono što mi srce uistinu grije
Franjo je koji znade za moj ton
mora biti bariton

da mi pjeva, da mi svira
na bubnjevima ručak servira
na klaviru da mi sklada
uz gitaru, s njim sam mlada

veseljak je i vedar duh
u glavi mu nije propuh
savršen je kad se smije
vicevima on me grije

rukama me čvrsto drži
da me ljubav ne isprži
tepanjem me budi iz sna
pismom me iznenadi za rođendan

lud je za mnom
i ja za njime
ako nije takav
nek' zaboravi me

ako kojin slučajen
i uniformu nosi
nek se licka, nek se brije
bože moj
savršen nitko nije




19.08.2016. u 10:34 | 21 Komentara | Print | # | ^

Priče tete Luce

Živija u selu debeli Vrane i njegova debela žena Luca koju je od dragosti zva Kurvetino. Vrane se nešto ljuto zamirija susjedu i ovaj mu je reka da će mu kad-tad criva rasparat.

Bilo proliće, zatoplilo, Vrane leži ispod koštele pijan i zadovoljan. U susjednoj ogradi derali janca. Prolazi susjed i zamoli ljude da mu daju drob, da će in ga odma vratit. Daju mu ljudi drob, ostave posa i priko ograde gledaju šta će susjed s njime.

Dođe susjed do Vrane koji umilno hrče, rastvori mu košulju i stavi na njega još topal janjeći drob. Malo zakopča košulju, da drob ne ispadne, brzo pobigne iza ograde i čeka da se Vrane probudi. Ljudi iza ograde pomno prate taj cirkus.

U neko doba budi se Vrane i ugleda criva isprid sebe. Počne stenjati:“Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa…“ Zazove ženu: „Kurvetino dolazi vamo brzo! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Ajme meni, criva mi je raspara.“

Trči Luca brzo što je noge nose. Kad ugleda criva zakuka u sav glas:“Kuku meni jadna ti san! Criva ti je raspara.“

Krene ona rukon da će ga taknit i pita: „Jel boli?“

Drekne Vrane:“Ne diraj Kurvetino! Da boli. Boli ki u zinicu oka svoga.“

Društvo iza ograde pobacalo se od smiha, vrcaju in suze, ne mogu se obuzdat.


Ova priča ima više dobrih pripovjedača koji je tako prepričaju, da se smiješ već od samog početka. Teta Luce jedna je od njih. Pričat će se dugo, prenosit s kolina na kolino, jer to je folklor domaćeg humora i lukavosti.

18.08.2016. u 09:08 | 17 Komentara | Print | # | ^

srce Zagore



kamen
na kamenu
drača
kupina
cvrčci
i ja

razumit
može
samo
kamenjar
pismu
koja
izvire
iz mene


kamen
na kamenu
drača
kupina
cvrčci
i ja

pulsira
žega
isijava
kamen
na kamenu
kamenica
bez vode

kamen
na kamenu
drača
kupina
cvrčci
i ja

i ništa
mi
ne triba
samo moj
kamen
na kamenu

17.08.2016. u 20:42 | 10 Komentara | Print | # | ^

Priče tete Luce

Teta Luca ili kako je od dragosti zovemo teta Luce je zakon, legenda. O njoj i njenim pričama i životnom putu mogao bi se napisati roman. Ma ja neman vrimena, pa neka ga sama piše. A zapravo i nisan ja sposobna za takav pothvat.

Teta Luce sipa viceve ko iz rukava i puna je dogodovština iz ditinjstva, mladosti i ovih sritnih najboljih godina. S njoj se umire od smija, s njoj nikad nije dosadno.

Taj dan kad san sva zgrbljena došla do nje kao prvo me grdno iskarala, a onda izmasirala svetin likon koji je moja baba, njena mama, prakticirala - s rakijon.

A onda se nadovezala na to moje mučno stanje i ispričala istinitu priču o dvojici prijatelja, intelektualaca…

Franjinu mamu ulovija išijas i posla ona sina u grad po tablete. Triba je ponit njenu zdrastvenu knjižicu, ali eto nije, zaboravija je.

Kad je pita mamu šta da kaže doktoru ona mu reče:“ Reci da me prvo ulovi u križima, pa onda udari u desni kuk, pa se bol spusti sve do kolina i ne mogu mrdnit sobon. Neka ti pripiše kakvi lik, jer ja do doktora ne moren.“

Kad je Franjo doša u grad vidija je da je zaboravija knjižicu pozva je svog prijatelja Stipu da sa svojon knjižicom ode kod doktora i podigne lik. Objasnija mu je šta sve mora reć doktoru da bi lik dobija.

Stipe se malo nećka, al mora je pomoć prijatelju.

Uđe on kod doktora i opiše bolest onako kako je Franjina mama opisala:“Prvo me ulovi u križima, pa onda udari u desni kuk, pa se bol spusti sve do kolina i ne mogu mrdnit sobon. Pomozite doktore, dajte mi neke tablete.“

Kaže doktor:“Lezite , sad ćete dobit injekciju i bit će te ka nov.“

Stipe problidi od straha i zamoli doktora za tablete, jer se eto on boli inekcije, no doktor ni čut. Na Stipino daljnje moljakanje za tabletama, doktor počne vikat:“Jesi li ti doktor ili ja!“

Stipe se sav pomutija, sran ga reć da je laga i da su tablete za Franjinu mamu. Dršćući skine gaće misleći :“Pa neće me valjda ubit ta inekcija.“

A inekcija ona najžešća, šta peče i boli ko san vrag. I doktor mu još reče da triba primit još takve 2 inekcije. Da dođe sutra i prekosutra.

Misli Stipe:“Neš me vidit nikad više.“

Izlazi Stipe sav pogrbljen iz ordinacije. Rukon se drži za stražnjicu. Franjo ga u čudu gleda, a Stipe mu kroz zube prosikće: „Vrag odnija tebe i tvoju mater!!!“

Kad je reka Franji šta se dogodilo, ovaj je umra od smija. Stipe mu je zabranija da to ikad ikome spomene.

Istina koju su Stipe i Franjo dugo, dugo skrivali, otkrivena je jednog dana kad su malo više popili. Od tada se prepričava na svim feštama i postala je legenda o ta dva intelektualca.


Zvonka je plakala, a ja gledajući nju.

17.08.2016. u 11:10 | 13 Komentara | Print | # | ^

Kad si uzbuđen



Ljudi moji, postoje 4 mista s ovog putovanja kojima sam vezana svojim ditinjstvon i mladosti i baš na ta 4 mista ja san upijala slike uspomena i zaboravila fotografirati. U jednom sam čak i fotić zaboravila. Možete li vi vjerovati, da od mog dragog Splita iman samo 6 fotografija i to potpuno naherenih i nebitnih ???

Srića, Zvonka me je fotkala sa Rimljaninom, a možda još koju ima u arhivi
.



Prošetati ponovno stazama kojima san šetala ka divojka, mlada, zaljubljena; gurati se u uskin uličicama Dioklecijanove palače; iako puzeći doći do kazališta i nekadašnje Prime; proći željezničkim kolodvorom i rivom, vidjeti nebodere… disat, a ne disati; gledat, a ne fotografirat; i smijat se; ponajviše veseliti se Splitu…

Riči mi se guraju, previše san uzbuđena. Pokušavam ulovit splitski govor, a miša mi se istrijanski ( namirno kažen istrijanski, a ne istarski), zagoranski, splitski i književni, tako da san više smišna to što ne znan di mi je misto i kako se di šta kaže. Ma baš me briga kad san u svome Splitu, u ladu, puna siće i sriće i sriće. (Franjo mi nije ni na kraj pameti.)





Nisa i Kupus su me osvojili na prvi pogled. U hladovini Geta pijuckali smo piće i nazdravljali krašovim bombonima. Knjižara i trgovina Kraš, na istom su mistu što me posebno obradovalo. Puno je promina, novi dućana, a ljudi su isti, dah Dioklecijana i sv. Duje je sveprisutan.

Duga splitska noć i Mračna splitska noć donose neke druge boje Splita koje ja ne poznan i koje ne želim vidjeti. Ono što je moje uho čulo je milozvučni splitski govor, ono što je moje oko vidilo je svjetlost carskog nepobjedivog grada. Volin to Velo misto, Borisa Dvornika i Nadalinu i Šurjaka.




Najlipši grade Dalmacije i Hrvatske, volin te i uvik ću te voliti !!!

16.08.2016. u 10:39 | 15 Komentara | Print | # | ^

scenarij za film

Scenarij Stevena Spielberga
Vrsta: ratni dokumentarno-igrani film



VRIJEME RADNJE:
Bilo je to ne znan ni ja koji dan, ni kojeg datuma jerbo nas dvi nikad nismo znale orijentirat se u danima. A kako i bi , kad smo umisto 7 dana ostale 12 dana.
Spilberg je naručija film o Franji i mi smo našle 2 dečka od kamere i spikera i krenule s najboljon voljon da snimimo film. No zatekla nas noć, švrljale po Hvaru, Spielberg je popi…ija i otiša u Esade, a nas dvi ostale bez slave.



Scenarij je bio:

1. dio

UVODNA ŠPICA

Mrkla noć, vani cvrčci cvrče, na kućici otvoren prozor i čuje se rondanje. U mraku vidiš spodobu koja se sapliće o krevet tražeći bateriju. Pali je i zaslipi samu sebe, jer baterija je tako napravljena da vlasnika oslipi tako da baren 5 min ništa ne vidi. Smantana osoba trči pi pi u WC i pušta vodu.

U sobi ostaje umilna tišina M hrkanja i stenjanja jer je i u snu bole leđa. Spominje kroz san neku buru, štikle i Severinu.

Vraća se spodoba Z i poteže M za noge, ruke, trese je da prestane hrkat. M se stenjući promeškolji i zarže još jače. Z si čupa kosu, mobitelizira, snima hrkanje, gleda zvizde, broji oblake i smišlja kako da je ubije: slike davljenja, gušenja, bacanja kroz prozor, srondanja niz stepenice…

2. dio

Spiker: Čujem da ste se vas dvije uputile na dug put. Je li to potraga za Franjom?

Zvonka: A ma.

Mela: I je i nije, kako se uzme.

Spiker: A kamo ste se uputile ?

Mela: Ne znamo.

Zvonka: A bo.

Spiker: A kako Franjo izgleda?

Mela: Jesi manit, pa kako bi ja to znala. Izgleda, onako. Baš izgleda.

Zvonka: (Presavija se od smijeha.) On uopće ne izgleda.

Spiker: Čujem da ste na svom putu upoznale mnoge blogere. Je li i Franjo bloger ?

Zvonka: To nam je najljepše putovanje do sada. Blogeri su nas dočekivali, ugostili, čašćavali, zasmijavali… (i prekida je Mela)

Mela: Franjo je za sada samo ger. To ti je skarećeno od gerilac. Ali ufatiću ju ja njega ne zvala se ja Mela, bit će on topbloger. Na tragu san mu… (Zvonka vrišti od smijeha.)

Spiker: Oprostite, a što se vi tako smijete?

Zvonka: Srela ja Franju neki dan i on veli: „Spasi me ako boga znaš! Ona Mela je teška kategorija, ne mogu se ja sa njon rvat.“

Mela: HA, HA, HA. Moš mislit. Ajde ne lupetaj. Samo si ljubomorna.

Zvonka: Ja ljubomorna!? Nemreš bilivit.

Spiker: Kad smo već kod ljubomore, ima li ljubomore na vas dvije pustolovke ?

Zvonka, Mela: Nema !!!

Spiker: Čujem da ste ponijeli svu opremu za preživljavanje, pištolj, nagaznu protutenkovsku minu, paštete i mesne doručke. Za što će vam sve to? Dalmacija je pitoma, gostoljubiva. Pa nije rat?

Zvonka: Ja nemam s tim nikakve veze. Mene su učili da…

Mela: Nemojte se sad pravit da ne znate da se sprema revolucija. Mina je za kontrarevolucionare, ali mi ju je Diablo spi…ija, a pištolj protupožarna zaštita.

Spiker: Kakva protupožarna…

Mela: Lipo, kad se Franjo zapali, da ga ohladin. (Prepisano s posta gđe. Mele)


3. dio

Teta Luca: Ajde linčine, ura je. Akcija, akcija. Vodin vas na jedno lipo misto di nikad niste bile.

Zvonka: Ja bin još samo malo spavala. Molin vas.

Mela: A di nas vodiš? Meni je dosta katramavanja gori-doli. Ja bi na plažu, pa u hlad na piće.

Teta Luca: Uvik si ostala ista. Isti ćaća. Idemo u Hrcegovinu da vidite Međugorje i slapove. Tamo ti je sve jeftino.

Mela: Zvonka diž se! Iđemo kupovat sandale. ( Zvonka se skoči i učas spremi.)


4. dio

Granica s Hercegovinom (ulazak u Hercegovinu)

Carinici: Ni A ni B.

Nas tri: Bar dan!

Carinici: Ni pogledat osobne.

Mela: Zar nas neće pritresat?



5. dio

Hercegovačka granica (izlazak iz Hercegovine)

Nas tri: Bar dan.

Crinici: Ni A ni B.

Mela: Opet nas neće pritresat. Imamo mi jednu lubenicu, 6 aljina, malo škije i 5 pari Zvonkinih sandala…

Carinici: Otvarajte gepek! (Teta Luca i Zvonka ružno gledaju Melu.)

Mela šapće: Zar nas neće pritresat?

Zvonka ljutito: Pa vidiš da nas zbog tebe pritresaju.

Mela: Ma ne tako, već onako.

Carinici: A šta van je ovo ? ( nađu pištolj )

Teta Luca: Ma to mi je igračka ostala od sina. Nije to ništa.

Mela u sebi: Ha, ha, ha, počinje pritresanje.

(Zvonka poblidila, traži vode.)


6. dio

Zvonka, Mela i teta Luce na ispitivanju

Policajac: Čiji je ovo pištolj ?

Teta Luca i Mela uglas: Moj.

Policajac: Zašto ste ga ponijele? Imat li dozvolu?

Teta Luca i Zvonka padaju u nesvist. Vode ih na hitnu.

Mela: To je plašljivac za Franju.

Policajac: Kojeg Franju?

Mela: Ma mog Franju.

Policajac: Jel ti to njega misliš ubit ?

Mela: Ma ne ubit, ljubit, ljubit.

Policajac: Jeste li vi što popili?

Mela: Samo koreto.

Policajac: A šta van je to ?

Mela: Istarska kava s malo rakije.

Policajac: Koje rakije ?

Mela: Pa ima malo rogačuše, malo višnjevače, malo medovače, malo orahovače…

Policajac: Ma koliko vi te kave polijete na dan ?

Mela: Ujutro brat bratu cilu litru, popodne po litre, a navečer ne smijen jer ne mogu spavat.


7. dio

ZAVRŠNA ŠPICA

U pržunu

Mela mota škiju i piva ojkavicu:

E moj Franjo džaba su ti strune
kad se nisi zagledao ume
oooooooooooooooooooooooooooooooooj


8. dio

ONO ŠTA PIŠE NA EKRANU NA KRAJU FILMA

Domenico plaća jamčevinu. Teta Luca ima blaži potres mozga, jer se skondrljala, a Zvonka neće više nikad s Melom putovima revolucije.

15.08.2016. u 11:32 | 19 Komentara | Print | # | ^

dite bure i kamena

Priču o Samsonu i Dalili znate svi. Ona ga je ošišala i oduzela mu moć. Ma priču o Severini i Meli još niste čuli.

Priča nema veze s mozgom, pa ako ste pametni neće je ni čitat.


Poznato je da naša Seve dobije šta oće: oćeš publiku, nakit, sina, alimentaciju, dolure, filmove… No Sevka piva štiklu i di njena noga stane trava ne raste. Srića božja da nije zašla u vinograd B-612 jer od moji košarica ne bi bilo ni k.

I tako nigdi na makarskoj rivijeri sritnemo nas dvi našu selebriti.



Nemoš virovat očima: je Seve, nije Seve; ma je, pljunuta ona. Pa šta ona radi na cesti i to na jambo plakatu? Biće da će opet nešto pivat. Kraj nje Grašo ka zrno graška. Odma ja uslikan Sevku za uspomenu i dugo sjećanje i veli ona kako i ona ide u Makarsku i kako joj je crka akumulator i kako noćas mora pivat za dijasporu i da je povezemo ja i Zvonka, da će nan platit.

A šta ćeš. Seva je Seva. Stisnemo se nekako u tom malom autiću kad Seva udari pivat; da pivat, zvoni iz sveg glasa: “…tamo di je stala moja štikla, oj lala oj la, ojla, la, la la“. Pitamo mi nju zna li koju drugu, treću a ona kaže da ne zna bez blesimetra. I tako nas 3 pivamo sve u 16, štiklu, kad falin te bože dođe i ta Makarska.

Oće Seva prije koncerta da se osvježi, da se kupa, a bura dere sve do kostiju. Neće Zvonka ni čut, smočit će dugu kosu, ubost će je jež, skinut će joj se lak s noktiju, šporkat će aljinu... I tako ti Seve mene namuti da joj pravin društvo. Ajde neka, imat ću o čemu pisat za svoje memoare. Smoči Sevka prstić u vodu i nešto joj se ne da. Ža joj poslin smočit štikle od Gučija. „Ma kvragu i ti i bura i štikle“, pomislin ja i lipo se iskupan, ono pravo muški Samsonovski. Šta meni more bura? Ja san ka od brda odvaljena, stina mi je kušin, more postelja.

Ode Severina s nekin Samsonom duge kose, velikih mišića (isti moj Franjo), a ja i Zvonka prasnemo u smij. I tako nas dvi, uz ćakulu, dvi, ogovaramo Sevu kad li eto odnekuda stiže White Lilith s rakijicon od rogača, velebitskim pivom i cedeviton. Kaže bila skočila do Velebita i zaželila 3 želje. Vila Velebita joj 2 ispunila, a treću neće, pa neće. Sad nas dvi znatiželjne ko vrag, oćemo znat kakve je to želje ostvarila, a ponajviše koja je treća. Jedna joj je bila da upozna blogerice, druga joj je bila da pronađe izgubljeni ključ, a treća ima veze sa šleperom koji eto na Krapanj ne more.

Ćakule su potrajale do poslin ponoći. Mene malo zeblo, al grijala me rogačuša. Šta je bilo poslin evo van fotodokumentacija i detaljan opis burnih događaja.



U Šibeniku mi je tribalo 5 min da se ispravin nakon sidenja pa je naš slavni Diablo reka:“Ajme, meni, s kojin ja babama hodan!“

U Makarskoj san hodala pogrbljeno. Svi su me gledali. Teta Luca me dobrano iskarala, a onda me izmasirala rakijon.

Na prvon trajektu pokisla i propuva me vitar.

Na Hvaru san brala travu uz bolove i sidila na bančiću, grijala se uz vatru i na nagovor plivala kako bi se izličila.

Na drugon trajektu kapetan mi reka da samo reanimiraju, zaustavljaju krvarenje i daju morfij.

U Splitu hodala šepajući i smijala se Zvonki, Nisi, Kupusu i sebi, digla tablete i neko skupo ulje. Popila voltaren uz normabel. Zvonka me vukla do auta.

U Unešiću u 03:30 Zvonka me mazala uljen. Voltaren srićon djeluje.




Uz sve te išijazoidne napade ništa mi nije moglo pokvarit doživljaj, smih, druženja. Svaki put kad san joknula svi smo se još glasnije smijali.

Kakve veze imaju Samson i Dalila s ovon pričon pitan ja vas. Za sve je kriva Severina !

Draga Zvonka, nemoj se ti ništa sekirat, neće Severina mene više natentat u more.


14.08.2016. u 19:18 | 13 Komentara | Print | # | ^

Ponovo divojčica

Na proputovanju san. Ustajen se ranon zoron šta je vrlo neobično za mene, oko 05:30, 06:00. Šuljan se na prstima da ne probudin ukućane. Iđen skuvat kavu, baren pola litre, da obavin svoj jutarnji ritual. Popijen, popušin, hodan gori-doli, tamo-vamo. Ajme Gospe šta ću sad.

Uzmen metlu da pometen lišće. Bole me leđa, a i vikat će me jer je sveta nedilja. A da počupan travu u malom vinogradu? Cik je zore, friškina, moran nešto radit. Poludit ću od dosade.



Kad u vinogradu prepoznan travke. Taknen ih i one se odma za mene zalipe. Ajme sriće. Nakon 42 g. sritnemo se ona i ja, smijemo se i veselimo jedna drugoj. To je trava mog ditinjstva koju san tražila u različitin krajevima domovine, i nađen je eto sad u 49. ode na Hvaru.
Pivan u sebi od miline, čupan travu, stavljam je na stol, a divojčica u meni ponovo slaže košaricu koju me mama naučila radit kad san bila mala, posve mala.








Prva je malo nespritna, ne izgleda ka ona za kakvu znan. Slažem drugu, a srce mi skače od lipote. Baš me briga šta svi spavaju, ja guštan sa mojon travon. Druga je baš onakva kakve su bile mamine.

Bude se ukućani i čude mojim košaricama. Kuju se unosni poslovi, otvaramo OPG i ja tražin proviziju od 90% za ideju. Prijatelj od mog prijatelja Nenada dosjeti se košaricu popunit bajamima i lavandom. Košarice dobivaju dublji smisao - suvenir za turiste. Biznis će da procvita, samo eto triba sačuvat sime i umisto lavande, vinograda, bajama i maslina posijat travu. (Sve to ima prijatelj od mog prijatelja Nenada.)




B-612 naređuje Zvonki da napravi anđela i ona to učas načini, a on sam dođe na ideju da napravi kružnu košaricu. Fotkaju se košarce i anđel, šalju sestramama, prijateljima… svi viču:“Ajmeeeeeeeeee! Nauči pravit!“







A divojčica u meni mudro šuti i prede od zadovoljstva. Nemate vi pojma koliko sriće more donit taj običan korov, bez da zaradiš i jednu jedinu kunu.

Ko to more platit!?


Patentirano u Zavodu za patentiranje na Hvaru u Uredu za suvenire zavičaja, Ulica grab 6, kolovoza 2016.
Sva prava ljubomorno zadržavaju B-612, Zvonka i Mela.





14.08.2016. u 10:06 | 18 Komentara | Print | # | ^

ISPIT ZNANJA - REVOLUCIJA























13.08.2016. u 10:18 | 13 Komentara | Print | # | ^

Najljepša, najdraža, najdivnija, najraznovrsnija, najzanimljivija... moja Hrvatska





















HERCEGOVINA



Veliko hvala:

- malo ti malo ja koja nas je vodala malo tamo, malo amo, i opskrbila me rakijicom koja kako kaže moja baba liči sve bolesti ovoga svita,
- dijablu koji me tija ubit skalinama,
- kupusu koji me tija ubit smijanjem,
- nisi koja me uvrstila u svoja umjetnička djela uz maaalu pomoć fotošopa,
- obadžu i domeniku koji su imali najbolju namjeru da nas sretnu, al su se spasili šta nisu,
- Zvonkinim roditeljima na najboljoj sobi u kojoj je bio hladnjak pun klope i priuštili mi nezaboravne vizualne i kulinarske doživljaje,
- seki koja nan je u Konzumu spekla kokoš,
- materi koja mi je dala ključ od stana s nadom da joj neću premještati namještaj,
- prijatelju od mog prijatelja Nenada koji mi je da da mu počupam sav korov u vinogradu,
- white lilith koja mi je dala predivnu rakiju od rogača i koja nan je priuštila nezaboravan doživljaj narodnih običaja,
- Amerikanu i Dinersu što mi nisu dali da kupin sve šta san tila,
- srići od malo ti malo ja koji nas je zabavlja svojin pričama,
- poskocima koji su nas zaobilazili,
- zgodnom kapetanu plovidbe koji mi je tija dati morfij,
- zgodnom prodavaču brisača koji nan ih je jeftino proda i zaminija,
- mojoj medicinskoj sestri koja mi je pripisala voltaren i normabel,
- farmaceutkinjama koje su mi uvalile neku tekućinu za masiranje koja djeluje na centralni živčani sustav pa nisan bila sva svoja,
- babi koja se molila pred Grgurom Ninskim pa smo ga vidile 2 puta,
- mladom zgodnom Rimljaninu koji se za novce grli i slikava,
- teti Luci koja je legenda,
- svim vozačima na cesti kojima smo smetali zbog "brze" vožnje,
- taksisti jer je nosija zlatni lančić oko vrata, pa san Zvonki mogla objasnit što je to pravi Dalmatinac,
- svim blogerima što su mi dali da u 6 ujutro kuvan kavu i muvan se po nihovoj kući,
- b-612 koji nas je naučija praviti maminu piletinu, provoza po cilon Hvaru uzduž i popriko,
- Krašovoj butigi koja već 30 g. stoji na iston mistu pa san mogla mlatit griotte,
- Ličanima koji prave dobar sir pa se nije pokvarija,
- Zvjezdani koja mi je pravila društvo i dala broj taksija,
- E.. jer mi je dala kućicu od ježa koja je sretno stigla doma,
- dečkima M... i M... jer su slušali moje priče, i nasmijali me svojin filmom,
- svin dobrin judima koji su nan pokazali pravi put, i našin dobrim navigatorima i Hrvatskim cestama koje imaju dobru signalizaciju,
- akumulatoru ... i Zvonkinom autu,
- korovu koji me vratio u djetinjstvo,
- Zvonki koja me je slušala dan-noć
- i svima vama koji ste nan poželili sritan put.







11.08.2016. u 08:57 | 32 Komentara | Print | # | ^

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< kolovoz, 2016 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Kolovoz 2017 (9)
Lipanj 2017 (7)
Svibanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Prosinac 2016 (1)
Listopad 2016 (1)
Rujan 2016 (2)
Kolovoz 2016 (14)
Srpanj 2016 (4)
Svibanj 2016 (2)
Travanj 2016 (1)
Ožujak 2016 (3)
Veljača 2016 (2)
Siječanj 2016 (4)
Prosinac 2015 (3)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (20)
Rujan 2015 (36)

Opis bloga

samo za franju
najljepsezelje1@hotmail.com



26.2.2014.

LET

note
me određuju
note me
razvedruju
note
me tješe
i vrištim
pjevajući
svoje ime
kao dijete
tu gdje se
galebovi gnijezde
kriještim
veselo
dok valovi
razbijaju
pjenu
u mjehuriće
malecke

E - DA
ja sam ta
što prkosi
i leti
visoko
visoko
iznad orlandina
Moja visina
je u krilima
mekim
i kad god te se
sjetim
poletim
još više
i tiho
najtiše
pjevušim
tvoje ime
xxx

a bilo vas je tu...

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se