AnaM

Ode vrelo leto.
Raduju se oni morski ljudi koji primaju turiste u goste što su se tih istih gostiju najzad rešili,pa mogu uživati u padanju lišća, poreza , cena u kafićima i sličnih tandrmoljaka.
Internisti (ne doktori, nego oni što skaču po internetu), objavljuju slike vatreno crveno žutih boja, usamljenih klupa pod lišćem, i sunca koje romantično upada u neku planinu obasjavajući je blistavo crvenim spektrom.
Noć sa srebrnim mesecom na listu koji se ljulja na grani, te hoće, te neće pasti, hoće, sada će, neće. Zafrkava očito, ali inspiriše pesnike pa i oni padaju u romantiku i okače bar deset pesama o prolaznosti života.
O prolaznosti, više neprolaznosti, autobusa dok čekaš na kiši niko ne piše.
Opšta padavina na sve strane.
Ima i neka turska serija o padanju lišća, mada u njoj više padaju ljudi nego lišće, a despresivna je da je mogu gledati samo oni kojima je život trala lalala, a nešto ih ne vidim u svojoj okolini.
Te padavine me posebno oduševljavaju na selu.
Ispred ulaza lipa 10 metara, i više, visoka, a raširila se kao da će celi svet zagrliti. Sa nje večito nešto pada, a o jesenjem lišću da ne pišem. Svaki dan se nakupi za omanji kamion. Zabranjeno je paliti lišće zbog požara, a ne sme se bacati u kontejner za smeće.
Malo dalje marelica i smokva se takmiče koja će imati više lišća onoj drugoj pod nos baciti. Marelicino leti na sve strane, pa sa metlom moraš trčati po dvorištu, a smokva svoje drži na okupu pa Albi tu pravi svoju dnevnu sobu za kvarcanje na jesenjem suncu. Ni slučajno se ne sme pokupiti jer digne rep u zrak i mrko gleda.
Padaju i cene pansiona u morskim zemljama, ali se turisti ne pecaju na te padavine.
Kad bi mene neko pitao, glasovala bih za padanje cena u radnjama, centimetara obima struka, repriza na TV, našlo bi se još koješta, ali znam niko me neće pitati, pa što zamarati mozak…
Živi i zdravi mi blogeri bili, neka pada što pada, sve pasti neće…

Oznake: jesen, lišće, padavine