AnaM

Klacka se autobus.
Udarila vrućina .
Napolju +26, a u njemu +30 i neki broj, tek da ne padneš u nesvest. Ima klimu, nije da nema, ali ne uključuje se dok ne dodje leto. Sigurno radi po kalendaru, pa temperatura i nije bitna. Mora biti da je to najnoviji krik vriskova. Za sad vrište samo putnici. Šofer na dreku odgovara monotonim glasom
-Kome se ne dopada nek’ ide taxijem.
Pravo kaže čovek, imao si izbor, izabrao si.
Stanica
Putnici izlaze, zatvaraju se vrata i panični glas
-Majstore otvaraj.
Izlete žena i taman da „majstor“ zatvori vrata, prolete kroz njih i muški putnik. Na stanici zastoj i odvija se priča. Onaj čovek zgrabi ženu za majicu, poče da je udara. Ona se okrete tresnu mu pljusku…
I tad je počelo.
Da je boks, bili bi ista kategorija. Udara on nju, očito nije čuo ni za Istambul, a ne za konvenciju. Udara on, sram ga bilo, sirota žena. Okolina, putnici i čekači prevoza se ne mešaju. Neki i navijaju
-Udri je. Pokaži da si muško.

Slika sa neta...

To pokazivanje muškosti ima mnogo lepši način, ali ne verujem da su na taj mislili.
Ona ženskica ima ove moderne nalepljene nokte, pa kad se okomi na njegove obraze, krvave suze linuše. Šutira ga nogama u ono mesto što je nezgodno kad se pesnicom grune, a vrlo zgodno za druge namere. Ni on ne odustaje. Samo šofer mog autobusa bi da krene. Sada se setio kad je najlepše.
Na zemlji ostade onaj čovek. Žena pobednički podiže ruke.
Masa navijača je izvadila mobitele da snima kako ona stavlja nogu na njega i u stilu Tarcana urliče.
Ništa.
Koja li mu je to konvencija ne znam. Šofer dade gas…i ostadosmo bez odgovora na pitanje, dokle će nas ti muškići zlostavljati??