Svaka generacija ima svoje idole na TV ekranima.
Prošla je imala Sašu Zalepugina i Olivera Mlakara.
Sadašnje imaju anonimuse i rialiti šou.
Pomalo se bojim za sledeću generaciju. Ko će tu blistati??
Jaka žena…
Bila sam u nekom društvu gde se povela živa diskusija o jakim ženama.
Većina je tvrdila da kad padneš digneš se i ojačaš. Sledeći put kad padneš bićeš spremnija i jača. Ćutim, a na lakat bih progovorila. Naročito je bila ustrajna jedna ženskica, kojoj se to padanje očito dopadalo i smatra sad da je postala jaka.Energično je tvrdila da je pad dobar za opšte dobro i jačanje ženskog statusa.
Ne znam za te statuse, ali…
Na znanje svim blogerima: na slici nije meca, nego je sa neta JL...
Ja letos pala, sve sam zvezde videla, dizali me trojica, mislili umirem. Ja se ukočila da nešto ne pokvare na meni, a oni pomažu. Nisam znala da to ojačavam. Više sam gledala da nisam nešto polomila. Nedelju dana nisam mogla ni sesti duže od pet minuta, sve me je bolelo. Posle nedelju dana postala sam jača, što jeste, jeste.
I sad te ženskice što padaju i postaju sve jače tvrde da se muški boje tih jakih žena. Tandrmoljka mu, pa što ne gledaš kud ideš, mislim si ja, ali dobrica, pa ćutim, a možda se i bojim da me ta jaka žena ne udari nekim argumentom po glavi i pokaže mi svog Boška Boškovića.
Kontam nešto, da li se muški plaše tih padajućih ženskica, ili im se te ženskice fizički ne dopadaju??
Zato budimo toliko jake da pokažemo svoje slabosti…
Vlast… .- O liepa, o draga, o slatka slobodo, dar u kôm sva blaga višnji nam Bog je dô, uzroče istini od naše sve slave, uresu jedini od ove Dubrave, sva srebra, sva zlata, svi ljudcki životi ne mogu bit plata tvôj čistoj lipoti!
Gundulić
Samo jedna reč, a toliko se mnogo promenilo. Menjam reč sloboda u reč vlast.
Pošta.
Jutro, hladno, susnežica.
Ulazi stariji par. On joj pridržava vrata oslanjajući se na štap, a ona se sva stisla pa došla još sitnija. Na glavi kapa, obmotala se nekim ogromnim šalom i preko svega navukla kapuljaču.
Polako ulaze, pritisle ih godine, ali i gomila računa. Moraju oboje na šalter po penziju jer poštar više ne donosi u kuću, a one novotorije sa bakomatima su im nedostupne. Gde staviti naočale, pa nasloniti ruku, pa staviti novčanik dok brojiš da li te nije automat prevario…
Na vratima čovek, koju godinu mladji od njih, ali ne mnogo. Pogleda ih strogo pa dreknu
-Skidaj šal i kapuljaču, a ti matori, taj štap ostavi, možeš nekog ubiti sa njim. Kamera te mora indentifikovati.
Ljudi u pošti pogledaše se, ali brzo skrenuše pogled. Ne treba se zamerati vlasti.
Slatka je ta vlast, pa ma bio i portir na vratima malene pošte.
Vlast je vlast, dokopati je se po svaku cenu, a biti čovek, zaboravili smo…
Parfem…
Uvek sam ih obožavala. Nisam snob, (možda i jesam) ali volim francuske, poznate. Za posebne prilike kao Merlin Monro jedna kap i postajem zavodnica. Kako parfemi sve više idu po cenama u diskorak sa mojim primanjima, i ne kupujem ih često.
Svi znaju za tu moju manu-vrlinu i puna mi je ladica parfema koji su francuski kao što sam ja prvak sveta u kraulu.
Jutros hladno, provejava sneg, ponegde i zaledjena barica. Ja se natrontala kao da ću na Mont Everest, a ne do prve pekare.
I…
U susret mi ide čovek kao iz crno-belih filmova i šapuće. Napol gluha od kape, kapuljače, šala preko ušiju i nosa ne razumem ga šta priča. Probijem se kroz šalove, a on otvori torbetinu, izvadi neke bočice i počne me škropiti.
Kad je vidio da ne reagujem na prvu, izvukao drugu bočicu, pa treću… Prodaje orginal francuske parfeme po cenama samo što nije badava. Pustio me je tek kad sam rekla da nemam novaca, ali me je polio po šalu i kapi da sam skoro sela u sneg idući unazad.
I…
Stižem ja kući. U liftu nešto smrdi, sve mi došla mukica. Nešto slatkasto, bljutavo, pomešano sa mirisom bebe pre nego joj promeni se pelena i zagorelim pekmezom. Ulećem u kuću.
-Stoj, stala si na neku bombu u travi. Dižem jednu nogu, pa drugu, čiste mi čizmice.
Onaj miris lifta širi se stanom. Ukapiram da su se one bočice parfema, orginal, pomešale na meni i uletim u kupatilo. Tuširanje,ribanje bez onih pena kremastih. Miris ni sapuna ne mogu da smislim. Sva garderoba bačena na balkon…
Telefon, posle pola sata
-Susjeda, da vam nešto ne gori u rerni, strašno smrdi.
I šta reći, voda ne pomaže, kao da sam tvoru sela na rep, izbačena sam iz dnevne sobe, pa da vam se javim… Za one blogere koji su u Evropi, obaveštenje:
Ne brinite, nije vam ništa sa kompjuterom, to je samo moj parfem, orginal francuski…
Svi znaju kako meca izgleda, ali uvek postoji ono ali.
Badava ja tako izgledala šarmantno sa nikom meca, ona u reali je drugačija.
Imam stotinjak ogledala po celom stanu, po džepovima, tašnicama, ladicama, zidovima. Ko pomisli da sam narcis, sram ga bilo. Na pitanje ogledalce, ogledalce ne dobijam odgovor, mutavo neka ogledala.
Nedavno sam dobila sliku kako bih izgledala da sam muško. Pih, nije da se hvalim ili žalim, ali…
Kandje su pogodili, ali bradu ne priznajem i gotovo.
Pametna ženskica ništa ne može. Trepće okicama i bespomoćno gleda čekajući pomoć snažnog, jakog, mudrog muškića.
Druga kategorija su ženskice koje mogu sve...
Same biramo stranu.
Kolega, kako izdržavaš sa tolikim kokama??
Valentinovo je prošlo, ali ove moje najavljuju neki 8 mart…
Kljucnuo bih ja njih da uništim taj feminizam u povoju, ali se bojim da me ne optuže za nasilje u porodici…
Kavica u cik zore oko devet sati mi propala, jer svi još dremkaju…
I šta da se radi, ko me je terao da zovem na jutarnju kavu.
Sad meco kuhaj, peri šoljice, uživaj…
Lepo ja kažem, spava mi se ujutro, kava se pije u jedanest sati…ali me ne slušaju...
Pas je po kineskom horoskopu uvek na oprezu, odan, pošten, velikodušan, diskretan… i da ga ne hvalimo.
Upadosmo u tu godinu.
Šta reći, ne piše mu se dobro na blogu, ako nastavi zafrkavati svojom velikodušnošću i poverenjem.
Rodjeni 1947, 59,71 i dalje sve po dvanest godina, sedaju na kineski presto. Mene nek’ ne diraju jer će ih moj znak pojesti dok kažu av av…
Upravo je izašao zakon da se novčano kažnjava svako proricanje, pa ne bih se trošila ali samo vas gledam i predvidjam. Nije što sam meca po horoskopu bloga, ne opuštajte se, Kinezi su mi dali vladajući znak i podznak…
Skrećem pažnju na blogere pod ovim znakom, jako vole da ih žele, maze, paze, vole (a ko ne bi). U ljubavi su promišljeni i strasni, pa ko voli, nek’ se izjasni.
Ne znam da li ima neko na blogu rodjen pod znakom psa, ali nikad se ne zna…
Sretna Vam Nova Kineska Godina…
Postoje reči koje je teško izgovoriti. Jednostavno ne idu prelo usana.
Dok čekamo, vagamo, reći ili ne, vreme juri i na kraju za sve postane prekasno.
Oprosti…
Idi begaj, šta imaš da opraštaš, sem ako nisi u crkvi pa nekoliko Zdravo Marija i sve u redu.
Kad mi neko kaže, oprosti, misli da je učinio veliku stvar. Meni nije ništa bolje od toga. Čak mi je i gore, jer me je potsetio na sve.
Oprostite, reče neka žena u busu i stavi mi torbetinu od sto kila na nogu. Šta oprosti, mislim se ja, ali kao fina, pa ćutim. Nažalost nije bila fina i ona moja druga noga i refleksno šutnu torbu. Žena se zgranu na moj prostakluk, ali ona leva noga zahvano kolenom dodirnu svoju desnu drugaricu.
Oprostite, nemam da vratim sitno. More… šta da ti opraštam, mislim, ali ćutim. Kad sam sutradan to isto pokušala na istoj kasi, nije mi prošlo. Sedela je kao Kerber koji čuva imovinu gazde, i čekala da joj dam novac. Doduše, ja sam malo izmenila. Nisam rekla da nemam sitno, nego da nisam ponela novčanik,a torbu napunila kao da će smak sveta.
O muško-ženskim prevarama ne znam mnogo. Nije da me nisu prevarili, verujem da jesu, ali nikad ne dodju posle se ispričavati. Pobegnu u vidu lastinog repa… Mora da su me varali samo oni koji me dobro znaju.
Nema kod mene tihe osvete. Tu sam odmah k’o zapeta puška…
Divim se ljudima koji znaju dati i primiti oproštaj…
Pokušala sam obediti jednu dosta normalnu prijateljicu da bloguje. Sve joj je bilo jasno, i postovi i slikice i komentari i blokiranje i anonimci, ali smo zapeli na niku.
Najteže je to odabrati.
Mora biti malo egzotično i nije važno ako ti je najveća egzotika u životu banane u zdeli na stolu, onako malo sexi izvučene.
Mora asocirati na pamet dotičnog što može biti vrlo pogibeljno, jer ko je još video blogera negenija (sad sam smislila tu reč, lepo zvuči).
Nik je odraz tvojih težnji, opisuje te, daje značaja tvojim rečima, objašnjavam.
Možeš imati i sarkastičan nik, ali ako ne poznaš značenje svih reči, bolje se mani tog imena. Sećam se jednog koji je hteo biti Guliver, ali veći i jači, pa ispao Gulanfer.
Nik može biti i jako zgodan za život jer kao i horoskop, počneš dobijati odlike tog imena. Evo,ja kao meca dobila sam osam kila od registracije na blogu. Da li je za to kriv blog ili blogeri koji su mi blagonakloni, ili možda sam naučila nešto skuhati još se ne zna, ali redovno čitam kulinarske veštine naših blogera… što je dalo odlične rezultate u mom poprsju, ali i u struku. Onaj što je uzeo nik 40 kila manje mislio je očito na sebe, pa deo tih kila bacio na mene.
Ona je htela uzeti nik koji će odraziti njenu stvarnost, maštanja i perspektivne želje fantazije jednog smrtnika koji hrabro raskida sa prošlošću gledajući izlazak sunca na zapadu.
Meni se ideja dopala, ali i pored najbolje volje nismo mogli smisliti koja reč bi to odrazila najbolje.
Ne znam kako ste vi odabrali nik, ali ja sam trebala biti AnaM, a blog se trebao zvati meca. Kako sam to zabrljala, pojma nemam, ali nije loše ispalo na kraju.
Božanstvo ili pakao??
Očekuje se da kažeš kako te novac ne interesuje i da si iznad toga.
Hm…zgodno zvuči, ali pokušaj opstati tri dana ne potrošivši ništa. Može, ako si se nekom okačio da te izdržava.
Novac ne donosi sreću, ali se sa njim nesreća daleko lakše podnese
Nekad je novac bio okrugao, čuvao se u sanducima i klizio kroz prste
Onda je postao papirnati, čuvao se u bankama i mogao se zapaliti,
Sad je neka elektronska verzija, čuva se u kompjuteru i nestaje brzinom munje.
I činjenica je da je od pamtiveka bilo, a nadjoh i na internetu:
Najbolji lek za sve bolesti je prebrojavanje novca
Eliminiše bol u zglobovima
Normalizuje krvni pritisak
Oslobadja od glavobolje
Poboljšava vid,apetit, glavobolju,
Spoljašni izgled i stambene uslove…
Broj prijatelja neobično je povezan sa stanjem na računu.
Ipak, novac je zlo modernog doba.
Oslobodimo ga se.
Moj predlog je da svi koji misle isto tako, pošalju novac meni, a ja ću se već snaći kako da ga potrošim.
Pomozite svom bližnjem. Malo njih dreči upomoć ako ona nije zaista potrebna.
Prvi put će vam biti beskrajno zahvalan. Rečiće najbolja si osoba na svetu.
Kad mu drugi put zatreba pomoć, setićete se, i smatraće da je to tvoja dužnost.
Ako treći put ne možeš pomoći i odbiješ ga, uvrediće se. Govoriće da si sebična, samoživa i nikad i nisi bila neki prijatelj.
Pa učini nekome…
Sve je to dobro, ali bolje da nekom pomognem, nego da tražim pomoć…
Krenem ja, u cik zore oko podne, u kupovanje.
Zrihtala sam se kao da ću u kazalište, a u zadnje vreme to mi i jeste glavno gledanje drame, a više komedije sa cenama i proizvodima. Možeš birati lepo skupo, GMO-lasto, ili ono nikakvo sprčeno, malo, više za smeće nego za stol. Malo jednoga, malo drugoga i neću promašiti.
Nije to tema.
Glavno je što ja idem vrc vrc, zadovoljno se smeškam, ni ja ne znam čemu, kad… Zaustavi me zgodan dečko. Ja se sva razblažila kao gemišt koga proglase za vino. On ni pet ni šest, nego meni odmah direkt
-Da li vas je neko prevario??
Nisam još došla sebi, kad on već sledeće pitanje
-Šta ste uradili po tom pitanju??
Setih se ja neprospavanih noći zbog nekog geliptera, patnje, tuge, jada i čemera i taman da zinem odgovor, kad…
Poturi mi pod nos neku šipkicu, a odnekud iskoči jedan sa kamerom.
E, neću priznati onu patnju, pa da onaj, bivši, sram da ga bude, vidi i bude mu milo.
Zavodnički se osmehnem i taman da kažem ne, nikad nisam prevarena, pomislih, da nije to neki partiski aktivista. Sad samo iz frižidera što ne iskaču. Slatka ta partija, a tek što im je omiljen politički turiznam, ne bi čovek verovao.
Na kraju, ispostavi se bedna anketa na ulici, povodom prevare trgovaca.
Idi begaj, ja se ponadala biću TV zvezda.
Kamere, slava, aplauzi…putovanja, novac, obožavaoci…zvezda bloga, a ono samo anketa.
Uzdahnuh duboko, nalepih neki smešak…i nastavih u ralje života, to jest kupovanje hrane.
