AnaM

ponedjeljak, 30.10.2017.

On i ona...

Svi za rodnu (ta reč mi je kao kad prstom škripiš po staklu prozora) ravnopravnost. Kažu muškići i ženskići su isti.
Meni su drugačiji, ali šta jedan meca zna, čita na internetu i veruje.
I onda nadjem ovako nešto.
Značajno stavim prst na čelo...ima tu nečega, bar u mojoj kući.


ONA
1. Reže kruh i slučajno si nožem ozlijedi prst
2. Pomisli Joj
3. Stavi prst u usta da zaustavi krvarenje
4. Drugom rukom uzme flaster i zalijepi ga na ranicu
5. Nastavi rezati kruh




ON
1. Reže kruh i slučajno se zareže
2. U p. materinu, urla on iz sveg glasa
3. Ispruži ruku daleko od sebe
4. Gleda u drugu stranu da ne vidi krv
5. Viče ženoooo!
6. Krv pada na nedovršeni sendvič
7. Ipak će si malo prileći, malo mu se vrti u glavi
8. Dok ona ne dođe on nastavlja s kuknjavom kako je teško ozlijeđen
9. Čita u Doktoru u kući koliko odrasla osoba mora izgubiti krvi da napusti ovaj svijet
10. Ona stiže u zadnji čas s kutijom prve pomoći
11. Nakon sto ga je previla, ona mora nastaviti s rezanjem kruha
12. On zahtijeva dobar kotlet - treba nekako nadoknaditi taj gubitak krvi
13. No, budući da je ipak preživio šok treba i pivo, onako za smirenje
14. Diže flaster, samo da provjeri da li još krvari
15. Kopa po rani dok mu ponovno ne prokrvari
16. Šalje ženu u p. materinu zato jer mu nije dobro previla ranu
17. Šalje je u apoteku po sveži flaster, jer ovaj nije dobar i po gajbu pive da nadoknadi izgubljenu tečnost...


- 19:40 - Komentari (46) - Isprintaj - #

nedjelja, 29.10.2017.

Prijatelji...

Nikad ne testirajte dobre ljude.
Oni su kao živa.
Neće se slomiti kad ih povredite,
samo će tiho nestati iz vašeg života…

- 07:28 - Komentari (34) - Isprintaj - #

utorak, 24.10.2017.

Sajam knjiga...


U Beogradu je svečano otvoren Sajam knjiga.
Navalili sa svih strana, neopisiva gužva.
Na više standova silikonske pevaljke u garderobi po poslednjoj modi. (Čitaj pojas koji imitira suknju, i šnalica za kosu umesto bluze.) Onu kosu koju je zalepio frizer stavljaju preko prednjeg dela pa maše glavom kao konj u hodu. Na sva pitanja oduševljenih posmatrača, pisac-pevač, odgovara osmehom, a i oni pitaju neke budalaštine u stilu ko joj je pomogao u pisanju knjige i objavljivanju. Prave se da ne znaju za Jocu Pingvina što vozi delfina.
Nekim standovima knjiga komotno se može prići. Tamo sede pisci čije knjige su dobile neke nagrade u zemlji i inostranstvu. Možda su im knjige zanimljive, ali to zna samo onaj ko je pročitao, a tih sve manje.
Sve u svemu, ljudi ima, nije da nema, a ima i kupaca.
Prvi dan zabeležena je rekordna prodaja sladoleda, a drugi dan padala kiša pa su kao alva išli ćevapi i pljeskavice. Statističari izračunali da je opala prodaja kobasica prema rezultatima prošle godine. Polako, ima još dana videće se pravi rezultati.
Da ne zaboravim za kraj, ipak je to Sajam knjiga, prodate su tri knjige, i to sve jednom kupcu. Dve je odmah vratio jer je mislio da dele besplatno.
I tako, život teče dalje, knjige se pišu i štampaju, čitaće oni koji nemaju pametne telefone fejsbuk, i blog, i twiter…
Nova vremena, bolja ili gora pokazaće budućnost…


- 09:19 - Komentari (45) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 23.10.2017.

Dama…


Što si ti zamišljaš, da ću ja sesti u ovakav automobil i pokazati se prijateljicama??



Ma, nemoj, odakle ti ta glupost da nije važno kakav je automobil, nego ko se u njemu vozi??

Oznake: dama, automobil, sram

- 08:48 - Komentari (27) - Isprintaj - #

nedjelja, 22.10.2017.

Doktore, joj, doktore...

Post FreshCaYg me setio jednog dogadjaja.
Opšte poznato je da ne volim bolesti, doktore i sve oko toga. Neko mi je napisao da idem doktoru samo kad zagusti…i bila je u pravu.
Malo mestašce pod Kopaonikom, ja došla sa centralnog grijanja i peć, loženje, vatra, ugalj, lož ulje i svi ti tandrmoljci koji prave toplotu, bili su mi užas. Kako sam vodenjak, čitaj smrzontije, čim dodjem sa posla počnem ložiti i ne prestajem dok ne zaspim. Donesem ogreva za tri dana i drhtim pored vatrice, koja je možda romantična u bajkama, ali u reali, napred vruće otraga se smrzava…
I onda je počelo…
U noći neki neprijatan osećaj. Toplota se širila telom, na grudima me je svrbilo, češala sam se do krvi i od bola probudila. Panično sam gledala telo, umirem…alergija tipična… Istuširala sam se, malo se smirilo i ujutro kupila tonu masti protiv alergije. Odahnula sam, i malo po malo sve je nestalo.
Moram ustanoviti na što sam alergična da se čuvam. Uf… što ne volim kad sam pokvarena…
Sve se za dva dana smirilo. Zaboravila sam užase noći.
Posle tri dana, sve se ponovilo. Znači nije alergija.
Plakala sam… ako odem kod doktora ima neko čudo da mi nadje i da me pošalje na milion pregleda i na svakom još nešto i … Kme… kme… Neću da sam bolesna… Neću i tačka… da, ali niko ne pita. Posle dva dana sve se smirilo, ali četvrtog sve ponovo… I svaki put sve drastičnije. Koža se predala, telo gasilo, a srce negde zaglavilo u petama.


Sva stisnuta odem u ambulantu. Kako sam tada radila u biohemiskom laboratorijumu, mislili su da sam svratila na kavicu u pauzi. Tužno sam prošaputala da sam se pokvarila, rekla sam da sam bolesna i doktor je odmah navukao profesionalnu masku. Naravno kako već to ide, strip tiz pipkanje na mestima koje u tom trenutku najgore izgledaju, neka neugodna pitanja…
Ne dišem, očekujem presudu. Hoću li preživeti dan, dva… hoće li me boliti…
On ćuti, ozbiljan, namršten.
Skupila se ja na onoj glupoj stolici što se okreće ili mi se to okreće u glavi, a on ćuti i gleda…gleda…Gledali te vragovi, mislim si ja, zini i kaži koliko još??
-Kažeš nigde nisi išla??
-Nisam??
-Samo si u kući bila??
Kimam već iznervirano glavom.
-I niko ti nije dolazio??
Šutnula bih ga najradje nogom, ja umirem sedim golišava čekam osudu, a on…
-Imaš podrum??
Kakav sad podrum i kakve su to gluposti dok ja umirem.
Ispostavilo se da ja svaka tri dana idem po ogrev u podrum koji je pun buha… i jupi…ne umirem ovaj put…
Ne treba imati krila da bi poletili, dovoljno je biti sretan…

- 07:41 - Komentari (26) - Isprintaj - #

petak, 20.10.2017.

Groždje...

Možda je moglo biti u mojoj sobi,
a možda mu nije bilo sudjeno…


- 21:03 - Komentari (28) - Isprintaj - #

četvrtak, 19.10.2017.

Sunčan jesenji dan…


Prekrasan sunčan, jesenji, dan namamio je guštera na zid. Mirno se sunčao, možda maštao o nekoj rivijeri, kad… sa jedne strane spazi ga Albi mačak, a sa druge mlada kokica.
I mačak i kokica su se provukli kroz ogradu i nezakonito stupili na tudju teritoriju. Nije ih bilo praviše briga.
Mačak se slasno već oblizivao i lenjo se šunjao zidu. Kokica je ljubopitljivo gledala tu životinjicu kako se sunča, a pošto je nastala ukrštanjem domaće koke i ko zna koje ptice grabljivice, volila je sve što je živi i mrda kljucnuti.
Gušterčić se i dalje mirno sunčao, radovao se toploti i ni sanjao nije kakva mu opasnost preti.
Kad si plen svejedno ti je ko će te zgrabiti i pojesti.
Sve je na trenurak utihnulo… i…
Ko će imati više sreće??
Kad se najmanje nadala na kokicu je skočio petlić i ponosno zakukurikao. Bila je zgranuta na taj bezobrazluk, ali ko zna, možda joj se dopalo, jer ga je kasnije sledila u stopu. Mačak je osetio miris pečenja iz kuhinje i pojurio da bude prvi na delenju hrane, jer zima ide, treba rezerve.
Gušter je zastao, pogledao levo desno, i frrrr…nestao u trenutku.
Što bi rekli, nikad ne znaš kome će sreća zakucati na vrata…

Slika nema, sve se desilo u momentu i da sam imala foto aparat i na nosu, ne bih stigla snimiti…

- 16:56 - Komentari (32) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 09.10.2017.

Zdravlje...

Jesen je i zima već miriše.
U šumsku apoteku po zdravlje...



Za one kojima je srce neko čvrknuo malo gloga,

Šipak, malo Cvitamina neće škoditi.
Budite mi zdravi i veseli, a čajevi su zdravi, ako ništa, onda i šumadijski čaj dobro dodje...

- 08:57 - Komentari (32) - Isprintaj - #

petak, 06.10.2017.

Ugodan vikend...

Borba za bolje mjesto uvijek je teška.
Najjače male koke zauzele nove pozicije i teško će ih biti izbaciti sa klupe.


Koke kao koke, ne vide da je klupa ipak samo ljuljaška…
Prvi proglas koji su izdale glasi
Ugodan vikend svim blogerima, blogericima blogerčićima i onim opasnim administratorima

- 10:14 - Komentari (49) - Isprintaj - #

četvrtak, 05.10.2017.

Bloger meca...


Davno je to bilo kad su mi otkrili tajnu interneta i bloga.
Više se može reći da sam samo gvirnula,jer sam bila totalno nepismena po tom pitanju. Počela sam kao, mene to ne interesuje, volim jednostavnost pa…
Dok su drugima skakutale zvezdice, prelivale se boje, iskakali neki tandrmoljci, glazba se čula, meni neka ružasta podzadina već više od deset godina čuči i zadovoljna gleda promene u svetu. Sad je ne bih ni menjala da se ne uvredi.
Imala sam takav blog da i je pola domaćeg i dve trećine inostranog blogerskog sveta ponudulo pomoć. Nije da sam tvrdoglava kao mazga (jesam, ali ne priznajem), ali pojma nisam imala šta od mene očekuju da uradim da bi se pojavila slika na mom postu. Ti ljudi su mi nešto nudili, ali na nekom totalno nerazumljivom jeziku. Posle se ustanovilo da su to neki internet tandrmoljci, to jest zakoni.
Stalno sam govorila ja nisam bloger, za svaki slučaj, da nešto ne zabrljam.
Kažu bloger postaješ, ne kad otvoriš blog i napišeš post, nego kad dobiješ komentar, negativan naravno, kad te strpaju u neki klan, može i više, i kad te neko blokira.
Imala sam tu dosta problema, jer to sa negativnim komentarom nisam shvatila. Mislila sam neko je duhovit. Onda je bio opet grozan komentar, ali mačku o rep, promašen pogodak, on to nije mogao znati, ali ja jesam. Meni se činilo da komentar treba biti o napisanom postu, a ne o pretpstavkama ko se krije iza nika.


To sa klanovima i dan danas nisam shvatila. Da su klovnovi, bilo bi mi lakše, tu bih se i našla. Nisam volela te podele i klanove ni u reali. Sećam se neke, trenutno vodeće partije, koja me je htela u svoje redove, pa me postavili za predsednika komisije za prijem radnika.
Ja sva sretna, postala sam neki faktor. Na prvom prijemu radnika ja posao dala nekoj ženi sa troje maloletne dece i mužem u bolnici (povredjen na radnom mestu, fabrika).
Odmah su me izbacili jer je konkurisala žena nekog važnog čoveka, sportistkinja bez rezultata i cura za koju je muški svet govorio da će biti mis ili pevaljka na TV stanici.
Tako je bilo i sa blogom, nijedan klan me nije hteo jer sam pripadala nekom drugom, a koji je taj drugi još nisam ustanovila. No, naviknuta da sam tamo gde ne pripadam, ustrajno sam sve čitala koji mi se dopadaju i komentirala.
I treći uslov za pravog blogera, blokiranje, nikako da ispunim. Ne znam gde se to gleda, verovatno na onoj listi uredi blog.
Možda me je neko i blokirao, a ja nisam primetila.
Nezgodno.
Možda se čovek ili čovečica i uvredio.
Godine prolaze i sad ne znam, da li sam ili nisam ipak, bloger.
Čas mislim jesam, ma jesam, sigurno jesam. Onda pomislim, a možda i nisam.
Biti ili ne biti pitanje je sad??

Oznake: blog, komentar, blokiranje

- 08:58 - Komentari (59) - Isprintaj - #

utorak, 03.10.2017.

Briga...

Drva i ugalj su spremni za zimu


Ćurko se zabrinuo
Šta si to natrpala u moju sobicu??

Gde ću sad ja stanovati??
- 16:33 - Komentari (29) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se