AnaM

Preko sedam mora i sedam gora u zamku mašte i snova živela je princeza.



Svako jutro kad otvori oči trči do svog kompjutera da vidi nije li joj pisao neki princ. Princ je ili izgubio pasword, ili je u mejlu dodao jedno slovo više, tek njoj se nije javio.



Mala princeza bi obrisala suzu, otrčala na fejsbuk i tamo ćaskala sa nekim divnim likom koji joj je obećavao kule i dvorove, ali kad mu je naišla žena i pogleda šta piše, samo je nestao raspršeći se u elektrone kao balon u svemiru.
Princeza je primetila da u virtuelnom svetu ima puno princeza koje i nisu baš plave krvi, čak i ne znaju šta to znači, ali njoj to nije smetalo. Govorila je da je važno da čovek ima dobru dušu i da ume da voli. Problem je nastao kad je primetila da su svi u tom virtuelnom svetu divni, lepi, pamrtni, ma sve genije do genija i svi umeju da vole, na rečima.
Sad joj je još teže bilo da izabere.



Setila se princeza one narodne da probirač nadje otirač i brže bolje poklonila je svoje srce prvoj žabi na koju je naišla. Znala je ona za tu priču o poljupcu i pretvaranju žabe u princa.
I…
Poljubila je žabu, ali ona nikako da se pretvori u princa. Eno je, još uvek ljubi žapca a on samo krekeće kre…kre…