AnaM

petak, 22.06.2018.

To... gol...........

Pesimisti


Ništa vama bez mene...
U nove pobede...

- 06:12 - Komentari (29) - Isprintaj - #

četvrtak, 21.06.2018.

Slušaj me...

Jedi što ne želiš, pij što ne voliš,
i bićeš zdrav...

- 08:58 - Komentari (20) - Isprintaj - #

srijeda, 20.06.2018.

Do pobede...

Ptica koja sedi na grančici nikad se ne plaši da će grančica pući.
Ne zato što nema povjerenja u granu, već zato što veruje u vlastita krila.
Uvek verujte u sebe... i nogometaše.
Neko mora pobjediti, ako ne bude nerešeno...

- 09:27 - Komentari (36) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 18.06.2018.

Prognoze na svetskom prvenstvu…


Na početku prve utakmice beli mačak Ahil iz Emitaža izvukao zastavicu pobednika.
Pogodio.
Zlobnici kažu da je ruska zastavica bila premazana slaninom, ali ne tvrdim ništa, nisam ni primirisala na TV-u
Sad svi gledaju utakmice, grizu nokte i boje se rezultata.
Albi, beli mačak sa Avale, će da menja Ahila, ne zbog pete, nego jer je bolji prorok. Uvek pogodi kad je meso za ručak, a ribe namiriše iz trećeg dvorišta.


Poručuje svima na blogu, ako hoćete da pobedite, hitno šaljite prema svojim mogućnostima.
Može sve iz mora, sve vrste mesa sa tavana i iz mesnice, a za brikete jedino rezultat nerešeno. Pa sad gledaj šta ćeš Albiju doneti, navijaču.
Povrće, voće, i drugu zdravu hranu uzmite si komotno sami, da bolje navijate.
Pa sad ja rekla, Albi potvrdio, nemoj posle nisam znao…

- 19:55 - Komentari (36) - Isprintaj - #

nedjelja, 17.06.2018.

Najvažnija na svetu…


Sedim u civilizaciji i završavam poslove o kojima treba da izvestim Glavnokomandujućeg.
Koristim vreme da se nađem sa prijateljicama i popijem kavu u ženskom društvu.


Za svaki slučaj proveravam kad će se javiti.
-U koliko sati zoveš??
-U 19h kao obično.
-Nemoj ako ti je prenos utakmice tada.
-Ti si meni najvažnija na svetu.
-A kad počinje utakmica??
-U 20h

- 10:55 - Komentari (52) - Isprintaj - #

petak, 15.06.2018.

Jutro na Dunavu...

Dobro jutro i ugodan vikend



Pozdrav sa Dunava...
- 07:40 - Komentari (32) - Isprintaj - #

četvrtak, 14.06.2018.

ŽIVOT, Priča2...

Priča 2.
Proleće. Sve se budi, buja, raste. Nestašluci mu nisu nepoznate. Jučer je skočio u Savu da vidi koliko je hladna voda, a danas se našao sa drugom koji se automobilom probijao se kroz gradsku gužvu. Bili su negde na Avali, samo pivo da popiju. B na motoru, A. automobilom.
-Da se trkamo??
-Dokle??
-Do Kalemegdana.
-Ko zadnji dođe plaća pivo.
-Kojim putem??
--Kojim izabereš.
C je mogao da bira sa autom ili motorom?? Mogao je da ode i busom, ali to nije dolazilo u obzir.
Izabrao je.


Smejali su se, planirali veče na splavu, sunce je pržilo. Neobično topao dan za kraj maja. Pogledali su se kao da su u nekom akcionom filmu, mahnuli jedan drugom rukom i krenuli.
Niz Avalu zajedno. Automobil je morao putem, motor je pokušavao prečicama. Motor nije nešto dobio u vremenu, jer poprečni putevi su suviše kratki da bi se uštedilo vreme. Gume su škripale, kočnice cvilile, A je jurio brže nego što je trebalo. B je imao šal oko vrata, kacigu na glavi i želju da pobedi. Adrenalin je strujao. Nekom gledaocu bi taj osećaj moći, nada za pobedom, zvuci koji prate borbu, budio želju da i sam učestvuje.
Sišli su sa Avale skoro istovremeno, deo puta im je isti.
-Nemoj da se pivo ohladi dok stigneš- smejao se B.
-Da ti naručim i neko meze?- mahnu mu A. C je podigao dva prsta u slovo V… viktorija, pobedićemo.
Auto je krenuo autoputem gde može razviti brzinu, motor kroz grad. C se smejao u sebi, znao je da je dobro odabrao, stići će prvi.
Kalemegdan četrdesetak minuta kasnije. Tri piva su na stolu, hladna, sa maglom na flaši, baš kako treba. Koliko će se boca popiti dok svi se ne okupe??
Neko neće stići na Kalemegdan…
Motor se probijao zakrčenim ulicama, Banjica, bolnica do bolnice, kao da su svi krenulii taj dan nekome u posetu. Motor se probija između automobila, penje se na trotoar, seče park. Autokomanda, kao uvek zastoj. Policajac zviždi.
Auto juri autoputem. Pretiče kolone cik cak linijom juri između. Nije sve po propisima, ali petak posle podne, ko to još gleda.
C viče
-Daj mu pokaži, brže brže, moramo da pobedimo…
Hladno pivo na Kalemegdanu postaje najvažnije na svetu… Stići prvi, popiti a ne platiti…
Tras-bum…

Kasnije mnogo kasnije, mesecima kasnije, na Kalemegdanu neko naručuje
-Hladno pivo, hladno kao zmija.
-Nije vam hladno?? Jesen je rano došla, samo što nije kiša?? Uđite unutra.
-Nemate rampu za kolica…
Uzma pivo, prospe malo na zemlju. Srce mu se zgrči, oči zagledane u daljinu. Jedan od njih nikad neće doći na mesto sastanka.
Nije važno da li je C išao autom ili motorom.
Mogao je da bira, izabrao je.
Zauvek je vezan za kolica.

- 07:29 - Komentari (32) - Isprintaj - #

srijeda, 13.06.2018.

Knjiga...


Krenem u radnju kupovati, kad mesar
-Susjeda, jeste li čitali moju zadnju knjigu??
Nisam, pisali ste o raznim vrstama mesa i pripremama??
-Ne, to je za amatere, objavio sam knjigu: Tendencije rasta privatnog kapitala i uticaju na potrošača. i tu doda još nekoliko reči kojima ne znam ni značenje.
Na kasi mi blagajnica nešto šapuće. Nagnem se da niko ne čuje, kad ona traži 7EU za svoj najnoviji roman. Ne može na karticu, kaže.
Totalno zbunjena srušim se u prvom kafiću na one kožne fotelje koje po zimi škripe i ledene su, a leti neugodno mirišu. Od kože nisu videle ni K. Mahnem rukom
-Duplu
-Ljutu??
-Pobogu ženo, gde rakijčinu u deset sati ujutro i to u kafiću pred mojim soliterom? Ne bi me oprao ni Dunav ni Sava, ma ni Atlantik
Donese mi produženi expreso (zašto se zove produženi kad u njemu samo dva gutljaja?)


-Izvolite i ako smem da vam ponudim, upravo je izašao moj najnoviji roman.
Okrenem se levo, okrenem se desno, svi objavili romane knjige, neke tandrmoljke, ja ka’ tuka, ništa. E nećeš. Ako su svi objavili po roman, ja ću dva. Navalila sam pisati, brisati, prepravljati, sećati se, grabiti po blogovima, sećanjima, avanturama i… Napisah ga.
Jedan je tu, ali, to svi imaju.
Hoću dva.
Blažene sinki priče.
Capa ca rap… i sve se sakupile, dodata još po neka za osveženje i tu su.

Izdavač je nešto petljao, jednu po jednu pa da vidimo pa tržište. Presekla sam ga
-Nema tržišta, niko ne čita, svi pišu, nego štampaj i kako skromnost nije vrlina, tek sad sam shvatila naprndečila sam na naslovnicu cveće iz vrta i još ponešto.
I to je to.
Sad očekujem, aj, vaj, tandaraj, što je to dobro i pametno napisano i tako poneki još koplimentić, ali ne preterujte, jer već tražim temu za sledeću knjigu, neka ostane nešto i za tada…

- 04:57 - Komentari (30) - Isprintaj - #

utorak, 12.06.2018.

ŽIVOT…

ŽIVOT…
Rađamo se, živimo i nestajemo.
Da li ste ikad pomislili da bi nešto uradili drugačije ??
Koliko puta čujemo frazu, e da mi je ova pamet, a ono vreme…
Priča 1.
Otvara novine, gleda oglase. Veliki dan je došao. Treba se da odluči šta će biti ?? Kako nastaviti život??
Fakultet??
Da, treba samo odabrati.
Tehnika, koliko ih samo ima. Graditi mostove, uređivati stanove ili praviti nebodere?? Ne, to nije za nju. Oči lete preko konkursa. Učiti decu ili lečiti bolesne?? Tražiti po iskopinama prošlost ili lečiti životinje?? Biti dizajner ili čuveni slikar?? Ceo svet joj je pod nogama. Ovog trenutka ona može sve.
-Znam, izabrala sam dobro. To će biti moj život. – šapuće sama sebi.
Veče. Uzbuđeno priča sa V. šta je izabrala. Veliki grad, škole, učenje, rad negde u inostranstvu. Sva treperi, oči blistaju vlažne usne podrhtavaju
-Odlučila sam.
V. je gleda. Dodiruje nežno ruku, smeši se, maše nekome iznad njene glave. Violina zajeca, pridruži joj se klavir. Svetla postadoše prigušena. V. se smeši, pruža kutijicu, nešto govori. Ne razume reči, ali oči govore. Smeši se i klima glavom
–Da... da… da…


Godine prolaze. Kosa dobija srebrni sjaj, oči postaju drugačije, a osmeh je još uvek tu, ali pomalo setan. Životne nedaće donele su bore na lice. Neuspesi i uspesi, ko zna čega je bilo više, ali ona zna, pogrešila je ono veče. Pogrešila je što nije dalje išla, učila, putovala, radila. Postala je ništa… nezadovljna žena.
U sumrak i kuća deluje kao tamnica.
Neka kola se zaustavljaju uz škripu kočnica. Vrata se bučno otvaraju, sitni koraci odjekuju…
-Bako, bako, gde si?? Jesi li umesila tortu ?? Danas ti je rođendan, vidi šta sam ti nacrtala…
Malene ručice je grle, miluju njene obraze
Da li je pogrešila??
Ako je upitamo, nasmešiće se i ostaviti nas u nedoumici…

- 06:28 - Komentari (29) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 11.06.2018.

Paradajz…


Paradaz, rajčice, pomodori… kako ko voli.
Gledam paradajz na placu, gleda on mene.
Svi isti, vidi se da su na jednoj njivi rasli. Ipak mi neobično, kako nije neki malo veći, ili kriv ili drugačiji. Ne, svi se poređali isti istasti, kao konzerve. Skeptički pitam
-Da nije ovo neki GMO paradajz?
-Nije,- tvrdi prodavac
-Nismo,- povlađuju mu paradajzići.
Lažu, odmah sam znala, prodavac me ne gleda u oči, a paradajz pocrvenio.

- 07:30 - Komentari (35) - Isprintaj - #

nedjelja, 10.06.2018.

Dan vrtnih patuljaka…

Dan vrtnih patuljaka…
U XIX veku, negde u Nemačkoj rodio se prvi patuljak, zaštitar vrtova.
Ne kažem ja, Google mi šapnuo.
Ovaj moj prvo ide u kokošinjac pobrati jaja i tek kad se dobro najede, ide na stražu u vrt. Voli pod malenu ružu i zvirkati na ulicu.


Više brblja sa drugarima i prolaznicima nego čuva cveće, a zna otići i u dečiji vrtić preko puta, pa ga onda mame vraćaju i donose kavu… On se samo smeška i merka sa kojim će detetom otići u predškolske avanture.
Ugodan vam ovaj, najzad ispod 30 stepeni dan…

- 07:49 - Komentari (26) - Isprintaj - #

petak, 08.06.2018.

Letovanje…

Letovanje…
-Drugačije sam zamišljala to letovanje. Rekao si biće nam kao na moru.
-Sve je kao što su u prospektu obećali. Svež zrak, hrana po izboru (što nabaviš), a ako kupiš piće dobiješ bespletan suncobran i ležaljku. Kao da smo u Grčkoj...


- 07:17 - Komentari (34) - Isprintaj - #

četvrtak, 07.06.2018.

Na Dunavu kafić...


Dan kao izmišljen, vedro sa po nekim crtastim oblakom, sunašce prži kao da je august. Istušarala se, skuhala kavicu, podigla noge (što je strogo zabranjeno ostalima) na stočić i taman da srknem
Zvrrrrrrrrrr…
-Gde si ti??
-Kako gde sam? Ako se javljam na fiksni sigurno sam na Havajima ili na Sejšelima.
-Ne odgovaraš na mobitel.
-Mobitel je… dobro, gde gori??
-Odmah da si se nacrtala na Dunavu u našoj kavani. Mi ti već naručili kavicu.
Juriš pešadija. Navlačim paradnu uniformu, izvlačim čist veš, i hvatam kvaku. Silazim kao svaka dama iz kuće sa vrećicom smeća i osetim nešto čudno malo niže struka. Po ovoj vrućini ne nosim traperice, nego suknjicu.
Zavrljačim gracilno smeće u kantu opet nešto čudno. Kao svaka plavuša, napnem sve vijuge…i…
Tu si, olabavile mi lastiš gaćica. Vraćati se ili ne, pitanje je sad. Okrenem se prema zgradi, odmakla sam 50metara, ne isplati se.
Pridržavam one gaće da ne skliznu i polako krećem ka busu. Skinuću ih, pa u torbu. Hm… kako izvršiti tu operaciju??
Soliter ima jednu zvaničnu kameru kojom snima okolinu, i jedno stotinjak i više nadzornih organa na svakom prozoru. Na smeću neko kopa, nema šanse ni tu se sakriti. Idem dalje… naćiću neki haustor, pa skočiti iz tih puzećih gaćetina. Šipak sam našla. Svi zaključani kao da su trezor banke.
Kad sam ulazila u bus pala sam iskušenje da uskočim u bus, a gaće da ostavim na stanici, ali sam se uplašila da neki pošteni nalazač ne počne trčati za busom i mahati gaćama.


Stižem u Zemun, samo preko pijace i na Dunavu sam u sigurnosti kafića, i onih mesta gde se ide popraviti puder na nosu.
Kako prolazim kroz masu tezgi, na svakom prodaju gaće. Šire one gaćetine prema meni, nude povoljno, akcija i sveže stiglo iz Turke, čist… ne nego će neko kupiti prljave gaće.
Gaće držim već sa dve ruke, do kolena samo što nisu stigle. Srećom ne nosim minić, inače bi već izašle na svetlo dana.
Idem nekim čudnim korakom, malo stisnuta kolena, a gore stegnula zube kao da su mi gaće u zubima.
Preznojih se do kafića.
Svi veselo mašu, kelner prilazi sa salvetom preko ruke, mahnem i ja i fijuuuuuuuuuuuuu gaće na sred kafića padoše, upetljaše se negde na Ahilovu petu, zapetljaše na sandalu sa glupim kajšem i ne stigoh da se elegantno izvučem. Svi gledaju zabezeknuto, a ja ne znam što ću. Da li da iskočim iz njih ili da ih navučem?Besna na ceo sve, na njih što su to videli, na sebe što imam puzajuće gaće, a najviše na njih jer su pojurile u kafiću napolje. I najviše što sad svi znaju kakve nosim.
-Vi ne nosite gaće? Menjamo kafić neću da me pamte po negaćama.
Kafić je kriv, gaće su do njega izdržale…

- 07:40 - Komentari (28) - Isprintaj - #

srijeda, 06.06.2018.

Običan dan...

Možda se dogodilo,
a možda i nije,
ali moglo je...
Apoteka kao apoteka, a u njoj…

1. –Molim vas jednu inekciju?
-Kakvu injekciju?
-Onu injekciju intradupetalis!

2. Jednu tabletu za autobus u 14:30h.

3. Zbunjeni muškarac traži vaginalnu kremu.
Apotekar mu objašnjava da postoji sa aplikatorom i bez, a on će
-Pa, ne znam… Dajte mi ipak tu sa detonatorom.

4. Tablete za protokol krvi.

5. Tablete protiv glave.

6. Tablete za ružnoću u vožnji (protiv mučnine tokom putovanja).

7. Nakon što je pacijent dobio mast za oči, sasvim ozbiljno je pitao:
-Je l’ se koristi pre ili posle jela?.

8. Pacijent traži u apoteci sprej „Samanta“.
Apotekarka je ustanovila da se radi o spreju „Marisol“, nakon čega je kupac zaključio
-Znao sam da se radi o nekoj španskoj seriji!

9. -Dajte mi glabalicu što glabće mali Milanko (gumena glodalica za bebe)
10.- Dajte mi tablete za pritisak.
- Koje koristite?
-One sto su malo krupnije od onih sitnih.
Zavisi sa koje strane ste recepture, da li se osmehnete ili I ne primetite što je rečeno.
I sretni su oni koji retko idu u apoteke, a često u slastičarne…

- 07:12 - Komentari (41) - Isprintaj - #

utorak, 05.06.2018.

Detelina…


Sreća ili ne, ali detelinu sa četiri lista nikad nisam našla.
Možda postoji, ako onaj četvrti list zalepiš…
Za svedoke mogu dovesti Albija, koke, i krpelja ako treba.

- 07:18 - Komentari (30) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 04.06.2018.

Ostaviti pušenje??

Ostaviti pušenje meni nije problem??


Popijmo u to ime jednu

Sednimo si u jedan, svoj, naravno auto

I idemo se proluflirati na morence…

O kilama ne bih, jer me stalno pipaju i čekaju da se udebelim.
E, baš neću na tu feštu gde izgleda idu samo debeli.

- 07:35 - Komentari (42) - Isprintaj - #

subota, 02.06.2018.

1.7.2018…

1.7.2018…
Stavih post u humor, nema rubrika novi zakoni u svetu.
Datum kao datum, običan, pomisliće neko.
E, nije…
Tog dana stupa na snagu zakon, za sada samo u Švedskoj, da su sexualni odnosi dozvoljeni samo uz potpis i to overen ni manje ni više, nego kod advokata.
Zakon o saglasnosti: da bi došlo do sexualnog odnosa mora postojati saglasnost, morala je i ranije, ali nije moralo biti overeno I mahati sa tim papirom partneru pod nosem. Sve pod nadzorom države. Zna se oduvek da država svoje stanovnike zaj..b…ali sad je to I zakonski regulisano.
Biće slučajeva svakakvih.
-Ja se namučila da izvadim papir, načekala se na redovima, a ti ne možeš, pa bum tras po partneru. Nezgodno, može da se okrene na nasilje u porodici.
Nema više gugutanje u parku, pa pićence u kafiću, cigareta je već davno zabranjena, poljubac dva, i gde ćemo, kod tebe ili mene, na kavu. Svi su znali šta ta kava znači. Cap ca rap i pređe se na stvar.
Bilo nekad sad se pripoveda.
Ne može više ta “kavica“ bez potpisa. U protivnom smatra se za silovanje, a zna se šta silovatelju sledi. Kako država kontroliše te „kavice“, biće svašta.
Neće to skoro na Balkan stići, teše nas voditelji TV programa.
Kako se varaju. To će pre biti kod nas, nego zaživi u Švedskoj.
Kad samo pomislim na one silne advokate koji će se boriti za taj zakon, pa takse na te potvrde, porez državi… Ma doći će to do osmog meseca garant, diskusije na najvišem buđetskom nivou.


Sastanu se političari država u regionu, pa se značajno gledaju, rukuju, pusica pusica i jedva čekaju da se pohvale. Narod kod mene pije „kavicu“ svaki dan. Onaj drugi smeška se zadovoljno, i njegovi piju „kavicu“ i ujutro i navečer.
Sex cveta na sve strane uz potvrdu, naravno, kontroliranu od države zaštitnice.
Samo me nešto brine.
Potpišeš tu potvrdu, overiš kod advokata, možda će moći i u sudu ako bude veća potražnja i miran si. Nezgodan nam narod, voli promene i sad nađe drugog, trećeg partnera i sa svima potpiše, overi… već uhodan zna što treba, ići će brzo.
Gde čuvati tu administraciju??
Kod kuće može je naći zakoniti partner i obrao si bostan u proleće. Na poslu, nezgodno, ispašće da se hvališ, ako ima dosta potvrda. Još gore, žališ, ako ih nema dovoljno, a što da plaćaš za sex koga nemaš.
Neće više moći neki muškić reći imao sam ih preko 1000, 2… ili ne brojim ja to, ko bi znao. Niti će ženskica moći govoriti, ti si mi drugi, prvi je umro ili je bio neki silovatelj.
Papiri su tu…
Nema više laži, nema prevare…

- 08:44 - Komentari (31) - Isprintaj - #

petak, 01.06.2018.

Svetsko prvenstvo…

Svetsko prvenstvo…
Brak, veza ili već neka zajednica može biti ne znam kako sretna, uvek joj preti opasnost. Ma koliko idealni par bili, slagali se u izboru boja pločica u kupatilu, nabavci automobila i mestu gde ćete ići na letovanje nekima zasmeta ta vaša sreća i pokuša je razoriti.
Lako izabrati pločice u kupatilu, na stomaku malo teže jer kome je do teretane u vrelo doba.
Za automobil se zna, muški biraju neke gluposti, a ženskicama je važan veliki prtljažnik i naravno, opet boja. Neće valjda sesti u bledo ljubičasti auto koji se ne slaže ni sa jednom njenom odevnom kombinacijom, ili još gore, kupiti auto u koji ne možeš za vikend staviti deset kufera.
O letovanju se ne diskutuje, zna se. Prvo se ide gnjaviti dva dana kod njegovih, pa tri dana kod njenih.
Na kraju ona bi na more, a on na planinu. Obično on završi u birtiji, a ona uzdiše na nekoj reci, ili jezeru, zavisno od toga gde žive misleći da se mogla bolje udati, vezati, ili već nešto tako.


Druga opasnost se približava, već je zakucala na vrata. Nije ni malo naivna. Može sve pokvariti za večna vremena.
Podađate, to je svetsko prvenstvo u nogometu. Ko li ga izmisli, da mi je znati. Što je najgore, nije to neko pristojno takmičenje koje se igra svake četiri godine, Grkinje su sretne ženskice, ne, ovo se igra svake godine.

Što ne izvlače titulu prvaka iz bubnja, kao loto.
Kažu vrte se tu grdne pare… pa neka ih podele.
No,sad je već kasno za naše aktivnosti u tom pravcu, i zato ko želi zadržati svog partnera (kako to savremeno zvuči), i mir u kući, neka nabavi dosta pive i kupi si još jedan televizor…

- 08:10 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 31.05.2018.

Biti il’ ne biti…

Biti il’ ne biti…
Krenem nevoljno, nogu pred nogu kao svatko ko ide gde mu se ne ide. Hodom kao usporen film Dolazim na autobusnu stanicu sa licem mučenika koga su osudili na giljotinu zuba pa krenuo na izvršenje kazne. Nestala mi volja za životom, gledam negde u daljinu, ali ne zaljubljeno, više kao tele koje vode na klanje. U meni volje i snage ni za pedalj (da li je pedalj mera za volju??). Laaaagaaanica ulazim u bus, baksuz požurio kao da je krenuo na feštu. Svađaju se oko mene oko neke utakmice, oko cena, plata, sve same gluposti. Nemam volju na život, ah, vah, mah, paćenica ja. Prag depresije.
I tad je počelo.
Ugledam na dnu autobusa slobodno mesto. Krv predaka zastruji mojim žilama. U boj… u boj… bićeš moj (više moje, ali se ne rimuje, pa da se ne pobune pesnici)
Sličnu misao imao je jedan dekica sa štapom, jedna studentkinja sa fasciklama verovatno se sud seli, pa honorarni nosač dokumentacije.
Jurimo svi ka kuli svetilji, ili mestu za sedenje pod otvorenim prozorom. Ostali su zatvoreni jer klima radi (radi na grijanje, ali nije bitno).


Najaviše šanse ima mlada devojka, ali je u prolazu potkači neki mobitelovac laktom, fascikle se razbacaše po busu i ona osta da ih kupi. Onaj sa štapom vitla sigurnim koracima napred.
-E, nećeš, - dohvati ga žena najboljih godina za rukav
-Sram te bio, u tvojim godinama, mene štipaš.
Ovaj se zabezeknu. Nije ženskice štipao jedno dvadeset godina, poče da joj objašnjava i izgubi prednost.
Zgodno sam građena, visoka, pa igrajući tvist, levo desno, poobarah protivnike nižeg rasta, koji se nisu nadali ataku.
Probijam se između putnih torbi i kolica za pijacu, kad konkurencija u vidu žene sa detetom. Već da odustanem, kad ona izađe na prvoj stanici.
-Moje si- uzviknuh pobedonosno, ponosno gledajući protivnike i ostale, kad uđe kontrola. Kako 60% nije imalo kartu, u štampedu napustiše bus, a moja pobeda dođe nekako bledo.
Badava pobeda ako se nemaš kome pohvaliti…

- 07:40 - Komentari (34) - Isprintaj - #

srijeda, 30.05.2018.

Susret…

Susret…
Posle toliko vremena ponovo smo se sreli.
Zaboravila sam da postojiš. Naš prvi susret je bio bolan. Imao si prednost, znao si šta me čeka sa tobom. Naivna, više šašava, verovala sam ti. Nisam prepoznala tvoj izveštačen osmeh. Za tvoje laži, mislila sam da su istina.
Sećam se… Našminkana, vesela, puna priča došla sam kod tebe. Pustio si me da brbljam, a onda ponudio neku glupu stolicu. Ličila je na moju, kožnu, kompjutersku, ali bila je udobnija, mogao si je pomerati po volji.
-Zašto si se šminklala? Ne treba ti to.
Marmicom si obrisao vešto stavljen ruž. Blede usne su mi podrhtavale
-Nije to ništa, videćeš. Čega se plašiš?? To ne boli.
-Tebe se plašim idiote, što me maltretiraš. Nećeš ti mene više videti - nisam rekla, ali pomislila sam.
Zgrčila sam se u strahu. Sve bliže i bliže je meni, već osećam da me dotiče, jeknula sam kad je ušao. Na čelu mu graške znoja, a tek meni. Izdižem se, propinjem, kao konj koji preskače prepone. Boli…
Hoću da mu viknem da stane, da ne mogu više, hoću da vratim vreme, da sam ko zna gde. Ćutim, drhtim, molim se da što pre završi i da me ostavi na miru.
-Budi dobra, još samo malo.
Neću da budem dobra, hoću da odem, neću više da ga vidim, tako je grub. Bol me para, suze se razlivaju obrazima, gledam ga bolećivo.
-Gotovo je, idi
Nećeš ti mene skoro videti, manijače, pobegoh na vrata.
Vreme teče, začas godine prođoše i…
To vražije i.
Morali smo se opet sresti.
Njegove laži, izveštačen osmeh, ne pali to više. Sad mi traži i novac. Na što mu ja ličim??
-Promenio sam se videćeš, biće ti ugodno, poželećeš da dođeš ponovo.
-Da, da, upisan si u mojoj svesci noćnih mora.
Još ima onaj nestašni pramen, sada prosed, još ima onu antipatičnu stolicu, osmeh, ali priče su mu strašnije.
-Nisi dolazila kod mene. Govorio sam ti da hoću redovno da te viđem. Videćeš sad svog Boška Boškovića kad te se dočepam.
-Ne volim te, i ne želim nikad da te vidim.
-Hoćeš, hoćeš…
-E, baš neću, nek’ te vrag nosi – naravno u mislima samo.
I jučer, i danas, i sutra dolazim mu. Da imam 32 života u svaki bi se on natandrmoljio.
I što je najgore, ne bi valjalo da mu ne dođem. Pogađate, to je samo moj zubar… Ne mogu da jedem, ma ni da zinem od one igletine koju mi je zabo u usta. O pričanju i da ne govorim, ali čim pozove, jurim mu.
Toliko o ženskom NE.

Oznake: Sinki priča

- 06:44 - Komentari (29) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 28.05.2018.

Naučni radnik…

Naučni radnik…
Ne znam kako ko, ali ja kad pomislim na naučnika, vidim laboratoriju, bele mantile, ozbiljna lica, sede glave. Oni nešto pišu, mućkaju, rade godinama i dogodi im se da nešto značajno pronađu.
Jedna studija, posle dužeg naučnog proveravanja, je dokazala da žene koje ne nose brushaltere (grudnjake,prsluke), imaju čvršće grudi od onih koje ih nose. Čim dođemo kući treba skinuti te kvaritelje prsa i osetićemo se bolje.


Zašto ih uopšte oblačimo nisu još ustanovili, ali ubrzano rade na tome. Svaki dan očekujemo njihovo novo naučno dostignuće. Nije lako biti naučnik.
Naučnici tvrde da prsima treba slobodno kretanje da bi postigle čvrstoću.
Zamišljam ih kako rade na toj svojoj nauci. Teško zanimanje imaju. Očito ne kasne na posao.
Nije lako biti naučnik, ali i to neko mora…

- 07:13 - Komentari (40) - Isprintaj - #

nedjelja, 27.05.2018.

Purice…

Purice…
Kad ćemo mi biti tako veliki kao naše brace i seke?? Tako su veliki, imaju već tri tjedna.


Izgleda da postoji neki svet izvan kartonske kutije, pa čak i iza ove mreže. Da ne veruješ.

Postoje i neki dvonošci drugačiji od nas.
Taj donosi hranu i vodu, nemoj ga kljucnuti

Nije lako biti mama, tako bih prošetala i gricnula travicu.
Deco, dosta igre, ulazite u kuću.

Gde je naša mama??
Zašto mi nemamo nekoga da nas grdi i čuva??
Bojimo se po noći sami u kavezu. Možda dođe strašni bau bau.

Ova velika mama je i naša mama, zašto joj to niko ne kaže.
Danas smo se svi skupa igrali, mališani su sigurniji od nas, ali mi smo hrabriji. Za neki dan ćemo i mi kod naše mame. Nećemo da nam meca bude mama.

- 08:50 - Komentari (44) - Isprintaj - #

četvrtak, 24.05.2018.

Čovek...

Čovek...
Čudna je to cvećka.
Posle dužeg naučnog proučavanja došlo se do zaključka da je za čoveka broj dva jako važan.
Prvo, zgodnije mu je u paru i živeti i piti.
Lepše je imati dve kuće nego jednu, dva auta, dva $...
I sam čovek je u vidu broja dva. Manje više, sve u organizmu je po dva. Dve ruke, dve noge, dva bubrega, dva mozga , veliki i mali, dva srca, komora i pretkomora, ili ako više volite moje I njegovo,dva oka, dva uha, dva obraza.
Nije mi samo jedno jasno.
Kad je već sve tako lepo uređeno, zašto imamo samo jedan jezik i još po neki unikat organ?
Da li je to greška prirode, ili vrhunac njenog stvaranja??


- 09:03 - Komentari (46) - Isprintaj - #

srijeda, 23.05.2018.

Slušaj...

Čekaj da ti objasnim značaj komentara na blogu...

- 07:31 - Komentari (45) - Isprintaj - #

utorak, 22.05.2018.

Prst...

Šta znači taj prst uperen u mene?
Da li ću dobiti hrenovke ili moram biti dobar i dobiti hrenovke)
Bilo kako bilo, gladan sam i neću brikete...


Dosta mi je tog fotkanja. Hoću nešto konkretno.
Pas govori, zar ne. Ko vam je kriv ako ne razumete...

- 07:01 - Komentari (33) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 21.05.2018.

Tren u životu...

Uživaj dok si ruža


Dok dlanom o dlan taj trenutak ode...

Nada je u pupoljcima i mladima...

Naravno, ako ne dodju neke bubetine i pokušaju im naškoditi....
Nema slike, neću da bube postanu slavne
Stavila sam kategorija humor, jer život i jeste humor..

- 10:26 - Komentari (37) - Isprintaj - #

srijeda, 16.05.2018.

Mobitel…

Mobitel…
Ne delim svoj broj telefona kao bonbone, dapače, retki su oni koji se mogu pohvaliti da ga imaju.
Uvek postoji ono ali. Jedva sam našla majstora i naravno odmah mu sva sretna dala broj. Rekao je da će se javiti kad dolazi.
Spadam u one koji ne nose sa sobom tog vraga. Sa mobilnim se osećam kao žigosana krava iz nekog kaubojskog filma. Svi znaju gde sam i kad kome padne na pamet može me zvati. Što sam ako sam dostupna uvek?? Gde je ono slatko, malo, neizvesnost??
Krenem sa tim mobitelom po kući, da slučajno ne propustim poziv. Odem u zahod, nosim ga. Odem u kupaonu, nosim ga. Gde ga staviti na ta dva mesta, pitam se?? Idem prati sudje, mobitel ide u kuhinju. Nemam električnu perilicu, a dvonožna otišla na Avalu. Voda prska, jedva i sebe čujem a ne to tandrkalo.



Pokušala sam ga gumicom staviti na nogu, odmah iznad kolene. Kad se počeo drmusati dobro da nisam muško i na javnom mestu. Svašta bi o meni pomislili. Stavila sam ga ispod kolena. Ako imam traperice osetim ga, ali kako ga skinuti i javiti se. Nezgodno skidati pantalone medju ljudima. Ako sam u suknji, bilo bi mi neugodno dizati suknju i gvirkati ko se tamo javlja. Džepove nemam. Gledam druge. Iz glave im vise neke žice, ali, manje više svi drže mobitel, ili već kako se zove kad je pametan, u rukama. Meni ruke stalno zauzete.
Majstor se ne javlja.
Primam savete i predloge, gde staviti mobitel kad su ruke zauzete??
I te žice??
Stavila bih ih, ali gde se treba utaknuti da prorade??
Skrećem pažnju da mi je nizak prag bola i ne mogu baš svugde se bušiti da instaliram te žice.

- 07:37 - Komentari (42) - Isprintaj - #

utorak, 15.05.2018.

Kavalir…


Biti dobro odgojen i ponašati se kao kavalir i nije moto većine muškića.
Mi ne odustajemo. Na nos im večito guramo da smo dame (dame gunđaju i traže??), slabe, nezaštićene.
Jedno od osnovnih pravila je da muškarac otvori vrata i propusti ženu da prva uđe. Dobro, dobro, znam, ne brundaj, u kafanu prvi ulazi muškić, da bi video da nije neko nezgodan unutra pa da mu izlazak ne dođe glave.



-Izvolite drage koke, vidite da li meca stoji sa kukuruzom ili sa štapom.

To pravilo dobrog ponašanja nastalo je davno, davno, još u praistoriji. Ženskice su prve ulazile u pećinu da provere nema li u njoj nekog medveda ili već tako neko praistorisko čudo.

- 07:05 - Komentari (36) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 14.05.2018.

Muškarac i žena...

Muškarac i žena.
Na netu sam našla kakve smo mi ženskicei muškići. Nije mi se previše dopalo, pa sam malo izmenila . Problem je što se u zadnje vreme javljaju još neki primerci koji nisu ni simbol ŽE ni M, a mogu biti i jedno i drugo. Nedovoljno su proučeni pa bi post na tu temu bio predug…
Muškarac i žena
Kažu da smo sa iste planete i da postoje samo neke manje fizičke razlike. Lično smatram te razlike za vrlo simpatične.
Nastanak
Prvo je stvoren muškarac, pa od njegovog rebra žena. Zato muškarcu stalno nešto fali.
Težina
Varira i kod jednog i kod drugog primerka od 40-do preko 100kg.


ŽENA, ah ta ženskica



ILI


KEMIJSKA ANALIZA ŽENE
Kemijski element: Žena
Kemijski simbol: Že
Otkrio: Adam
Atomska težina: Optimalna 60 kg , ali postoje izotopi koji variraju od 40 do 250 kg .
Učestalost pojavljivanja elemenata: Veče količine se mogu naći u urbanim sredinama, ali se kemijski čišći primjerci mogu naći u udaljenim brdskim područjima.
Fizička svojstva: Površina obično premazana bojom i kremom. Javlja se u svim agregatnim i drugim stanjima.
Proključa odjednom, zamrzne se bez razloga.
Topi se ako se primjeni odgovarajući postupak.
Kemijska svojstva: Lako se spaja sa zlatom, srebrom i drugim plemenitim i poluplemenitim metalima, te sa dragim kamenjem.
Apsorbira velike količine skupih materijala.
Može eksplodirati iznenada, bez prethodnog upozorenja i bez poznatog razloga.
Ne otapa se u vodi, ali joj se sklonost ka spajanju znatno povećava ako se natopi kvalitetnim alkoholom.
Najefikasnije je poznato sredstvo za upijanje novca.
Element je koji se vrlo rijetko nalazi u djevičanski čistom stanju.
Najčešća upotreba: Prije svega kao ukras, naročito u otmjenim vilama i skupim sportskim automobilima.
Odličan je medikament za relaksaciju i vrlo efikasno sredstvo za čišćenje.
Izvršeni pokusi: Pocrveni kad se zatekne bez ambalaže. Pozeleni kad se stavi pored boljeg uzorka.
Opasnost: Vrlo je opasan element, osim u rukama stručnjaka, koji ima odgovarajući alat.
Ilegalno je imati više od jedne, iako se može posjedovati i više, pod uvjetom da se drže na različitim lokacijama i pazi da elementi ne dođu u direktni dodir.
Muškić



Simbol M
Pronašla ga je žena, sasvim slučajno, ne znajući da je našla Sizifov kamen.
Težina. Varira. Pojedini primerci su vitki i savitljivi, pojedini tromi i nepokretni. Iskorišćenost svih je otprilike ista.
Upoterba Primerci tvrde da im ni pet dnevno nije dovoljno. Nije provereno u praksi, obično primerci pri tome misle na pivo, a žene na nešto sasvim drugo.Varaju se i jedni i drugi.
Hemiske osobine: Pali se na skupa kola, lake ženske, jake sportove i neke nedokučive stvari.
Najčešća upotreba: Ostavi ga na miru i ne talasaj, da se ne diže prašina sa kauča dok navija iz petnih žila. Neke primerke se može koristiti za nabavku namirnica i obilazak prijatelja, manje je takvih u upotrebi. Neki primerci umeju i da “popravljaju” kola i po kući, takvih je još manje.
Izvršene probe. Pozelene i na najmanji nagoveštaj da bi njihov ženski primerak mogao pripasti nekom drugom muškom primerku, pri tome sami, nadaju se da će uvećati svoj harem do neslućenog broja, koji nijedan drugi muški primerak ne može ni da sanja. Proključa na molbu da nešto pomogne ili uradi u kući, ili se pravi gluv, ili jako zauzet.
Opasnosti Podložan je padanju na crni veš, duboke dekoltee, i kratke suknje. Kad tako nešto vidi, digne mu se...pritisak, i ne može da odgovara za posledice. U toj fazi najbolje je ne dirati ga, i samo odgovarati: da dragi.
Podložan je i drugim opasnostima, naročito kad je neki ženski primerak u pitanju. U stanju je da peške predje i 10km trčeći da bi samo video da li je ugasila svetlo, ili možda diskutuje sa nekim drugim muškim primerkom uz svetlo sveća. To ga žestoko nervira.
Zamena Problem je što ma koliko muški primerak bio čudnog kvaliteta, ženski primerci ga oboje nekim emotivnim bojama, pa svaki izgleda kao da je samo božanstvo. Tako da se primerci teško zamenjuju novim, treba malo vremena.
Trajnost. Neki primerci su vrlo kvarljiva roba, pa je po mogućstvu najbolje držati ih od svih iskušenja što dalje. Problem je onda što im se menja kvalitet, pa brzo dosade.
Kod muških primeraka jako je važno održavati ih u redovnoj kondiciji, jer su tada uvek spremni za upotrebu, što je vrlo ugodno.
Ustrajnost. Pojedini primerci skaču na sve živo što nosi suknju i farmerke....ne tumačiti pogrešno! Ne zna se šta rade kad doskoče!? Valjda skaču i dalje!


Ima još, ali dosta za danas,ali da ne preteram, muški primerci su to, bre, raspaučiće me neki,nisu svi čuli za Istambulske tandrmoljke, pa ću videti svog Boška Boškovića i analize... kraj ... što je sigurno, sigurno je...

- 10:16 - Komentari (35) - Isprintaj - #

četvrtak, 10.05.2018.

Opasan susret...

Susret...
Pri upoznavanju oprez nije na odmet.
Curica se čvrsto držala za mecu kojeg je dobila na dar.
Albi je nepoverljivo samo gvirnuo kroz vrata. Kakav je to mali čovek?


Mama i meca čuvaju curicu, Albi mora sam doneti odluku, prići ili pobeći

Curica hrabro ide napred, Albi panično beži.
Ko zna da li sme liznuti tog malog čoveka.

Malena se upoznaje sa patuljcima.
Dobar dan, ja sam Ružica. Patuljci se samo glupavo smeskaju.

Ups...skoro sam pala, imam samo dve godine. Meco čuvaj me.

Prvi susret sa puranom

Dobro je, mama je tu


Albi zadovljno prati Ružicu..
Curica je odnela samo mecu, moju večeru nije

Tako je završio ovaj strašan susret, malog čoveka i zveri Albija na obostrano zadovoljstvo i obećanje da će ponovo doći u novu avanturu.

- 07:07 - Komentari (37) - Isprintaj - #

utorak, 08.05.2018.

Dobro jutro...

Treba dijeliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima.
Prijatelj će se obradovati, a neprijatelj uzrujati.
Tuga je manje vise samo otskočna daska za gubitak i prijatelja i neprijatelja i onih koji i ne primećuju da postojiš.
Jutarnji pozdrav iz mog vrta svim blogerima...




- 08:16 - Komentari (47) - Isprintaj - #