AnaM nešto novo nešto staro

Gospodja Srbić krenula na proslavu kod bivše susede. Nekad su živele zajedno, ali sad stanuju u susednim ulicama. Spremaju se da zajedno krenu na godišnji pa treba o svemu dogovoriti. Okupiće se veliko društvoi g-dja Srbić se baš radovala svom dolasku.
Na samom polasku problem. Lepo se spremila, darove ponela, ali u gužvi izgubila adresu. Krenula je polako, onako po sećanju, išla išla, pa još hodala,dosta se vrtila u krug, a i hodala je dva koraka napred, tri nazad, umorila se već, a nikako da nadje ulicu gde se društvo sakuplja.
Kad je već posustala, cveće joj uvenulo, a i ona bila što bi se reklo, ni za šta, svetlo na kraju tunela. Sretna g-dja Srbić polete kao da je dobila krila i tu je, samo što nije, ulica gde treba da dodje.
Još samo da nadje kuću, pa kat, i stan gde se slavlje održava... to će ona lako.
Bojim se samo nešto.
Koliko znam, na slavlje je pozvano veliko društvo. G-dja Dojčlandić sprema večeru, ima prasence i ostale djakonije, piće donele sve zvanice. Neke su malo gundjale što oni džabalebaroši ne donesoše ništa samo zasedoše za sofru. Jedu i piju, navalili svi kao da će sutra smak sveta.
G-dja Grkonolus ne može više ni da zine pa trpa u džepove i torbe i traži da joj spakuju da ponese. Najviše se ljute na nju g. Talijanos i g. Portugalitos, jer su planirali da ponesu večeru kod sebe, a ne neke ostatke, velke familije, sitna deca, nema kad da se radi i zaradi.
Bilo kako bilo, ako g-dja Srbić ne sredi svoju šminku, teško da će stići na vreme za večeru. Možda joj se zalomi koje parče suve pite za koju se niko ne grabi