AnaM nešto novo nešto staro

Uf...jedva se učantrah...već sam mislila da su me izbacili...

Mržnja

Čudno je to osećanje.
Prišunja se kad se najmanje nadaš, obuzme te i ne da ti da živiš.
Ako na google otkucamo mržnja i potražimo sliku, ništa ne dobijemo. Za suprotnost, ljubav, milion sladunjavih slika, srce, ruke koje se drže, oči, osmeh, more, plavetnilo...
Zbog nje ne možemo da spavamo, radimo, smejemo se. Kad postane gospodarica, uništava nas. Uzima sve, a ne daje ništa.
Useca nam bore na licu, iskrivljuje usne. Povija ledja, ledi pogled.
Nadamo se volimo, želimo, planiramo, blistamo srećom dok je ljubav sa nama.
Kako nastaješ mržnjo??
Zašto??
Koliko traješ??
Gde nestaješ??
Kome ideš??
Od koga dolaziš??
Može se mrzeti samo neko ko se voleo, koga smo poštovali. Da li ste čuli da neko mrzi šerpu jer je zagoreo ručak, mačku što je prevrnula mleko ili kamen koji je skočio na prozor??
Od ljubavi se živi, od mržnje umire... Zašto onda počinjemo da mrzimo??

Lično, mrzim cipele koje sam platila kao svetog Petra kajganu, a žuljaju me do padanja u nesvest. To zanemarite, inače post nema smisla...