AnaM nešto novo nešto staro

Greška

Koliko ljudi na svetu!
Koliko poslova na svetu!
Verovatno ih biramo prema svojim sklonostima, mnoga sticajem okolnost moramo da radimo. Kad radimo nešto sa ljubavlju samo klizi, ali život nije med i mleko, nešto radimo samo da ga što pre završimo.
Imamo li prava na to?
Ko nam je dozvolio da budemo nemarni na poslu?
Ko nam je dao pravo da pogrešimo?
A opet, nema čoveka koji nije pogrešio. Kažu grešiti je ljudski.
Da li je?
****
Negde u nekoj bolnici leži mladić. Teško diše, kad se zakašlje, krv. Bled, mršav, bez snage. Samo oči!
Oči crne, velike, ogromne, oči koje nemo gledaju, oči koje osudjuju. Ni lekar kad dodje u vizitu ne može da se sretne sa tim očima., žuri da pobegne što pre, što dalje.
-Doktore, sačekajte!
Mladić ga uhvati za kraj mantila drhtavom rukom
-Zašto ja? Zašto baš ja, od svih?
Lekar samo saže glavu. Šta da odgovori? Znao je celu istoriju bolesti. Mladić je bio zdrav, pun života. Tudjom nepažnjom, alkohol, i saobraćajka. Iskrvario je. Jedna boca krvi, druga. Njegova mladost se izborila sa povredama, ali ne i sa nečijom nemarnošću. Jedna boca krvi bila je zaražena HIV virusom.

Grešiti je ljudski.
Da li je?