AnaM nešto novo nešto staro

Duhove zamišljamo u starim memljivim dvorcima gde lelujaju sveće, kameni hodnici zlokobno odzvanjaju, ali u soliteru...idite molim vas...ali jedne kišne tamne noći...

Duhovi

Buuuuu...buuuuuu...
Noć
Kiša rominja natapajući avetinjski solitere ( umesto da pada po poljima i napravi rodnu godinu) U daljini čuje se zavijanje sirena, nekog jure, ili je nekome pozlilo. Zalutali pas, beskućnik, podvijena repa ispod lipe pokušava da oglodje kost ko zna kad bačenu. Prolaznik teturavim korakom pokušava da pogodi koji je soliter njegov, u kome ga čeka namrgodjena lepša polovina.
Odjenom krik.
Vrisak para tišinu letnje noći.
-Moja pita!
Zatišje, pa sa petog kata, ponovo
-Torta!
Onda tišina sve do zore, a kad je sunce pokušalo da se stidljivo probije kroz natmureno nebo, ipak je leto njegovo godišnje doba, zaprepašten uzvik nekog ranoranioca
-Ko je moje kiselo mleko odneo?
Ujutro se sastali i oni što su posvadjani i oni koji se do tada nisu uklopili u složenu hijerarhiju solitera, i oni koji čuvaju pse, čak i onaj koji je doveo kozu iz nekog bespuća.
Vjećaju, vjećaju, i donesoše bez suda , advokata, fiškala i ostalih tandrmolja sekretarica i vratara: u soliteru su duhovi.
Preuzeše sve zakonske i nezakonske mere, nabaviše vazdušnu pušku sa srebrnom vazom, jer metak nisu imali, i tu ispade rasprava, da li se duhovi teraju tako ili drugačije.
Bilo kako bilo, druga noć prodje mirno, ali treće, haos. Pero sa drugog kata zaglavio se u liftu sa onom šmizlom sa petog, kažu duhovi, a ona Prizemljuša popela se na krov pa odatle bacala smeće onoj Namiguši sa četvrtog.
Policija nije htela da dodje, i zavedoše dežurstvo. Nije bilo loše, samo se posvadjaše oko rasporeda dežurstva, svi su hteli da dežuraju u stanu Jele raspuštenice, a niko se nije javljao da bude par penzioneru koji je adaptirao vešernicu.
Trajalo je to dok je trajalo, duhovi soliterski nikako da se smire, hrana nestaje i dalje i pored svih preduzetih mera. Kad jednog dana, vrati se Ane sa mora, pocrnila, nasmejana, puna priče. Vrati se i odmah vrisnu
-Ijuuuu, susede, kako ste mi čuvali mačka kad je odlutao??
Mačak kao da je samo to čekao, izadje ispod stubišta, debeo, zadovoljan, frknu brkovima i mahnu repom... i reši tajnu soliterskog duha...