AnaM nešto novo nešto staro

Ne zabušavam, samo malo...
Razmišljam kako je to bilo kad sam bila mala...
Ustvari, nikad nisam bila mala. Kako da budem mala kad sam rasla kao iz vode.
Mogu li da onda pišem kako sam bila dobro dete? Ja sam stvarno bila mirna tiha slušala mamu i tatu i ma jednom reci suvo zlato, med i mleko, pa takva sam i sad, zar ne? Verujete ?
Stanovali smo pored parka, i krenem ja sama da vidim šta tamo ima kad me ne drže za ruku i viču stalno
-Vrati se, ostavi to, ne u usta....
A tamo lepota.... svega i svačega, imala sam drugara, malo mladjeg od mene. Lutamo mi po parku, i naidjemo na prase, naravno nije bilo živo. I sad mi nije jasno zašto ga je neko tamo bacio.
-Znaš videla sam da u svinji ima neki balon, ajde da vidimo šta ima u prasetu.
Dečak, od onih pravih muškaraca, izvadi nož i mi počesmo da otvaramo prase, naravno našli smo taj balon u prasetu, ponosno ga napuhnuli i krenuli kući blatnjavi, musavi,... On je dobio batine da kaže i sad ih pamti, a ja se izvukla, tata je ponosno rekao
-Moja ćerka, biće nešto od nje.
Mama tri dana nije htela da mi pridje.
Volela sam da eksperimentišem, pa to ti je.
Imali smo smokvu u vrtu, polomila se i rasla nekako savijeno.
Lepota!
Šta je ta smokva sve bila u mojoj mašti i kočija i svemirski brod i bus i brod u oluji...
Čučim ja jedno jutro ispod te smokve i ne mrdam
Mama pogleda kroz prozor, ništa se ne dešava, i radi svoj posao.
Zove ona mene na ručak
-Još samo malo, nije gotovo...
Malo kasnije opet zove
-Ma nije gotovo, ne mogu sad da dodjem
-Šta ti uopšte tamo radiš?
-Čekam
-Šta čekaš?
-Videla sam da je koka dobila piliće,kad je sedela na jajima, pa sam uzela jaje iz frizidera , čekam da mi se izleže konj.

PS Još uvek čekam