AnaM nešto novo nešto staro

29.04.2010., četvrtak

Imaš čarobne prste

Spazila ga je još sa vrata.
Visok, očiju tamnih kao noć, zategnutog duksa preko čvrstih mišića. Izgledao je kao sam Aplon.

I on je nju video. Nasmejao se i prišao. Nervozno je prešla rukom kroz kosu, stidljivo se nasmešila. Da je mogao da jo čita misli, čuo bi

Želim te... želim te... želim te... sve sam uradila da bih te dobila...

Srećom misli još ne možemo čitati, ali njen osmeh, njen pogled, poluispružena ruka, sve je govorilo. Na svoj užas, začula je svoj glas

-Ja bih tebe, da li si slobodan za mene?

Nasmejao se, dotakao joj ramena, i nežno skinuo jaknu . Dok je rukav jakne klizio niz njeno telo, pogledala ga je, dotakla, a onda brzo izmakla.

Pomilovao ju je po kosi. Uvek je bila ponosna na svoju kosu boje zlata.

Dotakao joj je čelo, neka prijatna struja obavila joj je telo. Gledali su se. Gutala ga je očima dok ju je lagano dodirivao. Imao je duge senzualne prste, kad su joj dotakli vrat, skoro je vrisnula.

-Kako hoćeš? Šapnuo joj je

-Kako ti misliš da će mi biti najbolje, prepuštam se tvojim rukama potpuno

Zadovoljno se nasmejao, i krenuo

Gore, dole, gore dole, snažnim pokretima četke prelazio je preko njene kose.

-Dopada li ti se?

-Da, uzdahnula je

Pomogao joj je da se obuče, imala je sreću da ga je dobila za danas, on je uvek zauzet, pa nije mala stvar doći na red kod najboljeg frizera u gradu
- 17:07 - Komentari (2) - Isprintaj - #

23.04.2010., petak

Kako da vas se uvek seća

Veliki SAVETI, nikakva POMOC

Svaka žena čezne da ostane u sećanju nekom muškarcu, ceo život.
Uf... što bih ja volela....
Ali oni više pamte rezultate neke leve utakmice, nego boju očiju žene koju su imali. Garantujem da moju boju očiju ne zna niko...ma, kladim se u sve na svetu...a da ne pričamo o ostalom....
Sa ovim savetima, garantujem da će vas se sećati.

1. Dok mu peglate omiljenu majicu, zaboravite peglu na rukavu... Kad god pogleda majicu, setiće vas se... makar bili i u Tanjganjiki.
2. Ako voli hladno pivo, flaše držite pored radijatora, tako vam je bliže. Kad god otvori flašu, polije ga pivo, garant će vas se setiti.
3. Još jedan savet o piću, ako voli belo vino, obavezno kupujte crno, sa obrazloženjem, da je zdravije.
4. Dozvolite mu da puši samo na terasi pa i posle.... dok je golišav. Ako ništa drugo, komšiluk će se radovati.
5. Kad dodje mrtav umoran sa posla dočekajte ga u prozirnoj spavaćici, može i bez nje i izjavite da bi vi baš sada.... Ili otključajte vrata i pokažite mu put do spavaće sobe delovima svog veša... možda ga je zaboravio...
6. Dugme mu nikad ne ušivajte, kažite da je seksi sa razdrljanim košuljama
7. Kad gleda utakmicu, započnite lagani striptiz, naravno ispred ekrana... ako je muško... gadjaće vas... ne, ne osmesima i aplaudiranjem....
8. U jeku predigre, kažite: nije loše, ali njegove ruke stavljajte tamo gde vama odgovara.
9. Recite, u krevetu: bilo mi je lepo, skoro da sam imala orgazam.
10 Stavite mu na znanje da u seksu mora još dosta da nauči... i da može odmah da počne lekciju, bez obzira što žuri.. .hmmm da se spasi...
Ima još, ali već sam sigurno dosadila... i pobegli ste.... a i ne mora non stop da misli na vas, samo da se priseća...

- 14:04 - Komentari (10) - Isprintaj - #

20.04.2010., utorak

Patim,a to nije lako

Pacenicki post

Uvek sam mislila da treba napisati jedan paćenički post.
Mislila … kao da je to tek tako, naručiš deset s lukom… moraš da patiš, pa onda da mrziš ceo svet, i muški i ženski, jel`, inače koja je to patnja kad mrziš samo jednu osobu, izem ti patnju.
I danas, u sred bela dana, kad mu vreme nije, eto mi teme za moj post

Lepo, što će reći iz čista mira, šutnu ti mene dragi, ne baš bukvalno, jer da je bukvalno šutnula bih ja njega drugom nogom, sve bi zvezde video... ne, nije bilo tako....
Kaže on meni... pazi sad ovo... ti si mnogo fina i dobra, teško je naći nekog tako dobrog kao ti, ja te ne zaslužujem, ti treba da imaš nekog puno boljeg.
Htedoh da mu kažem da mi ne treba bolji, ali...
Čekam ja šta će još da nalupeta, a znam da se sigurno već ustoličio kod neke druge... koja nije tako fina kao ja.... ma nije nego... i naravno on ga zapečati: želim da ostanemo prijatelji... čuj, prijatelji.
Jel` to misli da mu ja pričam kako patim za njim, ili možda kako sam promenila frizuru, ili kako mi se dopada oduvek njegov prijatelj, ili možda neko na nekom blogu, ili da treba da kupim one cipelice, ili.... E, baš da ispričam”prijatelju” sigurno bi bio oduševljen što se rešio bede, to jest mene.
E, sad ja da patim... znam zvezde ne trepere više sjajno, plaču samnom zajedno, sad da plaču možda i plaču jer se baš neka kiša stuštila.... a i Mesec... nigde ga nema... morence, to već nije ni bilo , više neka reka, a i ona nešto muljava.... ništa od moje patnje, da čoveku bude milo što pati, ,kod mene i patnja nešto uvrnuta, pa deluje blesavo, više smešno.
E, neće vala, ima da patim za obožavaocem više nego kad mi zagori šerpa pa moram da je ribam... videćete, ja to ozbiljno, stvarno...

- 18:59 - Komentari (10) - Isprintaj - #

Apoteka



Danas je bila gužva u apoteci. Strpljivo sam čekala i slušala razgovore. Prvo je jedan tražio cigarete
-Daj mi cigarete.
-Antinikotinske? Koju vrstu?
-Ne, Marlboro
Mladja devojka, očito student, tražila je
-Molim vas nešto za pamet.
-Mislite za cirkulaciju?
-Ne, za mozak, sutra polažem ispit.
Taman je ona otišla, prilazi starija gospodja
-Imate li čarape?
-Za vene?
-Ne, za noge.
Zatim je neka zbunjiva osoba prišla i upitala
-Imate li vitamine?
-Naravno sve firme su zastupljene, koji vam trebaju?
-3kg banana i 2kg narandja
Onda grupa ljudi poče u glas
-Konjsku mast
-Meni sirup od bika
-Ja ću vučije tablete
-Kutiju tableta od pčelica
Odustala sam, htela sam da pitam da li imaju ulje od ajkule, čula sam da je mnogo dobro.



- 13:12 - Komentari (4) - Isprintaj - #

19.04.2010., ponedjeljak

AnaM kreci svoju sobu
Rešila sam da sama, potpuno sama , okrečim sobu i izvršim sve pripreme.
Gledala sam reklame... to i dete može... pa da krenem!
Savijam tepih, ufff.. što je težak... guram ga nogom, upirem rukama...ni makac...
Zvrrrr... susede... ako bi bili tako dobri... i tepih je izbačen iz sobe.
Dalje mogu sama, stočić je pomeren, fotelja izbačena, slike, opa, opa, što je to lagano... zavese... penjem se na stolicu, skidam milion kukica... vučem, vučem, još malo, samo malkice.... gde je ono težište ravnoteže? Tras-bum
Nije baš tu.... zavesa se čupa, ja letim, srećom kauč je još na mestu, sve se završava ogromnom modricom.
Kauč?
Gledam ga kao neprijatelja, kao tenk koji se raširio po celoj sobi.
Guram , mrdne pedalj, pa susede... otišao... pobegao, kukavica, ma mogu sve sama....
-Striček, dodji na kavicu!

Posle 2-3 sata, kauč je na sred sobe, striček na njemu , grogi, oporavlja se uz pivce.
Nekoliko sati kasnije, posle dužeg dogovaranja, sriček, susedi, uže i dalje familije, slučajnih prolaznikai, jednog nesretnog dobronamernika, zaključismo , onako zajedno, da regal ne treba pomerati ,jos manje rastavljati, jer se iza njega i onako ne vidi, a mogao bi se raspasti našim intervencijama.
Pripreme su gotove, mogu da počnem. Hmm,... uzimam kantu sa bojom, nežna marelica, reče prodavac... uzimam jednu od četki, neke neindentifikovane sprave, koje navodno same rade, i bacam se na posao(čekala sam , nisu same ništa uradile).
Ustvari imam samo jedan zid, na drugom je regal, na trećem prozori, četvrtom vrata i parčence zida, i ne računam ga!
Bojim, stvarno, to može i dete, ali boja je nekako čudna, više liči na prezrelu narandju, ali kad se osuši....
Malo sam se i zamorila skačući gore-dole, odbacila sam sve one spravice koje su progutale more boje, i ostala sam verna četki.
Jos malo i gotovo, da pomerim merdevine, kako ono moleri hodaju sa njima? Ups...idu merdevine, ali ne vide, prevrnule su boju, koja se razliva po nekom najlonu, opasno skrečući ka parketu.
Vučem, guram kantu i poslednje kapi dragocene tečnosti, završavaju prskajući regal.
Mislim na romantičan zalazak sunca, negde u pustinji, jer na to potseća moj regal, dok se boja cedi sa njega.
Teta... pomagaj, donesi, hitno, najmanje pakovanje boje...da...da...nežna marelica...
Teta donosi boju, pijemo kavu i pretresamo porodične tračeve.
Najzad oko ponoći, završavam. Prvi deo je gotov.Nežna marelica, možda u mojim snovima, ali zato, ovaj drugi, sa tetinom bojom, pretvara se u purpurno crveno... nema veze, bas se lepo slaže!
Na vrhu nosa imam narandjastu boju, po ramenima neke crte. Plafon i pored najbolje volje, nisam ofarbala, boja se uvek nekako završavala na mojoj šaki, curila niz ruku do lakta i tu se razlivala po telu, prskajući sve vreme lice.
Zora se približava, soba izgleda kao da je bombardovanje upravo počelo, ali ja...ja cvetam od sreće i zadovoljstva...I kad pomislim, neki ljudi bi za tu sitnicu od posla tražili pomoć....
Ja sve mogu sama! :)



- 11:27 - Komentari (6) - Isprintaj - #

Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

  travanj, 2010 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    

Ožujak 2012 (2)
Veljača 2012 (6)
Siječanj 2012 (3)
Prosinac 2011 (5)
Studeni 2011 (4)
Rujan 2011 (5)
Kolovoz 2011 (4)
Lipanj 2011 (2)
Svibanj 2011 (4)
Travanj 2011 (7)
Ožujak 2011 (11)
Veljača 2011 (10)
Siječanj 2011 (4)
Prosinac 2010 (3)
Studeni 2010 (3)
Listopad 2010 (2)
Rujan 2010 (5)
Kolovoz 2010 (5)
Srpanj 2010 (8)
Lipanj 2010 (14)
Svibanj 2010 (21)
Travanj 2010 (5)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se