Hopsanje u ritmu

Izašao je iz auta nevjerojatnom brzinom , a onda izgubio volju kad je shvatio gdje idemo. Pred vratima ambulante spustio je guzu u polučučanj i ko magare vukao u suprotnom smjeru. Ipak, nekako smo na kraju pristojno ušli unutra.
«dobar dan!!» vičem ja još s vrata, i očekujem najdražu tetu veticu, koju Činkec obožava.
Nije ušla najdraža teta. Dapače, nije uopće teta.
«ijao kak se bojim... dođi, dođi, pa neću ti ja ništa...» čučnuo se i zvao ga k sebi.
A ova moja mala ludica sve nešto uz zid hoda ili se stišće meni uz nogu.
Jedva sam ga primila i stavila na stol. Rutinski pregled, ništa specijalno i čišćenje analki.
Hm...smeđe?? ne..ne... zelene oke.
Krenulo je brbljanje o prehrani, o Chinkyju, o oku koje nema. A ja se sve trudim ostat pri temi, jer nešto me koncentracija ne služi najbolje. Postavljam pitanja , dobijam odgovore. Ok, treba nekad pokazat inteligenciju, ali ne smijem pak pretjerat. Svašta on priča, a ja sve nešto s teme na temu drljam. Ma sto posto misli da sam djete, da sam mlađa. A još se nisam ni nešto uređivala jutros, pa mislila sam samo do veterinara otići. Ijoj...kakvog veterinara... a možda da nabacim koju stručnu riječ možda skuži da smo skoro pa kolege.
Aditivi?? I to je najbolje kaj sam mogla smislit?? A je strtčna riječ, fakat..ono... mislim da svaka šuša zna kaj su aditivi.
Ok, neću se pravit pametna... a da ipak spomenem kaj studiram?? A dobro, ajde.. prešo je na hranidbu. Ok, moje područje totalno.
«ma znam, ja sam s agronomije...»
«a onda sve znate, kaj se tog tiće..» uuu, pogodak! Reko mi je VI.
Kaj dalje pričao nemam pojma. Al da , definitivno su zelene! A baš sam se mogla ujutro našmikat kak sam i htjela... i kaj, došla bi 15 minuta kasnije. Ko da je to bitno.
«ok, to je sve! Sve znate. Vidimo se onda .... malo kasnije na kavi» čekaj?? WHAT!!!!!
Ne, ne nije to reko...
«Vidimo se onda krajem povog mjeseca.» i definitvno je mislio na rutinski pregled mog malog blesavca.