Hopsanje u ritmu

3. dan doma. ležim. danas više i ne toliko, ali opet. tko god da je poželio biti doma i ništa ne raditi, neka mi ne zavidi, jer kad sam bolesna, čak poželim nešto raditi ali ne mogu

što sve nisam napravila zbog glupog nosa, tempetarure i bronhija:
nisam učila,
nisam bla kod Likera ni polagala ispit,
nisam slavila rođendan kako se spada,
nisam usisala stan,
nisam speglala veš,
nisam vidla svoje najdraže koji su me trebali oteti da skupa proslavimo moj parni dvoznamenkasti istobrojni rođendan
nisam jela normalno
nisam bila kod frizerke,
nisam mogla šetati Chinkyja,
nisam se igrala s njim,
nisam uživala u jučer tako lijepom danu,
nisam bila sretna,
nisam bila zadovoljna.

a danas sam još doma, kakti na ozdravljivanju. bolje mi je, al još nisam zdrava. pasivno sam bolesna. još samo ispuhujem zaostale viruse, novih više nema.
a trebala bi na tečaj. a nemogu ni ne smijem. nije da mi se pleše, jer mi se ne pleše( bar ne danas, ali vratit ću se ja u formu) , ali tako bi među ljude!!!!dosta mi je društva moje sobe! i mog stana.
ja bi van! malo trčala. bježala od virusa...

ok, ok... znam da me u životu ne mogu voljeti sve osobe jednako ni stalno. znam da sigurno ima onih koji me mrze, ali OVO! ovo je previše! tkogod da mi je poželio virozu za rođendan - nek zna da je došla dan ranije! tkogod to bio - sram ga bilo!
cijelu noć pokušavam nekako disati. na nos nije išlo, a preko grla sam navukla grlobolju. mislim STVARNO!
nego...da ne duljim. sutra je VELIKI dan! i ja se ko za vraga nemrem sjetiti kaj hoću za ročkas. svake godine sam znala što je na broju 1. to je bio pas. sad psa imam. što će mi više? od mame sam dobila nematerijalan poklon, koji mi se jako jako jako sviđa! idem na salsa fesival u 7. mjesecu s ljudima koji mi sada puno znače! jedva čekam čagicu, ali još više međusobno druženje i zafrkanciju! od tate ću u tom štihu valdja dobiti cipice za ples. a ostalo...tko to zna. nemam drugih želja... pa zapravo-možda imam jednu.
prvo samo da velim uvod. ja sam glazbena osoba. volim svaku vrstu glazbe. pošto se nemogu nikako isključiti iz svijeta današnjice, ni balkanski štih mi nije stran. nemogu reći da svaku cajku poslušam i da baš svaku volim , ali tu i tamo se nađe neka s dobrim ritmom ili kojim stihom.
a ova je posebna za ovaj dan. dragi moji, poruka samo za vas...

položila sam konje. nisam briljirala, ali ocijena je u indeksu. nisam ni sretna ni tužna.
nemam se kaj potužiti, trenutno nisam niti loše , ali niti nešto specijalno dobro.
imam sve kaj sam htjela do sad. nemam nekih novih želja, osim možda par malih, vezanih uz poslušnost mog psa.
nema pjesme koja me trenutno dira i to me malo zabrinjava.
treba mi neki novi cd!
inaće, nemam se kaj previše žaliti. sve je ok, stvarno...ok...

pustila sam mlaz ne baš tople vode da klizi po meni i lagano opustila svaku stanicu moga jučer tako umornog tijela. valjda zbog pare ili nečeg drugog mislila sam o školi za socijalizaciju pasa i sebi kao osobi koja se bavi mojim psom. puno sam ga do sada naučila, pa ipak još ima puno za naučiti.
jučer je bio nemoguć. cijeli razred je bio. jedna huskyca se tjera i bilo je nemoguće raditi uz te mirise okolo. dobila sam opasku da sam preblaga prema Chinkyju i da se previše smijem kad trebam biti ozbiljna. (ko? ja? ma ne...)
inače ima jedan djedica u kvartu koji će me uskoro strpati u zatvor jer svom psu ne dam da pase travu, jede tuđa govna, piša di god stigne i jel se ja usuđujem cuknuti ga u suprotnom smjeru.
anyway , jučer sam čula i da je moj pas sav prpošan i veseo jer je pokupio temperament od mene. (jupi za mene!)
baš ta prpošnost treba se malo smiriti. da bi se psa dovelo u red trebamo se postaviti u ulogu psa. da bi nas oni slušali trebali bi biti dominantni. dominantan pas obilježava teritorij, čuva svoj čopor, pari se s alfa ženkom, laje, prvi jede, spava na najvišoj poziciji, pobjeđuje u igri, uvije plijen, bira smjer u kojem se njegov čopor kreće. sve te dužnosti trebala bi, dakle, obavljati ja a ne moj pas.
u suprotnom imat ću pas koji sve to redi i još puno više, ne sluša me uopće, ne traži dopuštenje za bilo što i ujedno uništava moju imovinu i moj život. dobit ću psa koji će bit pod stresom od silnih obaveza koje će njemu pasti na leđa, psa koji će lajati po cijele dane, psa koji će voditi mene u šetnju na potpuno zategnutom povodniku, psa od kojeg ću dobiti išćašenje lopatice.
da bi se dostigla ta dominantnost, čovjek prvo mora bit dominanan u svojoj glavi. e tu ja dolazim do problema, jer nikada nisam bila dominantna u ljudskom društvu.
uvijek sam bila ona koja sluša, ne ona koja naređuje. nikad nisam vodila glavnu riječ i uvijek sam bila za ono što je izglasala većina. ne volim se nametati, natjecati ni biti prva. ne volim dominantne ljude, ali sad moram biti dominantni pas.
trebam to napokon izvježbati , jer ispit je za 2 tjedna , a ako Chink ne shvati tko je kome gazda ponovo će morati u 1. stupanj. a ako izvježbam, dobit ću ne samo zadovoljstvo jer smo prešli na novi stupanj, nego i neki normalniji odnos i pristojnijeg psa kojeg me nije sram voditi bilo gdje sa sobom.

i počeo je tako moj mjesec! a počele su i moje obaveze i gužva na faksu i posvuda.
na faksu dani odmiču, ja imam ocijenu više u indeksu , ali i hrpu novih stvari za učiti i pisati. trebala bih pisati kolokvij baš u petak, a pošto živim daleko od faksa i trebam proči kroz sami centar , ne znam kako ću to izvesti budući da nam dragi prijatelj Bush dolazi.
našla sam si ideju za završni rad i jako sam ponosna na sebe zbog toga. sama sam smislila temu i tiče se genetike i pasa i tema je odobrena! zbog toga imat ću još puno manje vremena nego inaće ali se osjećam nekako ispunjeno kad radim nešto u vezi toga.
Chinky je krenuo u školu na 1. tečaj ili TOS. za sad mu ide dobro, ali bi moglo još i bolje. učimo i ponavljamo svaki dan kad nam vremenski uvijeti to dopuste.
sa plesom sam nastavila-hvala Bogu, nismo se raspali!
uz sve te obaveze, ostaje mi ravno 3 dana kad nemam vanfakultetske obaveze. ali tada moram učiti. nekako za sad sve uspijevam uskladiti a kasnije tko zna... nadam se da se neću slomiti.
ovim putem samo se ispričavam onima za koje neko vrijeme neću baš imati vremena. bit će bolje , samo se malo strpite!