marchelina

12.07.2010., ponedjeljak

Crvenkapa partibrejkerica, Beograđani, tolerancija i selebritiji

Već san nekoliko puta opisivala kako je to kad moju prijatejicu Crvenkapu neko pozove na večeru ili bilo kakav tulum. Tu nema nikakvih iznenađenja, točno se zna raspored ekscesa koje će izvest:

Prvo dođe, ljubazno se smješka, i pije vino.
Onda od domaćina traži da stavi neki sevdah, i pije vino.
Onda sluša sevdah, piva, sa obadvi ruke u zraku, i pije vino.
Onda pleše, i pije vino.
Onda se skljoka u stolicu, pogleda na sat, pa u nas, popije ostatak vina, i izjavi:

"Spava mi se. Idem doma. Aj bog."

Potom odtetura dostojanstveno u noć.

Tako je bilo i na večeri na koju smo bile pozvane prekjučer kod našeg prijateja E.
Crvenkapa, ja, prijatej E. , prijatej V. i prijatejica J. sidili smo za stolom i večeravali i slušali normalnu muziku. Onda je Crvenkapa zatražila sevdah. Meni je odma bilo jasno da je gotovo sa tulumom uskoro.

Sa tin svojin sevdasiman i plesanjen me i inače živcira, ali tu večer me je posebno živcirala jer je odvraćala pažnju sa glavne zvijezde te večeri, a to san ka tribala bit ja, jerbo san taman tih dana dala intervju za Slobodnu Dalmaciju.

Ja san inače skroz samozatajna i sve to, ali sad kad san počela davat te intervjue smatrala san da je red da me ekipa počne drugačijin očiman gledat i odnosit se prema meni sa dužnin poštovanjen ka i prema svakon selebritiju.

Međutin oni su i dalje stalno buljili u Crvenkapu a prema meni se ponašali ka da san još uvik obična smrtnica. Namisto da budu sritni i ponosni šta uopće sidin tu s njima za istin stolon, oni su pričali o svemu osim o momen zvjezdanon uspjehu. Te recesija, te tenis u Splitu, te kako nan je Kerum ovih dana i kako podnosi žegu, te kupa li se premijerka u bikiniju il' u jednodjelnon...To nisan više mogla trpit pa san ih uvatila podsjećat da u nediju kad taj moj intervju izađe moraju obavezno kupit Slobodnu.

Prijatej E. je reka da je on slabije imovinske situacije i da jel' se važi ako Slobodnu ne kupi nego je posudi u susida. Narafski da san mu rekla da se to ne važi i da ima kupit novinu ili mu više neću bit prijatejica.

Prijatej V. je iz Beograda, pa san ga pitala da je li obavjestija rodbinu i prijateje da u nediju u Beogradu moraju kupit Slobodnu. On je međutin bija rastresen jer se cilo vrime mislija da oće li mu sa auta parkiranog kraj starog hajdukovog placa neko skinit beogradske tablice.

Mi smo ga tješili da neće, jer da je Split tolerantan grad, šta se vidi i po tomen koji su nan čelni judi u gradu.

On je izrazija malu sumnju i reka da još ima judi kojima smeta kad je neko iz Beograda i da je čuja da su u Splitu neki auti znali završit u moru samo zato šta su imali ka takove egzotične tablice.

Onda ga je prijatej E. pita da za koga on navija.
On reka za Crvenu Zvezdu.
Prijatej E. je na to reka da nema problema, i da more bit iz Beograda, ali dok god ne navija za Dinamo da mu je auto siguran.

Meni je opet skočija živac šta ne pričaju od meni pa san diskretno išla prominit temu i pribacit je sa tih međususjedckih nevažnih tema na ono šta je stvarno bitno , tojest na mene selebritija. Pa san ih podsjetila da ne samo šta san dala intervju za Slobodnu nego i da me je slikavalo, ali da to nije obično slikavanje, nego da kad se uslikavaju vako slavne osobe da se to onda zove fotosešn.

Mislila san da sad kad ih obavijestin o tomen fotosešnu da će vajda bar malo bit impresijonirati.
I bome, bila san u pravu.

Uslidija je grupni uzvik oduševljenja, šta nije ni čudo jer su Splićani poznati kako se lako dadu impresijonirat svojin slavnin sugrađaniman:

"Odlično! Sad moreš reć onima u Slobodnoj da ti ostavu bar dvi slike u arhivu, za osmrtnicu kad bude tribalo!"

***

Uvriđeni domaćin uzvraća udarac:


samo malo, samo malo...
u interesu istine!

ka prvo - nemoš bit selebriti u petak a tek u nedilju izlaziš na duplerici!

ka drugo - ja sam se odnosija prema tebi skoro ka prema pravom selebritiju. doša san po tebe, iskrca te isprid kuće, pomoga ti uza skale se popet, ulija ti vino, očistija kuću prije toga, skoro i prozore opra. I sebe isto. Skoro.

ka treće - ček šta san ono tija? ma nema veze

ka četvrto - svi su zaboravili na tvoje predselebriti stanje u trenutku kad san donija manistru

ka peto - manistra mi je bila ludilo

ka šesto - nemoj mi protiv crvenkapice pričat. ona kad digne ruke na sevdah, onda joj se digne malo i veštica, a onda ja guštan

ka sedmo - a vidi i modesti postoji... nju sam baš jedanput spominja, kad je pisala o cirkuc de solei. svaki put se sitin nje kad čujen alegriu (OVO ZANEMARITE, SKRENIJA JE. S TEME op.a.)

ka osmo - crvekapica je skoro bidna zaspala na kauču, al nije mogla od tebe, jer si ti zivkala slobodnu svaki čas pitat jel izaša nediljni broj. jebate, pa di si vidila da dva dana prije štampaju?

ka deveto - deveta zapovijed, šta je donija oni s bradon kaže - Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega. znači, ispravak netočnog navoda: nisan ja reka da sam slabije imovinske situacije, nego nikakve imovinske situacije. razlika je u nekoliko kuna, al "slabije" je masu bolje od "nikakve", pa ne bi tija ispast tajkun ovde

ka deseto - zašto se u tekstu nigdi ne spominje kako je manistra bila dobra? a? i sad... lako za manistru, ali zašto niko ne spominje da je cikla bila ludilo, for gas, turbodiesel, ka brale? (uvrijeđeni domaćin E. 12.07.2010. 12:15)


<< Arhiva >>