marchelina

28.10.2009., srijeda

Ko pisne, govno stisne!

Sićan se kad smo bili dica, pa kad bi naprimjer za ručkon previše galamili i dernjali se, matere i čače ili dide i babe bi nan pritili svakakvin strašnin kaznama. Te da će nas potirat od stola, te da ćemo ostat bez ručka, te ovo, te ono. Onda bi se mi dica ka fol umirili, i onda bi neko od nas mrtav ozbijan promrmlja: “Ko pisne, govno stisne!” E, na to bi nasta takvi cerek i zacenjivanje od smija da bi ovi šta su nan pritili automatscki prišli sa riči na dila i sve nas rastirali od stola.

Na te me smišne slike iz ditinjstva podsjetila danas moja susida iz ulice, jedna šta je svi zovu Vesela Kate. Vesela Kate je, šta bi narod reka, žena od oka, lipa, stasita, ricave kose i đavlijih očiju, a inače najveće laprdalo u našemu kvartu na Sućidru, poslin mene. Najčešće tako laprdamo liti, ono kad je teška sparina pa se lipo smistimo nas par u ladovinu, na zidić isprid našega dućana u kvartu. Priča se tu o svemu i svačemu, o mužovima, o dici, o svekrvama, o tomen ko je manija a ko jamija zna se, tema fala bogu nikad ne fali, a najglasnija je uvik bila Vesela Kate.

Mi druge ženske smo pričale o svemu, ali one neke baš kućne stvari i intimne da prostite nismo nikad iznosile, jerbo su nas matere učile od malena da se šporku robu ne rastire, ali Vesela Kate nije bome imala pardona. Pa smo tako slušale o svim njenin šta bi se reklo malin i velikin šporkarijaman, od toga koliko puta joj muž more...pa do toga sa kojin se mesaron oli poštaron naša Kate čiribinbi. Ništa njoj nije smetalo šta cila ulica načuli uši, i šta je poslin svi olajavaju po kantunima. Kad bi je neka dobronamjerna prijatejica upozorila da bi jon bilo boje malo manje pričat o svojin zavodničkin uspjesima jerbo da je svi ogovaraju i da će jon te priče doć do muža , ona bi samo zamanila onin ricama, digla nos i rekla “Pih, neka laju, za dobrin konjom se prašina diže!”.

Tako se prašina dizala malo po malo, dok jednoga dana njenome mužu nije dopizdilo slušat po kvartu da mu je žena kurbetina, pa joj prisvirija dvi priko uva, zapritija jon razvodon, a, šta je najgore od svega, zapritija jon i da će jon uzet i dicu i da će uzet najbojega advokata priko kojega Vesela Kate neće dobit ni pribijene pare od stečene bračne imovine!

Na to je Vesela Kate skroz neveselo izletila iz portuna i uletila nan u zidić ka furija:

- Slušajte peškaruše i lajone dabili lajone! Od danas, čujen li ja da je iko reka rič o meni i mojin privatnin stvarima i momen intimnome životu, biće vas na sve strane, jel’ jasno!?! Nanili ste dušovne boli i meni i mojoj dici i momen čoviku! Kako vas sram nije???

Mi ostale incukane, dvi tri su se prikrstile sa obe ruke od čuda, pa ja nako, ka najsabranija, rečen Veseloj Kati:

- Ali Kate, pa nismo mi ništa, oli se ne sićaš da si takorekuć do jučera ti sama na sav glas pričala o tomen s kim se čiribinbiš i kuda odaš?

- Neka san!!! Ja mogu šta oću, jel’ van jasno?? Al’ nek još nekog čujen, dignit ću tužbu, pa ćemo se ganjat po sudu! Do sudnjega dana!!

Kad je to sve nako zajapurena izrecitirala, okrene se na peti i ode držeć glavu visoko a one joj crne rice sve poskakivaju okolo glave.

Na zidiću nasta tajac.
Kad najeanput jedna prošapta:

“Ko pisne, govno stisne!”

A majketi irudove koji je smij i cen nasta, skoro smo popadale sa zidića! Sva srića da nismo bile za stolon, i da nas više nema ko od njega potirat! A uostalon neš ti štete i da nas potira, ijonako na njemu već neko vrime nema bogzna šta za pojist…

<< Arhiva >>