Let's talk about love ...

Svi imamo svoje ideale u životu. I nekako veći dio života se svodi na to da tražimo nekoga s kim ćemo taj život i podijeliti. Manji dio života zapravo provodimo s njim, odnosno njima. I sve se to svodi na isti kalup; upoznaš nekoga, budeš s nekim, onda ga zapravo upoznaš, ne budeš više s njim. Tražiš dalje. I još bezbroj puta ljudima oko sebe ponoviš: 'A zašto ja ne mogu naći nekoga tko će me voljeti?' To mi je jučer netko rekao. Zapravo sam okrenuo očima. Više puta. A mislim da je toj rečenici prethodila misao: 'Ja nemam nikakav ljubavni život. Upomoć. Upomoć.'
No vratimo se na zanimljivu rečenicu br. 1. Problem proizlazi iz obične ljudske sebičnosti: Ja želim da me netko voli. A ne: Ja želim nekoga koga ću zavoljeti. I naravno da će takva osoba imati ljubavni život u ruševinama. Što potvrđuje zanimljiva rečenica br. 2. iliti kako je ta osoba objasnila svoje ruševine: 'To je tako kad su svi pederi promiskuitetni i samo skaču iz veze u vezu.' Gdje je tu problem? Tj. U kome?
Zapravo se pitam koliko su ljudi fleksibilni odnosno koliko ulažu. Smatram da ljubav nije nešto apsolutno, i svi smo mi u jednu ruku sebični, želimo da nekom bude stalo do nas. Ali koliko tražimo trebamo i davati natrag. Čisto zato da ostanemo na istoj kilaži. Ali bojim se da dosta ljudi na ljubav gledao kao investiciju: Koliko uložim toliko i želim natrag, a još bolje ako dobijem i više, jer onda sam u profitu. Ne znam kad je ljubav dobila tržišnu vrijednost, ili sam samo shvatio s vremenom da ljudi sve više stavljaju cijene na svoju. Ljubav nije u slikovnicama, ja to znam, ali sigurno nije ni u investicijskim fondovima. Ono što želim istaknut je da bi ljudi možda bili zadovoljniji sobom i svojim uspjesima na ljubavnom terenu da ne gledaju ljubav kao valutu, svoj prazan ljubavni život kao kapitalno siromaštvo i 'ne mogu naći nikoga' kao propali biznis.
Opet je problem kada i nađu nekoga, jer ga ne mogu zadržati. I kako da onda ne misle da sve veze imaju rok trajanja. No to je zapravo moja dilema. Imaju li?
U početku veze se ljudi naravno ne poznaju dobro, ali jednom kad se upoznaju, koji je razlog prekida? Obično novonastale situacije, ljudi se mijenjaju, prolaze kroz faze i sl. Al ja mislim da je problem gay puka nekompromitivnost. Jako teško se odvajaju od svojih principa. Kad su u pitanju veze, kompromis je univerzalno sredstvo za čišćenje.
I naravno da će se netko pitati zašto njegove veze imaju rok trajanja i zašto su pederi prokleti.
Ne mislim da ljudi trebaju ostati u vezama pod bilo koju cijenu, jer to je baš nusprodukt dužih veza, ovisnost. Ali jednostavno putovati iz dana u dan, step by step, problem by problem, kompromis by kompromis i jednog dana će se probuditi u srebrnom piru. Ljubav se ne rađa preko noći, ali bogme ni ne umire.
As of my relationship, iako imamo stresan poslovan život, iznimno mi je lijepo s njim. Sve one početne dileme i strahovi su nestali i mislim da se krećemo prema nečem jako lijepom i stabilnom.