On miriše na noć i ukradeno zlato pospanog naroda. Njegova koža je najlipša i svakim danom sve mlađa. Bojim se da će nestati ako mu se približim jer dodir je zabranjen i ruke su oduzete dok stojim i volim ga kao more. Bili slon koji je ušao kroz Mayinu maternicu donio ga je kao što sritni snovi donose smijeh i ostavio putnike u međuzemlji da sami izbore svoje postojanje. „Samo bi luđak ponio splav sa sobom nakon što stigne na obalu slobode“ zapisao je na ruci tankim crnim slovima. Odstupam jer sam sritna ali teško dišem i lebdim dok percipiram svit u bojama koje sjaje. Da me sad razrežeš s najtanjim žiletom ne bi prolila ni kap krvi. Sve je čvrsto stisnuto u žilama i ne dam da ide van. Ne odvajam se više Boga mi.
|
