subota | 08.12.2007.

Dopamina dopamina, fali mi dopamina...

Hodamo, spavamo, sremo i pišamo, a svako toliko nešto i dovedemo pod sebe ili na sebe, ovisi o tome kakve ko ima zahtjeve. Sve to daje nam neke količine zadovoljstva koje su potrebne za normalno funkcioniranje (dobro sad baš sranje...). Ali naravno dopaminske inekcije koje nam mozak daje u posljednje vrijeme nisu dovoljne da bi nas zadovoljile u količini zadovoljstva koje želimo postići. Iskonska sreća i ljubav ono je što bi nas trebalo pucati dovoljno, ali pošto nemaju baš svi sreće dopamin se traži u drugim stvarima, ali dobro je dok se ne krene u neke krajnosti. Koliko uzbuđenje traje ovisi o pojedincu, a trenutno ne znam šta bi me osobno zadovoljilo po tom pitanju. Sigurno ću skočiti s padobranom na godinu ali šta poslije toga??? Evo kako je to kod mene izgledalo...
1-3 godina - jako sam sretan jer mogu i naučio sam hodati. Krećem se nezavisno od hodalice i sam upravljam svojim tijelom. Mogu i reči kad moram na wc, a uz malo truda sposoban sam i uživati u prvim autićima. (iako ih u principu razbijam) ; razina sreće 100% (malo mi fali da mogu jest kolače kad god hoću)
3-7 godina - brutalno uživam u slatkišima, zubi su u komi ali sam sretan jer će narasti novi ; razina sreće 96% (htio bi malo ispred zgrade)
7-10 godina ; smijem bit ispred zgrade ; ako još se fino sakrijem za vrijeme skrivača - šora me adrenalin+dopamin ako stignem prije lika koji broji pet deset pentajst dvajst.... razina sreće 87% (ja bi malo i preko ceste)
10-14 ; nit smrdim nit mirišem , jako sam sretan ako mogu u kino na film s frendovima ili još bolje reći da idem u kino a mlatiti po gradu urlikati i praviti sranja - razina sreće 80% (uff šta bi nekog za sisu primio)
14-18 ; žvaljakanje okolo i naokolo, komentiranje, pipkanje šlatanje, navlačenje, sprdnja razina sreće 77% (kako bi rado imao vozačku i konačno iskoristio prezervativ)
18-22 ; joj hoću probat neku bolju špicu... kak bi bilo malo isprobat neke poluzabranjene stvari, a i htio bi skočit s bungija malo adrenalin i preseravanje ali i neka bolja muzika mi fali.... razina sreće 70%
22-sada... svaki puta napravim daljni korak i ispunim si prošlu želju, ali stupanj zadovoljstva pada iz koraka u korak. Skočit ću s padobranom i onda? Pasti još malo.... Obrnuto proporcijalno djelovanje želja i posljedice njihovog ostvarivanje umjesto da me učine sretnijim bacaju me mali korak unatrag... Surova stvarnost jebiga, ali valjda se u nekoj točki života situacija okreće, pa se nadam se pojavljuju i neka nova mjerila sreće i zadovoljstva... ovo sada je banana, a dok je tako, ne preostaje ništa drugo nego:
-lagano si popiješ (s naglaskom na lagano), pričekaš vikend, izađeš van, slušaš odličnu glazbu gdje možeš se malo i neko plesanje bacit, i baziraš se na odbrojavanju dana do vikenda... To me trenutno drži da se rzina ne spusti na ispod 50% a kada se to dogodi... znat ćete... Pozdrav!

P.S. - Dođite danas u ram jer radim feštu i nadam se da će biti dobroo, jer ako i još netko bude barem malo zadovoljan, evo i meni koji postotak (sreće naravno, a nešto i u kunama) ibera!!!
- 05:04 - Komentari (11) - Isprintaj - # -

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.