ponedjeljak, 05.03.2007.
Učim, učim....
Da, da, istina je.
Mama bahama je naučila stavljati sličice na svoj blog.
Hura!
Šta drugo da kažem.
Moje me cure pošteno muštraju. Nema da ne znam.
I nema ručka dok se dođe kući s posla, već odmah pravac u njihovu sobu, na nove lekcije.Već s vrata. Onako gladna, u cipelama i odijelu.
I shvatila sam da mi je bolje da šutim, primim se posla, brzo skontam, bar ću prije za stol. Ma nije im to loša logika. Znaju one mene.
Sve u svemu napredujem puževim korakom, ali ...napredujem. I ne žalim se.
Još će te vi svašta doživjeti od mene.
Trenutno se kao najstarija UN - mama (bahama) osjećam baš ovako:
Osim toga, danas brojim 41. dan UN-dijete.
I dobro mi ide.
Baš sam ponosna na sebe. Kile se lijepo tope, a ja nisam gladna.
Tako me onaj vodeni dan otrijeznio, da mi se svi ovi ostali čine vrlo jednostavni. Zapravo je stvar u dosljednosti i dobroj organizaciji.
Volju imamo, zar ne?
I mogu reći da mi jelovnik nije niti monoton niti su mi porcije premale. Sve je sasvim OK. Doduše, kod mene sve moguće kombinacije u jelu dolaze u obzir, tako da i nemam problema.
Jako sam zadovoljna. Polaku se približavam svome krajnjem cilju i tvrdim vam da si više NIKADA neću dozvoliti da se tako opustim i zapustim. OBEČAJEM!!!!
- 15:17 -
