utorak, 20.02.2007.
Na čemu si mama bahama ?
Imam kolegicu na poslu koja mi svako jutro zrika u tanjurić i gleda šta trpam u usta. I uporno me svako jutro pita je li mi danas voćni dan.
Kokoška jedna.
Nikako da zapamti da svako jutro počinjem jednako, s dvije voćke, i tako ni manje ni više već 28 dana.
Da, dobro ste čuli, 28. dan. I to još VOĆNI.
Katastrofa.
Sutra sam na VODI.
Jel trebam još šta reći?
Jutros sam vrlo hrabro krenula voćkati , unatoč vagi koja uporno već neko vrijeme stoji ili se čak penje prema gore. I to za cijelu kilu.
Ni sama ne znam u čemu je problem.
Sva sam nekako poremećena.
Za danas znam da ću nekako izgurati, ali sutra….
Neka mi Bog bude u pomoći.
Voda je ipak voda.
Samo ne znam za čim da ju pijem. Pa ne mogu bez neke podloge.
Ne znam, ne znam.
Nego, kažu narod da postoje dvije vrste ljudi: sretni i mršavi.
I jako sam se zamislila.
Ima tu nečega.
Ma gdje si vidio debelog čovjeka, a da je zlo? Nigdje! I nećeš!
U principu je tako.
I hoću li se i ja s ovom dijetom preobraziti u neko čangrizalo i zlo?
Pa valjda neću, mada znam da mi osmjeh na licu nije bio unazad, ni manje ni više, već 28. dana.
I ostali kada me sretnu, mogu vam reći, umjesto dobro jutro i kako si, pitanje na čemu si.
Možeš mislit, na koki sam.
Mora da im tako i izgledam!
Voli vas voćna mama bahama!
- 12:25 -
