Nema ljepšega nego kad se digneš ujutro, pa onako bunovan zagaziš u kuhinju, nešto ipak pametno i budno u glavi kaže "meda i limuna, ne cigaru...", onako pametan uhvatiš teglu s medom....i već za koju sekundu blijedo gledaš kako se fino, lagano rastače po podu umuljan u krhotine stakla...i još da nije bila do pola puna...e, da mi je bilo imat kameru pa snimat samu sebe kakvu idiotsku facu sam složila...e, pa, dobro jutro, mama!
A žurilo mi se, trebalo je skočit u labos dati bris grla, a i stići u školu...čisti, mama, čisti, lijepo je to kad ti se čarape lijepe po pločicama i parketu...a stakla na sve strane..a svi bosi hodaju...
No dobro, došli smo i do labosa...čekali, smijali se, imitirali tetu koja svakih par minuta iznutra drekne "daljeeeee!!!"...i konačno ušli, a ona kaže: e, ne, to je na drugom katu!!! E, bemti glupaču, a znala sam da nešto ne štima! I naravno da smo gore bili za minutu gotovi, a tamo smo izgubili dobrih pola sata i više...
Čudo jedno da me policija nije negdje štopala pošto se već neko vriijeme švercam...ali idem sutra, evo, časna riječ., Dobro, ako ne sutra, onda preksutra sigurno.
E, da ne bi bilo jednostavno, ona bol koja se šeće već tjednima u sredini leđa, tamo di se kičma lagano prema unutra savija, a kod mene svakim danom sve više...e, ta bol se laganini pa sve jače preselila niže, s obje strane, pa u bedra, pa skroz kroz listove do stopala.Mislim, pa proći će, Voltaren neću, Ibuprofen još manje, u želucu mi nekako nije baš dobro, svi zglobovi vrište, ne znam koji im je klinac, valjda ih nagli prelazak sa vlage na nisku temperaturu iritira...I nije bilo druge, nego put pod kotače - opet ilegalno - pa kod dotoresse....teta,ja sam došla po injekciju!
Jelste li alergični...? Ma, nisam, bodi više, svisnut ću!! I bocne teta, ipak Voltaren, ali da je bilo što bilo, samo da ne boli...Najljepše od svega mi je ono ležanje poslije, taman da se malo odmorim...ne znam šta bi poslije, nekako me utrnulo, nije mi baš bilo svejedno, ali prošlo je, Bogu hvala...I znam ja da bi trebalo mirovati, ali kad je baš bila dobra muzika na radiju...
Ah, fin che dura, non paura, što bi Kinezi rekli...
Ma, nije to sve...prekjuče mi Trojanac uletio - u cara Trojana kozje uši!! - ali čudotvorac Braco sredio je stvar samo ovako...Braco, hvala još jednom...Jučer sam bila kod zubara, ode u nepovrat još jedna kljova sa cistom veličine manjeg zrna graška...Jutros mi mob ne da zvati nikoga - pa kako i bi kad nisam platila račun...kako su ažurni, nevjerovatno nešto...
Ali, sve u svemu ja sam jedna sretna žena!!
Sunce piči sve u 16, burica lagano suši zrak, nekako se ipak naslućuje blagdanski ugođaj...
Dolaze mi cure - ipak! On dolazi tek poslije Božića - valjda je to razlog mom raspoloženju.
A što je najljepše od svega, za vikend idem na jedno prekrasno jesto gdje će me tetošiti, hraniti i lijepo mi pričati, a ja neću morati ništa, ama baš ništa raditi...No, o tom - po tom...kod mene se nikad ništa ne zna do zadnjeg časa...da ne ureknem.;))
