Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
O našem jedinom Balaševiću

Vama,da znate koliko je ura....

...i meni da znam koliko me čitate....:-)


Free Hit Counter

Ne volim januar

Ne volim januar, ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa,
broj trideset i ko zna,kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom
tog sokaka, nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio,pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali andjele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio,pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali andjele moj?
Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u
Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano
vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali
"Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće
broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet
krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je
čujem kako diše, kako diše u snu...


Eleonora

Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače...
U prednjoj sobi mog baće...
To je već navike moć...
Bez slova poziva,društvo se sastalo pod istom ikonom,
za crnim švapskim astalom...
Što pamti svadbe i daće...
Redak sam gost u starom kraju... Al znam šta misle, i u snu...
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju...
Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice... U buri ćutanja potonule su lađice...
I minus na kraju salda?
Dal grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne? Za to baš nemam reči
bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug...
Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica... Saborac...
I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam...
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče...
Al ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče...
Sem, možda, nje?
Kad đavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuđe, salvete heklane, model iz izloga a cipele od preklane...
No, rizling sve to poravna...
(Već me Dunav pretiče... Već me senka spotiče...
Ništa me se ne tiče... Ništa me ne dotiče...)
Nikad ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam...
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče...
Al ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče...
Sem, možda, nje?


I jedna, pomalo zanemarena, ali krasna pjesma o...oprostu....

Posvađana pesma

Sa katedrale tri puta lupilo.
Dosta se zvezdica na misu skupilo.
Pločnik - k'o potočić, posrebren, krivudav.
Zar su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova utanjile,
Il' ja to nisam predugo prošao tuda...?
Rasipam korake, k'o pijan dinare,
od Mičurinove do detelinare.
Nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom.
Možda se upravo malo odljutila,
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom...
A mesec pojma nema, matora lola drema,
jutros je lumpov'o po Kini,
dok se sa sobom borim da tačno izgovorim
tu tešku, stranu reč "izvini".
Ona me voli, znam. OK, ne suviše.
Al' sasvim dovoljno da krišom uzdiše
kada me tračeri ubace u šemu...
Škripuću oblaci pod njenim nogama,
neda se ludica tvrdoglava,
šta više, piše udžbenik na istu temu...
Samo je vetar sretan, vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini,
dok moje misli traže: kako se ono, po naški, kaže
ta teška, strana reč "izvini".

Izvini. Izvini! Izvini. Izvini. Izvini...