Back...

Evo Tetice natrag, malo sam zapostavila ovaj način komunikacije s ljudima jer vidim da baš ne čitate, a s vremenom sam u takvom sukobu tak da sam radije izbjegla žicanje dodatnog vremena i zaobišla ono šta mi nije od životne važnosti. Nego sad kad sam već tu da počnem... Znate Tetica je opet probala na Učiteljski fakultet i naravno ovaj put se dokazalo da to nije za mene, jesam ja bolje napisala nego prošle godine, al šta ću kad je došla nova generacija, pametni, lijepi i naravno uporni, uspjeli, a kaj ja ekonomistica (i to kakva) s prosječnim znanjem hrvatskog jezika i naravno općom informiranosti...hm, na granicama onog što je nužno. Ne znam šta da kažem na sve to, ove godine mi je prijamni bio teži nego prošle, čim sam otvorila test...onak ???????, kad sam za to čula? Znam, možda pretjerujem, al ovo mi je dokaz da moram ić u smjeru onog šta sam počela... Ništa, dragi moji Tetica će se probat zakopat negdje u ured ako će joj i to uspjet...
Joooj samo da znate kolko me sve ovo iscrpilo, imala sam hrpu problema i onda još prijamni, koji nije prošao kak sam željela.
Očito to tak dođe, previše sreće pa se mora malo kiše spustit u ˝sretno i sušno˝ razdoblje, sretan
Evo i jučer napokon izađem iz kuće, (jer ovaj tjedan sam odbijala sve kavice, cugice i kaj ja znam kaj sve ne - prijemni na ekonomiji. To vas molim drž´te fige!) , malo na cugicu, zbigecale se mi jer ipak bilo je glavni event u gradu, 2 Marka su svirala i dečki su napunili čitav birc, svaka im čast! Ugodna atmosferica, dobro društvo, taman da zaboravim na sve probleme i stres koji me u ponedjeljak čeka jer htjela, ne htjela znam da će mi se želudac zgrčit i da ću bit luda. Tipično za mene!
Tak moji dani idu, ne radim više...to sam vam rekla? Jesam, dada! Nije da sam tražim nešto novo, al dobro je imati uvijek nešto u rezervi. Umorna sam od toga da svi traže iskustva, a kak ću ih steć ako me nitko ne zaposli samo sa srednjom??? Da, znam...zato idem na fax...:))), ali i onda... eh s čim se ja opterećujem.
Nego tolko o meni, pisala bi i o njemu, ali nemam vam šta pametno reć... samo da sam single & happy, sve se uspjelo sredit i on je u mom životu ˝nešto˝, al opet ništa što je prije bio. Eh duga priča, jedan dan je možda ispričam... Dobar pisac uvijek ostavi svoje čitatelje u iščekivanju...(ak ih ima), hahahaha... pa da probam tu teoriju!

ajd budite mi i dalje to kaj jeste...

Šaljem pusicu Petru Panu, a najviše tamo gdje boli...maleni volim te! Bit će sve supač!!! kiss