e da ili ne...:)
Dok ja pod ružičastim staklima hodam gradom i napokon realno razmišljam i širim oko sebe ljubav, neki se kolju, grizu, tuku, koriste teške riječi koje bole više od udaraca...i tak. Ja u toj priči samo stojim i gledam, točnije tim pričama.
Eto jedne... napokon se bivši 4.a našao, mislim ne cijeli, dio, ajd oke... Nisam previše očekivala pa me nije pretjerano razočaralo, al da sam se nadala, jesam!!! Ništa ostala ja happy dok je neke povrijedilo to što nije bilo, ajmo to nazvat ˝srdačno˝ i toplo kak je trebalo biti. Malo su se ljudi zapričali o faxu, a ja umjesto da padnem u depru, još se razveselim što ću pokušat dogodine. 
Pričali mi i pričali, dok se djevojčica sa naljepšim smješkom na svijetu i ja nismo ˝pokupile˝. Trebala je još jedna kava na kojoj ja nikak da normalno komuniciram, brukam se do kosti. Smeta? Ma ne...sve je to za ljude...da, valjda.
Eto druge... prije dva dana moja majčica ode susedi na kavicu i tako ispijaju one kavu, pričaju...i ono krene ona doma kad cucak od susede ju uhvati za nogu. Koji ugriz, kako je naotečena noga, ma strašno. Strašna stvar je što cucak ima 15 ljudskih godina i već je sav senilan, star, bolestan i NE CIJEPLJEN. Da da dobro vidite...znači može imat bjesnoću i ne znam kaj, a moja jadna mama... da poludiš. Sad sve živo mi obavljamo da se ona zaštiti od mogućih bolesti, al nitko ovdje ne štiti čovjeka. Ja sam popizdila svi samo pitaju za f...ing pesa. Ne kužim... Kako je svijet naopačke...
i evo treće...ide se na oproštajku, da ću doć doma rano...HOĆU, da ću dezinficirat svoje organe i na kraju... pusa
:)
U veliko sam žurbi pa samo da se brzo javim... Sva drhtim, nešto se u meni igra, škaklja, zeza...ne znam :). Totalno me izluđuje (u dobrom smislu), bolesno kak sam si čudna... Sve je napokon na mjestu, još samo da posao uleti. Eh tad bi moja sreća bila potpuna. Mislim da sam se zaljubila sama u sebe. Tak sam si divna i krasna 
, najrađe bi sama sebe izljubila,...hehe, ajd sad pretjerujem.
Sused je u Turskoj, opija se...mislim 
, al ko da je tu... čujem se s njim i nije mi jasno da je kilometrima udaljen...eh...ček malo, jel on to meni fali? Ma neeeee, nema šanse. Hm, ili da? Maa neee... LOL
Kak sam si.... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Pjevajte nešto ljubavno
...o da, moram vam reć da se isplati pogledat taj filmek. Skoro pa sam ga propustila, al ipak anđelek me uvijek spasi kad izvisim :)... Curkice, ne brinite čim dođe dvd odmah posudim i past će pidžama party uz taj filmek... :). Ma da se ja vratim... BILA SAM U KINU... i bilo mi je supač, dobro društvo, super film...i da ja sretna, napokon. Ipak postoji netko ko me čuva i ko mi neda da donesem pogrešne odluke. Ponovno spašena!!! Opet odlutala, i da napokon kažem nešto o filmu, puno psuju tak da se možda nekima ne svidi, al sve u svemu nije previše američkih nabrijavanja, kolko tolko je realno. Dobra zika za vrijeme cijelog filma, nađe se za svakog ponešto (šlageri, bečari, rokeri...), pričao o problemima s starcima, o tome kak je teško doć do para, nać posao (ah to me pogodilo) i na kraju o ljubavi :)))... Ukratko meni je filmić totalno sjeo, nasmijala sam se, naježila, pa skoro i zaplakala... Eto ak vam se gleda hrvatski film ovaj definitivno pogledajte... i da ˝sad pjevaj nešto ljubvano...˝!!!
...i na kraju (šećer na kraju)...samo za mene i mog anđeleka...hvala ti
Obeć'o sam ti bio brda i doline
Kad sam kleknuo pred tebe na rizol.
Rekoh, pokaži zvijezdu koju da ti skinem
S dvadeset se život činio kao švedski stol
A na nama je samo da odlučimo kamo
Sve će se drugo već nekako naći
Tvoj Superman s fudbalerkom će se
Već nekako snać
Dao bih sve te noći da,da ostanem taj čovjek u tvojim očima
Sad nas gledam u tom crno bijelom spotu
Što ga farovi auta vrte na stropu
Pokušavam u sebi posložiti stvari
Ne znam da l' im je mjesto u srcu il' glavi.
I dalje smo tu ti, ja i moj tata
Naša velika ljubav na premalo kvadrata
I dalje moja draga spava
U sobi gdje sam lijepio slike iz Brava
Dao bih sve te noći da,da ostanem taj čovjek u tvojim očima
Pun mi je kurac više praznih priča
I malog macchiata i velikih Hrvata
Večeras me pred zgradom čeka ekipa
I sutra ćemo zauvijek zalupiti vrata
Ako što krene po zlu, pitat ćeš me sigurno
Molim te, reci mi, što ti je to trebalo?
Shvati me, strah me je da tebi ne potonem
Moram znati da sam probao dati
sve te noći da,da ostanem taj čovjek u
tvojim očima
Dao sam sve te noći da,da ostanem taj čovjek u tvojim očima
hurt
Ponekad sama sebi nisam jasna. Gdje je sad nestao onaj smješak i ona kučka koja je bila u meni? Gdje se sad sakrila... zašto nije tu kad je trebam? Boli me... hvala mu na svemu, al ja želim ić dalje...ne želim se zadržavati nad nekim glupim činjenicama. Tak sam lijepo krenula i opet stajem. Opet me uspio pokolebat, al zašto... želim bit zla, prema njemu, njima...ma ne želim ih uopće. Šta će mi takav život? Gdje sam samo lutkica koja pleše onako kako joj drugi narede. Ne to nisam ja, ne mogu biti, ne želim... Nisam anđeo kad im lažem, prčkam po stvarima koje su meni zabranjene. Hm, teta bi trebala biti odgovorna i pristupiti nekim stvarima sa zrelijim razmišljanjem. Kak da sama sebi olakšam, ne želim se vraćati...niti ću se vratiti. Neke stvari su se popravile, osoba koju volim jako (ma najjače) se vratila, tj.nije ni otišla, al je opet tu...blizu, njen smješak mi uljepšava dan... Grije me poput sunčeka kojeg nema 
, eh... tak je to. Samo kažem ˝jedva čekam četvrtak˝... Moram nać neki poslek da maknem misli od svega. Baš sam pričala svom anđeleku kak kad sam sama i kad nemam posla mislim na gluposti i dođe mi da donesem neke krive odluke. Da, tak je to... eto i ja se malo jadam, iskaljujem...i tak... Nepravedno je! Eh...
Nice...
Počinjem postek s velikim izdahom...e sad mogu pisat. Evo baš sam se probudila i dobro preznojila, nadam se da će ova temperatura proć, ne mogu više...sve me boli, mišići, zglobovi, grlo, al mi je srce bolje. Like I´m back into my life!!! Što je najbolje mislim da jesam, mislim da je krenulo... Eto tako kod mene ide na bolje, malo me muči ta prehlada, gripa, ma ni ne znam kaj je. Nisam mogla ni van zbog toga...ma strašno, reka bi susedić koji je sad u Turskoj...Dečec visi na msnu ko da je doma, uživa...eh!!! Tak se da, a ne mi tu...joj...LOL
...i baš prije par minuta sam se čula s anđelom, kaže da je vani oke, baš me nije 100% doživljavao, a ko i bi kad je Beherovka blizu, al oke...kaže da će se to ponovit, da ne brinem, da ima još vikenda...a ja sama, u ovoj mračnoj sobi, s Majicom na msnu plačem... tak to, idem sad...
Kad život stane, a trebao bi ić...
Možda ljubav ipak postoji, al ne ona ljubav koju vidim na ulici kad dvoje zaljubljenih prolazi, držeći se za ruke i ljubeći se strasno kao da je posljedni dan njihova života, kao da moraju sve iskoristiti. Takva ljubav je stvarna, al brzo ispari... , brzo postane samo monotona navika. Navika na tu osobu, navika na taj poljubac, navika na taj osjećaj...točnije samo navika. Takve navike se bojim, al opet... postoji ljubav koja živi vječno, a to je ona prijateljska. Ljubav koja gori kad padaju najteže kiše. Ljubav koja živi u nama, koja nas vuče toj osobi ili njima,...ljubav koja nije igra, ni navika. Svaki put nova priča, svaki dan novi razgovor...sve novo, al opet stari ljudi. Takva ljubav bi trebala biti vječna. Ne znam zašto postoji riječ ˝razočaranje˝, iskreno mislim ljudi sebi sami stvaraju sliku o ljudima kad se na kraju uspiju razočarati. Ne znam, moje iskustvo je ovaj put zakazalo... Osjećam se živom jer boli... Mislim da je teže podnjeti odlazak osobe koja te pozna najbolje na svijetu nego dolazak osobe koja te povrijedila najviše na svijetu. Ljudski je griješiti, ali i praštati... Možda je i ovo zlo za neko dobro... Nikad se ne zna...al se vječno možemo pitati...
Maglovitooo...
Dobro jutro svima!!! :D
Uf koji je juče dan bio, koma...izgubiš nekog pa dobiješ, pa se sve to lijepo obije u glavu...i tak. Hm, alkohol liječi sve, mislim privremeno... Ma uglavnom, jučer ja vozim velikog suseda ko vreću krumpira po gradu...odemo na cugu tu i tam i tak, zujim ja...zujim i napokon dođoh doma...
Najbolji lijek, najbolje utočište ONA . Ispekla je najbolju pizzu na svijetu, popričala sa mnom o svemu i dala mi najbolji mogući savjet. Eto i tak...i došla susedica s maturalca i priča ona, a ja bi natrag, gorim od želje za tom Češkom. Tak mi brbljamo i brbljamo kad ona meni, ˝ajmo do mene˝... Nisam ni slutila :)))), da nas tri, (teta, susedica i mamica) možemo u kratkom vremenu slistit sve bombončeke s votkom (njammmmmiiii) i pit Beherovku...(sad kažem...MOJA GLAVA!!!), al nije bed...
Malo mi je maglovita noć, fali koja rečenica, tekst...al sve je to za ljude...heheh
ajde pozzzz...
osvrt :)
Evo mali osvrt na juče navečer i dns ujutro :D... Neću pisat da sam cijeli dan radila, al jesam :(...i bilo mi je koma, al mislim nisam bila na poslu ni 20%. Koma! Radim i mislim na nešto i nekog, a posao ide i vrijeme leti i leti i dođe pola 10...jeeeeee.... Prebrzo spremanje...i na tulum! Jojček, tulum u početku...akcija 0, al kasnije...oooo svaka čast dečkima, Benčo i Matija...a tek Goran, mjuza i to...lol, supač....E i da ne zaboravim vidla sam curke, Jelenu i Vedranu (to su vam najsimpatičnije cure iz onog kraja)...i tak... Malo sam popila, pa još malo, pa sam plesala...zezala se...pa me nije bilo :), pa su mi se najlonke poderale...pa je Ante doša iz Splita, čakavica je bila IN...i tak...hehehe
Dođem doma i zvoni telefon, mama me skoro ubila, čuj anđele mobitel...
Znam da ništa ne kužite, al ja vam pomoć ne mogu...
Evo me, sad službeno objavljujem da ću postat šljaker. Nisam upala, a u Petrinju nisam probala... Zašto? Eh, zato. Zato jer te u jednom trenu napusti osoba koja ti najviše treba, zato što toj osobi možda nije važno kak se osjećaš, što želiš ili možda zato što je ta osoba samo netko tko cijeli život gleda, ali ništa ne poduzima. Tjeram se sama, pokušavam sama, al ovaj put sam tu pomoć zaista trebala. Šteta, nisam je dobila i samo je napravila ožiljak koji će boljeti do kraja života. Tužna, potištena i razočarana moram krenuti dalje... Nije propast svijeta, to sad vidim. Kad god se razočaram mislim da je to najgore što se moglo dogoditi, a zapravo nakon nekog vremena sve krene na bolje. Ljubav, prijateljstvo, škola...ma sva ta iskustva, bila dobra ili loša su mi pomogla da ovo ne shvatim previše osobno već da ponovno ojačam. Hvala Bogu što postoje divni ljudi, točnije anđeleki koji su uvijek tu, bili fizički ili virtualno, al tu su...
Ništa, moj idući korak je otić na burzu...pa da vidim...nadam se nečemu...drž´ te mi fige...
VOLIM vas sve i ponekad je istina da postoji svjetlo na kraju tunela...
KATKAD MORAŠ BITI KUJA DA BI OBAVILA POSAO...
10.09.2007. u 21:38 | Komentiraj (2) | Print | # | ^MALO SAM PROMIJENILA DIZAJNEK...ak vam se ne sviđa...hm...ne znam, meni je forica...
09.09.2007. u 09:32 | Komentiraj (3) | Print | # | ^Pijana posla :)
Evo mene, trijezna sam (srećom), al opet sam imala okršaj...aaaa, bolje bi bilo da sam spavala kod cura ili kod... Hm, juče je bilo tako dobrrrrro...tj.i dns. Pila sam i pila i pila i sve je oko mene bilo lijepo, nasmijano i ja sam se smijala :). Hehe
Iskreno već se dugo nisam tak lijepo zabavila i opustila. Došla sam van luda... spremala sam se minimalno za maksimalan (khm...) nešto ...
Da da da...bilo nam je fkt jebeno...znate onu ˝ona mala mi je je be na˝, e tak smo nas tri izgledale, hodale, pričale i smijale se... Jebeno! Moja krasotica s najljepšim smajlekom na svijetu, moja ljepotica sa naljepšim nogicama na svijetu i ja djevojčica sa punoooooo dobrih ispada...(moš´ mislit). Ipak je Samobor puno dao...hehe, joj koje lomove smo doživljavali...
Ukratko nije bitno di smo bili i kaj smo radili, glavno da je ekipa bila dobra, spremna na akciju i naravno da smo se mi zabavile...
Eeee susediću šta piješ kad ti škodi, jezik ti se spetljao do kraja... , to vrijedi za oba suseda, hehehe
...a kraj ovog prekrasnog izvještaja završavam sa sočnom pusom...
...aaaaaaaa
...smijeh, bol, aaaaaaaa...haha
Zadnjih dana radim i radim i radim i nikak da se naspavam. Nikad nisam mislila da će doć do toga da ja moram odmorit svoj mozak... Nemam vremena za sebe, svoje frendove, a ni svoje doma... Sekica mi je krenula u vrtić, a ja ju nisam mogla pitat kak je bilo, kak joj se sviđa..., fkt sam sva izvan sebe. Evo jučer sam išla s Ved do faksa...idemo se mi prijavit, sve vesele, uđemo u buseka i pričamo o moru, kak bi natrag i sve i to...zaboravimo mi na malog iz Podsuseda, , al dobro...oprostio nam je...
Tak idemo mi...i na ulazu na fakultet već ima ljudi, stanem ja...ne bi, kud idem...al ajd ok, popnemo se stepenicama :))) i uzmemo papirčeke za prijavu i uplatnice. E tad smo počele umirat od smijeha, BANKA... prvo smo uzele brojčeke i čekamo mi na monitoru 75 i 76...čekamooo i čekamo kad ono već 80...(???!!!???), kak, kad, kud prije... Zabrbljale se i koma, ajd ošle mi po nove...i sad pažljivo čekale, približile se šalterima i čekaleee, Čuješ pričica ˝je ju sem im se žice precvikel...kuj bum ja njimi plaćel.... ˝ lom, lom...neki zagorci raspravljali o telefonskim računima. 
Možda bi im se i moji starci htjeli pridružit...
Ajd platile mi, nekih nije dugooo bilo pa smo se pitali na koji način to plaća...hehe, al dobro, jadnica...
NE DA MI SE VIŠE...budem napisala kad ću imat vremena i volje
