15.03.2009.

Blizi mi se rodendan..ali jos jedan rodendan bez njega..bez mojeg nekadasnjeg naj frenda..sjecam se kada smo se kao klinci upoznali u prvom osnovne..prvi dan smo shvatili da zivimo u istoj ulici..ali da se ne poznajemo od prije..poceli smo sve vise vremena provoditi zajedno..svaki dan bi isli zajedno u skolu i nazad doma..kao klince uvijek su nas svi zezali da smo cura i decko..a on je na to rekao da sam mu sestricna..i tako je to ostalo..svi su u to povjerovali..u petom razredu smo i dalje isli zajedno u skolu..i dalje smo bili nerazdvojni i svako slobodno vrijeme smo provodili zajedno..on je uvijek bio uz mene..zajedno smo se plakali i smijali..znao je sve moje strahove,zelje..jedino je on znao moju veliku skrivenu zelju..jedino mi je on pomogao da ju ostvarim..no kao i sve u zivotu..tako se i on promijenio..vise nie bio onai moj stari frend..poceo je pusiti..opijati se..zanemarivao je nase prijateljstvo..nekako vise nista nie bilo isto..samo se zelio dokazivati pred svima u drustvu..izmisljao je razne laze da ispadne cool..od onog obicnog,veselog decka postao je bezobrazan,“faca u drustvu“..i tako se blizio kraj osnovne skole..u tim zadnjim danima su se svi medusobno posvadali..tako i mi..no nismo se kao i svi bas „posvadali“..nego smo se samo udaljili..dane smo provodili sutke..nakon zavrsene osnovne kao i svima putevi su nam se razdvojili..on je otisao u trogodisnju skolu..neku tehnicku..i svako je krenuo svojim zivotnim putem..sada kada ga sretnem vani ili na ulici ni ne pozdravimo se..jednostavno se pravim kao da ga ne vidim..iskreno jako mi nedostaju ta nasa druzenja..mozda me tai osjecaj obuzeo ovih dana jer mi je uskoro rodendan..mozda zato sto smo se uvijek oboje tome jako veselili..uvijek smo smisljali neke planove kako da se ludo zabavimo..on je uvijek bio glavni na tim mojim proslavama..uvijek je sve zabavljao svojom duhovitoscu..na neki nacin sam se pomirila s tom cinjenicom da je ocito tako moralo biti..da se ocito zbog okoline odlucio promijeniti..stvorio je svoje novo JA..makar znam da onaj njegov maleni lik,onai maleni djecak kojeg sam poznavala „cuci“ duboko u njemu..nadam se da ce nam se u buducnosti putevi ponovo spojiti i da cemo obnoviti staro izgubljeno prijateljstvo..ali bez obzira na sve on ce uvijek biti moj najbolji prijatelj..

p.s.sryte kai nisam dugo pisala ali nisam imala vremena od skole..ni ovai post nie nekako narocito „skrojen“ ali nisam bas imala vremena..i htjela bi zahvaliti svima na komentarima..stvarno ste mi dali „snage“ da izdrzim..HVALA vam od srca..takoder sam vam jos zeljela reci da je opet pokusala..da je opet izmisljala razne lazi..ali ovai puta sam joj rekla sve..posvadale smo se..vise se ni ne pozz u skoli..ali mi nie ni najmanje zao..jer osjecam se tako olaksano i slobodno..neke osobe su mi rekle da sam se pozitivno promijenila od kad ne komuniciram s njom..ali sada bar znam tko je uvijek uz mene..bez obzira na sve..
naravno ja i on smo i dalje zajedno..u jednom trenutku je on „pukao“..jer mu je (kao i meni) dosta tih lazi koje kruze..ali ja sam ga samo snazno zagrlila i rekla..ali sto god pricali ja cu i dalje biti tvoja..:))




velika pusa svima..voli vas vasa MaLa CeZa