< veljača, 2008  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29    


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv



Komentari On/Off

dizajn : patka dizajn

Opis bloga

...ja još volim malu beštiju dragu srcu mom...

Image Hosted by ImageShack.us
ja

* * *
IME-Ema
DATUM ROĐENJA-08.03.1990
SKOLA-medicinska, 4.c

e-mail- Ema90@hi.t-com.hr
msn-im-sy@hotmail.com

myspace layout


* * *

Linkovi

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr


lela
bafa
hrvac
angie
freddy
black_hunter
miha
plavusha rose
narky
zuja
Ivy
annamary
macan
tribunjka
veki
lora
kristina
ivana
hugolina
hip-hop
tena
zahir
konfucije
miss lynn
poison heart
toni
dolores

Image Hosted by ImageShack.us
ja i franka

Image Hosted by ImageShack.us
marina,ja,lora,lenkic,bilic

Image Hosted by ImageShack.us
mega beba i ja

Image Hosted by ImageShack.us
ana,franka i ja

Image Hosted by ImageShack.us

Image Hosted by ImageShack.us
petra i ja

Image Hosted by ImageShack.us
ja i ana

Image Hosted by ImageShack.us
ja,marko,matija,barbara

Image Hosted by ImageShack.us
obožavan ovu sliku i ljude na njoj

Image Hosted by ImageShack.us
lakoš i ja



Koliko krivih rici pobigne kroz zube...a ko ce ih stici


www.Bigoo.ws


www.Bigoo.ws


www.Bigoo.ws


www.Bigoo.ws


www.Bigoo.ws


www.Bigoo.ws


www.Bigoo.ws


Glittery texts by bigoo.ws




PLAVI ORKESTAR : BEŠTIJA

Ja nikad necu biti stoka
u zjenicama tvoga oka
jer nezelim da te povrijedim

Nikad necu biti kreten
depresivan i zanesen
jer nezelim zbog tebe da osjedim

Jer ti
bestija si bila
bestija ces ostati
Ni kraljica, ni vila
nikada neces postati

Udaras me tako muklo
pa makar mi i srce puklo
vise ti se necu vratiti

Stopala me jako bole
ove ruke jos te mole
al za tobom necu patiti

Image Hosted by ImageShack.us

Azra - Usne vrele visnje

Prijehavši u Zagreb zadovoljstva svega rad
na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad
strijele močne ljubavi pomračile mi um
dah usne vrele višnje nagonile na blud

Razmazio sam dragu dao sam joj sve
kad eno nje na drugome e tu bijes me obuze
obezvrijedila mi logiku oskvrnula mi trud
bez milosti me kurva nasukala na sprud

Riječ dvije u hladu borova da kvarni vlaški tip
razgovara sa bludnicom i nije neki čin
no ono što sam načuo sledilo me svog
tek izdala me mala draga srcu mom

Izgubio sam glavu potegao nož
trgo ga za kragnu isjekao ga skroz
vođen slijepim bezumljem sludio me bol
tek nije kuja zalud draga mom

Riješio da se branim da objasnim svoj grijeh
darovali mi robiju a nadu ni za tren
pa iako me proklela razorila mi dom
još volim malu beštiju dragu srcu mom


PINK FLOYD- Another brick in the wall

We don't need no education
We don't need no thought control
No dark sarcasm in the classroom
Teachers leave them kids alone
Hey! Teachers! Leave them kids alone!
All in all it's just another brick in the wall
All in all you're just another brick in the wall

We don't need no education
We dont need no thought control
No dark sarcasm in the classroom
Teachers leave them kids alone
Hey! Teachers! Leave us kids alone!
All in all you're just another brick in the wall
All in all you're just another brick in the wall


Djevojčice

Zvao si me djevojčice
Rekao si da sam mala
Da sam tako neiskusna
Da za ljubav nisam znala

Zvao si me djevojčice
Ljubimice moja mala
Zvao si me djevojčice
Pahuljice moja mala

Sudbina je tebe bila
Meni oduzela
Sad mi mnogo nedostaju
Tvoji poljupci, tvoje lice
Sad mi nedostaju one riječi
DJEVOJCICE


KLAPO MOJA


Klapo moja sve si riđa sve nas život nosi
ali srce žešce tuce,sta su lica bliđa,
klapo moja vrimenu prkosi
klopo moja šta smo,di smo,ca još nismo rekli,cekaju nas evo ljudi kao brata pismo,
pivajuci sva smo blaga stekli.
klapo moja sve si tiša,ali tu si stojis,potirati sa tog mista može samo kiša,klapo moja,vrimenu prkosi.
klapo moja bit ce bolje,pivaj,viruj snima,nestane li brod u moru,nerodi li poje,DRŽIMO SE,JOŠ NAS UVIK IMA...


Oliver Dragojević - Dobro jutro tugo


Dobro jutro tugo, di si bila ti do sad
Ja te nisam vidi dugo kraj sebe
Da me sitis s kin si bila
Pa da puknem na dva dila
Od ljubomore

Dobro jutro tugo di si bila ti do sad
Okrenut ce na jugo ovi dan
Da me sitis s kin si snila
Pa da puknem na dva dila
Od ljubomore

Jos sam na te bisan al se nisam pomaka
Ni trepnija nisam kad si s njime utekla
Priznat ja ti necu da sam rukom pokrija
Jednu kaplju ca san za te pustija

Free Site Counter
Free Site Counter
koliko vas je bilo ode!!!

Image Hosted by ImageShack.us

Makar grub tvoj dodir bio,još mi godi


GETANIN

Tega san dana mrzija školu
Više san volija divit se moru
Otić marendat na Tomića stine
I s dičjon mašton poć u daljine

A tega dana život je propa
Čovik u veštitu od skupega štofa
Vika je "Svitu tu su mi stvari,
on ih je ukreja, getanin mali"
Osta san plačuć sidit na stini
Svu su mi boršu prosuli po rivi
Još i sad se sićan, vika je
Prašće, ako još nisi ukra, krast' ćeš

Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
i prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali "to mu je tek prvi"

Doma su došla dva policjota
Odma me odveli bez imalo mota
Mater je ostala plačuć na skali
Nesritno dite vika je stari
Gleda san mater i tija se vratit
Otac je reka da ću mu platit
Pita san "barba, oće li bolit?"
Reka je "getaru, ol znaš i molit?"

Ako san getanin...

Nigdi je prošlo pola života
Otac je skonča, a mater sirota
Sama u tuzi se odala piću
Samo san doša da utrnen sviću
Nisan se više moga suzdržat
i bis u meni se počea trzat
Dalje od svega san pokuša bižat
A slike su davne me počele stizat


PIŠEM TI PISMO

Dugo nisam vidio svoj rodni kraj
Proljece je sada mene obuze sjeta
Ja ti pisem pismo stari prijatelju moj
Daj mi reci sto ima novo
Sve mi reci sto znas
I da l' jos svirate nocu pored rijeke
Sad je doslo lijepo vrijeme
Pjevate li one nase pjesme
Da li ponekad sretnes moju dragu
Je l' jos uvijek onako lijepa
Pita li za mene i da l' me ceka
Pisi mi sve

Jutrom kad se budim cesto tuzan sam
Noci su moje duge pozdravi drustvo i druge
Ja ti pisem pismo stari prijatelju moj
Daj mi reci sto ima novo
Sve mi reci o njoj

Image Hosted by ImageShack.us

ŽIVOT JE TEŽAK ALI JA SAM JAČA

Image Hosted by ImageShack.us

...nasmiješi se kad me vidiš OSTANIMO PRIJATELJI, jer nitko nezna što smo bilo, nitko nezna što smo htjeli OSTANIMO PRIJATELJI.

Image Hosted by ImageShack.us

Kad te vidim spustim pogled
Sve do koljena
Jer se stidim da sam tebe
Ikad voljela


Image Hosted by ImageShack.us

Sta me sad pitas kako si lopove moje mladosti
Puno sam bolje od kad te nema
Al sam i dalje nesretna zena
Sretno ti
Moja bivsa radosti…



Image Hosted by ImageShack.us

Dvoje ljudi koji su se voljeli
ne mogu biti prijatelji,
jer svaki susret se svodi
na previse tajanstven pogled
da bi se oboje prestali nadati...

Image Hosted by ImageShack.us

Da bez boli, pamtim te
trebam vremena
pa tiho kazem
cemu zagrljaj za kraj
taj prazan obicaj



Image Hosted by ImageShack.us









maturalni

ojla...nakon dugo vrimana evo sitila se ja da iman blog,
svako malo krenen pisat post pa m neko prikine,i tako nikad da ga dovršin,a kako ce ovaj završit samo Onaj gore zna.

a šta se u ova 2 miseca događalo meni...imala san zadnje zimske praznike u svom srednjoškolskom školovanju,svaki put kad to spomenem,vata me neka tuga,nostalgija.
nova godina je prošla više nego dobro,iako san ocekivala propali docek 2008.g. ispalo je predobro.
nakon praznika nismo se ni okrenili vec je doša maturalni ples...koliko problema sa haljinon i na kraju ispadne super.ne kaže se za ništa da se ta vecer pamti cili život,bilo je nekako posebno,bili smo kao mali ljudi,cure u haljinama,sve smo zablistale tu vecer.ono malo muških šta imamo izgledalo je više nego dobro u odijelima,tek sam onda vidila u našim licima dozu ljudskosti,veliku dozu necega šta se zove odrastanje.svi smo tu vecer bili bolji.ima nešto šta nikad necu zaboravit,trenutak kad smo nas 27 fizioterapeuta zagrlili razrednicu koja je bila uz nas 4 godine,imali smo srice i dobili najbolju razrednicu u školi,svima su u ocima bile suze dok je u pozadini naruceno svirala ona naša:SVE JE ONA MENI...!!!
ta razrednica je bila dio nas,koliko je samo ucenika izvukla od ponavljanja godina,a o neopravdaniman necu ni govorit,svi smo mi vec odavno tribali dobit ukore od neopravdanih,a zahvaljujuci toj ženi nismo. vrabac nam je bio spontan i ispa je ja mislin super.a razrednici smo kupili zlatni sat,tretmane u wellnessu,mislin da je bila masaža cijelog tijela,masaža vrucim kamenjem i masaža cokoladom...i ogromni buket sa 27 ruža i na svakoj ruži ceduljica sa nasim imenima.
šta se tice atmosvere ,bilo je predobro,pivalo i plesalo se do 4 ipo,onda opet nastavat ludila na afteru.
sad kad je proša maturalni i eskurzija...nije lako svatit da još imamo samo 3 miseca ici u školu


23:00 - Komentari (5)




zadnje što nam treba sad bi bila tuga

slucajno pogledan statistike svog bloga i kad ono broj objavljenih postova=100......jeeeeee,ko bi reka,a prvi post je napisan 3. misec iu 1006. godini...davno je to bilo,onda sna pisala svaka 2 dana pa novi post,još mi nije jasno odakle mi inspiracija.

nego da pocmen nešto ozbiljnije...
neko mi je rekla da je ovo vrime mojih promjena...uvik u ovo doba želin napravit neku promjenu,na sebi i u svom životu.kad malo bolje razmislin pa to je stvarno tako,posljednje 3 godine.
te moje odluke za promjenama rezultirale su trenutnom sricom,trenutnim zadovoljstvom,drugacijeg osjecaja...a vec nakon samo par dana sve se vrati u kolotecinu,jer ništa ucinjeno pod našim planom ne može dati rezultat promjene u mom životu (našem životu),jer se uvik,ali baš uvik vracamo u staru kolotecinu,bez ikakve promjene,ali lipo nam je znamo to oboje.
samo san tila ovin postom reci da 2007./2008. godina nece biti takva,to mi ne triba,besprotrebno živciranje i puno suza..ne to nije lako podnit,ali ti misliš da sna to napravila s guštom...varaš se.
jedina veca promjena koju san napravila u životu je lito 2006 godine,tada san prvi puta u životu shvatila da je život jedna velika putanja puna uspona i padova koji nas i održavaju na životu......i da je život samo jedan,da bi bija lip,moramo se sami potrudit.


ups,ipak se nešto prominilo..novi dizajn


23:43 - Komentari (17)




ono mislin se neki dan...draga ema još ovi zimski praznici,pa maturalni ples,pa matura i pa prijemni...i šta onda...iden ca iz ove sobe,iden ca iz ovog grada,iden ca od starog društva.
sve ce se u jedno lito prominit,samo necu otic od knjige..valjda,
ležin u krevetu u gledan šta cu ponit iz ove sobe,tribat ce mi najpotribnije stvari,jer cu ipak stan s nekin dilit,a taj neko sigurno nece dilit moj kreativni nered,možda je taj neko preuredan. prvo šta mi je palo na pamet su slike...ja san takva,od nekih se događaja ne mogu odrec,previše mi znace zato san ih i razvila da ih okolo nosan,zato mi u digitalnom aparatu i stoje slike od još prije lita...teško mi je stisnit ono delete...iako ih iman sve u kompjuteru,a neke i na zidu.
ali morat cu,jedan dan cu imat svoj život,totalno drugaciji od ovog,jednog dana u ladici necu imat porucice pisane na satu,omot bombona od drage osobe,leksikon,latice ruže,šalabahtere i pokoje knjige.....tu ce se naci racuni,dokumenti,nalazi,kuhinjske krpe...sve šta me nece sicat na ovaj moj zasad lagan život....iman fobije od toga,želin da ovo još traje...želin još šalabahtera u ladici

Image Hosted by ImageShack.us


14:34 - Komentari (9)




carpe diem

uvik i baš uvik sve odgađamo za sutra,sljedeci tjedan,ili pak dogodine.prelini smo za nesto obavit danas ,taj tren.
smišljamo planove za buducnost,razmišljamo o danu kojeg možda nikad necemo doživit,bit ce nam zauvik uskracen.
danas kad san se vracala kuci srela sam curicu koja je sama sidila na skali ispod moje ulice,
moran priznat nije mi bilo svejedno vidit nju tako malu i još neiskusnu za ovaj pokvareni svit kako sidi sama na tim velikim skalama.u glavi san provrtila sto filmova,i dala sto razloga zašto je sama,međutim njeno lice nije bilo tužno,mrklo niti uplakano,nego sasvom suprotno,cak mi se i nasmijala kad sam prolazila ,iako san za nju bila samo još jedan prolaznik koji ju je zacuđeno gledao.prestala san razmišjati o toj curici kad san došla kuci,i pocela san ucit da ispravin dermatologiju,ne mogu reci da nisan naucila,znam dosta toga,ali uvik je tu onaj strah u meni da necu uspit ispravit i da ce biti još gore ako dobijen još jednu jedinicu.odlucila san se javit ispravit sljedeci put,ovaj put san iz meni poznatog razloga (straha i linosti odustala),nakon sat dva krenula sam u školu,razmišljajuci o nekoj glupoj temi, opet san srela curicu na istom mjestu,ali ovaj put nije bila sama.pored nje je stajalo malo bodljikavo klupko,približavajuci se svatila san da je to jež.ona mi se opet nasmijala,toliko slatko,kao da me zvala da vidin ko je pored nje,kao da mi se hvali,stala san kraj nje i rekla mi je kako je cekala ježa na skalama jer je jucer odluta iz njenog dvorišta.nije mi bilo jasno kako tako mala curica ima volje i strpljenja da sama stoji i cega nekog ko se možda nikad nije moga vratit,postavljala san pitanja sebi ,bili ona otišla kuci i sutra nastavila cekanje da se jež danas nije vratija.bila san iznenađena.
došla san u školu i digla ruku pitajuci profesora mogu li se javit i ispravit,naravno bilo mi je dozvoljeno i dobila san 4.
ako može ona mala curica iskoristit svoj dan i dobit zasluženu nagradu mogu i ja,sljedeci put bi me sigurno opet nešto sprijecilo da se javin i ispravin ocjenu. zato živite kako da vam je zadnji dan,prije odlaska lipo pozdravite roditelje,prijatelju recite koliko ga volite i koliko vam znaci..a voljenu osobu pogledajte u oci i recite volim te,ulipšat cete nekom dan,a vi cete se osjecat zadovoljnije


23:05 - Komentari (8)




ana sritan rođendan

evo danas moja ana puni 18.godina...sad cu biti ka one stare babe...aaa sican je se kad je bila ovolika (onda pokazuju rukon visinu slicnu visini kutije za televiziju) međutim naša ana je uvik nas stizala zbog visine..tako da ja mogu reci sican je se kad je bila veca od mene samo za glavu...uglavnom da ne fantaziran previše jer to ne završi dobro ANA SRITAN TI ROĐENDAN...sad si punoljetna i znaš dobro šta te ceka...zato pametu glavu...i uživaj u životu ka šta si uživala do sad....i još nešto..manje peglaj kosu.

rođendan se slavija u petak...prvo da kažen bilo je predobro.masu ljudi,svi sritni,svi pivaju,imali smo i radio pa nismo ka obićno plesali na loše ritmove naših glasova,skupili smo se na uobicajenom mistu...parkiralište,zvuci glupo ali za to misto nas veze dosta uspomena,,puno slavljenja rođendana...puno milinih rođendana (neki ne znaju šta se podrazumijeva pod milin (muško ime) rođendan)..bilo je stvarno predobro,nakon nekog vrimena smo se skupili u dolac.međutim dolac u našem gradu petkon izgleda jednom rijećju tragićno...di koji stol popunjen...kafici unutra prazni...samo Rade za šankon sa svojom bavarijom. i onda nastupamo mi,nas 20 uletilo u prazni domald koji je u roku 3 minute izgleda ka suboton navecer...zahvaljujuci nama....isplesali smo se toliko da smo morali izac vanka zauzet jedan stol i pocet po obicaju..pisma za pismon..ma stvarno odlicno...kiša naravno nije smetala,cak ni ani da joj se kosa ne narica..put od grada do rokića opet proteka u pismi...ma neman rici...još jednom ana sritan ti rođendan

p.s-ubrzo ce slike sa eskurzije,znan da kasnin,ali tek san sada skupila doslovno sve slike,još samo da odaberen najbolje između 3000 slika i bit ce objavljeno

Image Hosted by ImageShack.us


21:27 - Komentari (21)




više mi nije problem ici tamo zbog starijih autoriteta...nego zbog njih,koji misle da su osvojili cili svit,da su veci od svih nas...sebicni iskomplesirani ljudi...srica šta nam ostaje još malo.u jednju ruku teško mi je zbog onih koji su na svom mistu,normalni bez živcanih ispada...ali prije svega fer.......a u drugu ruku uhvati me neko olakšanje,blagi smiješak na licu kad se sitin da više nece donosit tugu u moj život pokvareni i zlocesti ljudi...
jel 100 kn puno za nekog ko ti 4 godine pravda tvoje izostanke koje provedeš na kavi,ko se za tebe bori da ne trusneš godinu,moli profesore da ti doslovno poklone tu dvicu...a ti toj osobi vracaš licemjerin picavanjem baš njenog sata....ma ta žena je zaslužila svo blago ovog svita,a ne samo tih 100 kuna...pa zašto oni ne mogu svatit da je za njih ucinila sve.a oni za nju ništa...a imaju priliku dati tih 100 kuna za dar,koji ce njoj puno znacit jer smo joj prva generacija..i prvi put u životu ispraca svoj razred u daljni život

ma...izdržat cu još tih par miseci
savjet -nikad nemojte nosit cipele broj manje...imat cete ptoblema sa palcima.


22:13 - Komentari (9)




ojla...

maštovit naslov jel da?

eee,ljudovi i ljudovke nakon ohoho vrimena vratila san se na svoj blog.ovo je bila najduža stanka u pisanju bloga,nije da nisan imala vrimena,nije da nisan imala tema,nego jednostavno priznajen da mi se nije dalo,tila san šta više iskoristit lito i lipo vrime...a bome to mi je i uspilo,prezdovoljna san,prvi veliki plus je šta san cilo lito bila sama u kuci,moji u tribunju,a ja u gradu...presritna,svi moji znaju koliko mrzin lito u tribunju i koliko mi je teško kad moran spremat stvari da se tamo priselin i onda automatski ostavit cilo društvo...ajme ajme,ali ovo lito toga nije bilo.

prispili smo na velik dio festi,to meni cini lito,pivanje na plazi,onda ples do ranih sati...pa opet plaža,nekad nocno kupanje...ali daleko najbolja festaj e bila na žirju,nas 13 u jednoj kuci 2 dana.predobro..jedna mana_malo hrane.pripremili smo sve osin hrane,ko se sitija da ducan na otoku nije ista stvar ka ducan u gradu (plus to šta je bila nedilja),ali bilo nam je stvarno super.

onda još jedna lipša stvar u mom životu:::ekskurzija...išli smo u grcku,bilo je predobro,skompali smo se više sa drugin razredima,tih 7 dana stvarno nam je bilo super,7 dana zaredon nespavanja,7 dana svako vecer u disku,vozili smo se na kruzeru (neznan kako se piše),predobra stvar,spavala san prvi puta u životu na krevetu na kat (za jedino dite u obitelji to je doživljaj),u jednom u iducih postova objavit cu slike...samo neznan na koji nacin jer ih ima oko 2000

pocela je i škola...maturantica san,lip i depresivan osjecaj,tuga jer nikad više necu u srednjoškolske kluipe..a opet lip jer nema više onog stresa od ispitivanja...ma kužite me
pocetak škole je ove godine obilježila tragedija koja je pogodila nas grad a bome i cilu županiju..u požaru na kornatima poginili su 11 vatrogasaca,uglavnom sve mladi momci,željni života,u gradu je sve bilo tužno,kad se upali televizija samo slike tužne i uplakane obitelji,i nama koji nismo poznavali poginule je bilo teško,ne mogu ni zamisliti kako je bilo bližnjima

to je to za ovaj put..u iducin postovima bi tribale biti slike sa fešta i ekskurzije


19:23 - Komentari (10)




ola ljudi,napokon se javljan,mislin bilo je vrime da napišen nešto novo.
a šta cu kad neman vrimena,lipše se ic kupat i izac vanka nego pisat posteve svako malo.

ostala san sama...sad vi bice mislite...a jadna ostavija je momak,ostavile prijteljice...ali ne,sve to još valja i oni su tu,nego moji su se priselili u tribunj u vikendicu na cilo lito...a ja ostala u sibeniku,ode mi je lipše.svi su moji ode,cilo društvo,momak...a u tribunju...mater,caca,baba,dida i ja....ne ne,ostaje ema u gradu.nikad nisan volila taj tribunj,zato šta su me uvik odvlacili tamo od društva,svi bi moji ostajali vamo,skupa izlazili,išli se kupat...a ja kad završi škola morala u tribunj se priseliti...to san uvik mrzila,cesto san znala reci da je moje lito pocelo kad se vratin iz tribunja,tj.tjedan dana prije pocetka škole,onda bi se tek nauživala,a u tribunju toga nije bilo,predosadno je,kad izađen tamo to nije to ka ode,kad uden u onu sobu u tribunju odma mi se digne kosa na glavi,sve dosadno ,monotono,oni bili zidovi,neka soba, sa puknutin odmaron kojem se vrata do neki dan nisu mogla zatvoriti kako triba,a ode sarena soba,na zidovima slike svih mojih prijatelja,sve moje je u toj sobi sve uspomene,tu bi mogla biti cili dan bez problema kako volin tu prostoriju.
i tako da san ostala ode ovo lito,bit cu malo vamo malo tamo,ali više ode...jeah koje je to olakšanje.....sama u kuci,pravin sama rucak,iden spavat kad ocu,iden kad ocu.....sve je to lipo,i puno toga se nauci kad se sam brineš za kucu....ma ja san ode sritna
evo vam malo slika od završetka škole




15:01 - Komentari (11)




kad cvoruga najavi lito....

ej...evo i mene nakon ohoho vrimena.
škola je gotova,prošla san sa 4,bez popravnog,jea,uvik se izvucen u zadnji tren,tako sve 3 godine.
sve mi je nekako prebrzo prošlo,ova godina ka da je proletila,izlazimo nas 3 zadnji dan iz škole i mara kaže-ljudi moji ovo nam je zadnji put da idemo ovin skalama u 6 misecu kao srednjoškolci...i tom trenu je to izgledalo..jeee napokon više.ali kad se bolje razmisli,postane i tužno,mene je osobno ta njena izjava mucila cili dan...pa mi smo još manje od godinu dana školarci...kvragu
ma necu više o školi...lito je

i tako,bila san na kupanju cila 3 puta,uvatila neku jadnu i zalosnu nijansu boje,uspila pošteno izgorit na stopalima i nigdi više,reka je tetak da su to opekline treceg stupnja,šta bi po mom znanju bilo -zahvacena cila površina kože,koža je sivo-smeđe boje,suha i analgeticna,nema krvarenja-
ipak mislin da nisan otišla tako daleko,bilo je kricavo crveno,a sad malo ljubicasto,nema sivo-smeđe boje. tako ljudi ako se već mislite pržit na suncu namažite se nekin faktoron,da nebi ki ja morali nosit šlape koje se nesmu vezat oko gležnja od boli-

e poceja je i festival,otvorenje je bilo predobro,onoliko ljudi u subotu navecer još nisan viidla u šibeniku,sve se orilo muzikon,za sve ukuse,ko je god tija moga se dobro zabaviti.
na svakom kantunu bija je improvizirana pozornica sa koje se puštala muzika,ali mislin da je najbolje ipak bilo isprid domalda di je bija dj...ma predobro.

ali u svemu lipom ima i nešto ružno....imala san jednu nezgodu,samo cu ukratko opisat,bila san u posjeti u bolnici,pretpostavljam od emocija san se onesvistila,i kako kažu pala ka svica i udarila glavom od pod svom težinom.prvo je bol bila raspodiljena po ciloj glavi,onda se polako (ali sigurno) pocela pojavljivat čvoruga (koje se nije viidla od kose),e tu vam bol ne mogu opisat,imate ogromnu cvorugu,ali bol je na totalno drugom mistu,šta nije niti malo dobro,nakon par sati su me odveli na hitnu,međutim slika glave i krvna slika su dobre,znaci uglavnom nebi smilo biti ništa ozbiljno.i tako,ja sama od sebe sva ispripadana moralo ostati u kuci i propustit marinin rođendan i otvorenje haciende...ali neka,morala san se odmarat...ja se samo nadan da posljedice nece nakon nekog vrimena izac na vidjelo.
savjet-kad padate u nesvist,pokašajte lipo,polako i ležerno,prvo malo cucnit,pa sisti,o onda polako nasloniti na pod,onda nema problema...a ne vako ka ja ,samo odluciti da padan u nesvist i strovalin se na pod


16:16 - Komentari (9)




grrrr...agrrrhhhh...uf...sad bi mogla covika ubit od ovolike nevroze (kad san cetri sata camila cekajuci).
jel imate vi dana da odjedamput poživcanite,iz nikakvog razloga,ništa se nije dogodilo,niko vam ništa nije reka,nego kao da neko stavi prekidac nervoze sa off na on,i onda iz cista mira vas pukne neka nervoza,sve van ide na živce,cak vam i šniceli u tocu više nisu lipi,
i onda upalite kompjuter i vidite da jedna jedina pisma koju želite skinit vec 20 dana stoji na 99%,i taj jedan jedini posto nikako da se napuni....onda uzmete mobitel i ocete bacit od zid,ali u tom trenutku zazvoni,vi se javite i onda slušate kako je nekome pukla guma na bicikli...ma lipo k vragu ti i bicikla,i poklopite...oda je ta osoba ljuta na vas ( s punim pravom)...
a u školi vam profesor iz elektronike obrađuje lekcije dalje ka da je deveti misec,a imamo još dva puta ove godine,niti on šta govori o ispitivanju,niti je on otvorija imenik,onda ce doci zadnju uru cili nervozan jer nas ima u 45 minuta sve pitat i zakljucit i pola ljudi ce bacit na popravni,kad bi on bar meni reka pitat cu te,nauci staro,gradivo iz provjere ili novo...i ja cu nešto od toga naucit.a ne vako,niti znan oce li me uopce pitat,i ako me pita ne znan šta ce me pitat jer u njega ne postoji granica između cjelina,njemu je cila godina,ma koja cila godina -sve tri godine jedna lekcija koju mi uvik moramo znati
i onda saznate da ovo lito imate praksu 3 tjedna i to od 30.7 do 17.8,taman u vrime svih mogucih fešta,a mantil nam je dugih rukava,a na ultrazvuku nema klime,pa cilu godinu idemo na te glupe vježbe (praksu) u bolnicu,i šta sad njima znaci litnja praksa,šta san imala vidit i naucit vidila san tokon školske godine u bolnici....ma kvragu i tava i jaja (citiran profesora)
i zašto svi imaju crnu knjigu iz lektire,a ja jedina rozu

i sad kako cu ja bit dobre volje...ma nikako...ajte bok


21:18 - Komentari (18)




kako je brzo prošla ova školska godine,ka da san jucer završavala drugi razred i bila sritna...ma šta sritna,najsritnija šta više neman matematiku,kemiju,biologiju,latinski,geografiju........niko sritniji od mene.
sican se prošle godine u ovo vrime koja je panika bila da se sve poispravlja,svi su molili Boga da ne padnemo godinu,raspašoj i nervoza samo takva...a pogledaj sad,mrtvo ladno sidimo u espe bez panike (je da je panika oko elektronike uvik bila...e da se usput pohvalin..dobila san 3,jea.koje faca?? a a)
škola i jedinice više nisu glavne teme,sad vodi eskurzija,šta sve ponit,ko ce biti na hitnoj,ko ce završit skupa,ko ce se posvađat...a ima i onih ozbiljnijih tema,poćinjemo pricat ka ljudi o fax-u,buducem poslu,šta ko želi postat u životu...o dici jednog dana. da,da to je postala tema razgovora,svacamo da više nismo dica da prepricavamo sapunice i ogovaramo ako neko nekom izgrize gornji dio olovke.

je da nas ponekad uvati žuta minuta pa se cerimo bezveze (jel se ovo piše odvojeno ili skupa),ali i to je dio nas,ponekad nam idu suze,ne toliko zbog simpatija kao prije,sad se place na ozbiljnije situacije.

sad prolazin ulicon,koliko samo dice ima na njoj,curice igraju laštik,a muški na nogomet...a kad se te dvi kombinacije spoje...završi onim -mama mama on je mene pocupa za kosu.
dok smo se još mi igrali granicara na ulici oni su bili male bebe,još nisu ni u školu krenili...a pogledaj ih sada,pocinju one prve simpatije,prva zadirkivnja,muški se okrecu za njima na ulici,sve je puno
a di je moja ekipa,di je naša ekipa...za kompjuterima,za knjigom,na kavama,u kaficima,duvani su u rukama,alkohol u drugoj ruci....šta nam nije bilo bolje na granicarima


Image Hosted by ImageShack.us
ovo su bili dani


20:05 - Komentari (10)




tegla kiselih krastavaca i kava

Kada vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, kada 24h na
dan nije dovoljno, sjetite se tegle kiselih krastavaca... i kave:

Profesor je stajao pred grupom studenata na satu filozofije i držao
neke predmete iza sebe. Kada je sat počeo, bez riječi je podigao veliku,
Praznu teglu kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama
za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se
da jest.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu.
Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između
loptica. Tada je ponovo upitao studente je li tegla puna.
Opet su odgovorili da jest.
Sljedeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna pijeska. Kada ga
je sipao, pijesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli.
Pitao je još jednom je li tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da
jest.
Onda je profesor ispod stola izvadio dvije šalice pune kave i sipao
ih u teglu. Kava je natopila pijesak. Studenti su se smijali.
'Sada!', rekao je profesor, dok je smijeh zamirao, 'hoću da shvatite
da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem
životu: vaša obitelj, vaša djeca, vaše zdravlje, vaša vjera i stvari
kojima se strašno predajete.
To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada
bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao,
vaša kuća i vaš auto. Pijesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.
Ako napunite teglu pijeskom, nema mjesta za kamenčiće i teniske
loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vrijeme i energiju na
male stvari, nikada nećete imati mjesta za one važne stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću.
Igrajte se s djecom.
Nađite vremena za odlazak liječniku.
Izvedite partnera na večeru.
Ponašajte se ponovo kao da vam je 18.
Uvijek će biti vremena da se očisti kuća i naprave popravci.
Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista
važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pijesak.'
Jedna od studentica je podigla ruku i upitala što je predstavljala
kava. Profesor se nasmijao. 'Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bi
vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvijek
ima prostora za šalicu kave sa prijateljem.'

Molim vas, podijelite ovo sa nekim prijateljem.
Ja jesam.


00:27 - Komentari (18)




kako mrzin ovaj kompjuter,izbrisa mi se cili bookmarks,i sad san izgubila sve adrese koje san svaki dan redoviti posijecivala....i šta cu sad.lipo sidit i plakat..a ne ne
moran novi post,jer viidn da ste stali na komentarima.nece više od 12 nikako.mislin nisan ni ja bila cesta,ali iman razlog,nešto mi se da prostite sj... kad komentiran,pa neke komentare objavi,a neke ne,a neke objavi pod nekin drugin imenon...ma sve ošlo k vragu

bili smo prošlu sridu na strucnom izletu u biograd i zadar,lutali po nekoj bolnici,poili pizzu,popila najlipšu kavu u životu (cak ni dida na selu ne spremi lipšu).e onda smo bili u Spa Centru,to vam je nekakav centar za odmorit dušu i tilo,uređeno fenomenalno,nije se štedilo ni kune,od zidova,zavijesa,cudnih lustera...do svih aparata za njegu kože,lica i masaže...bazen da vam i ne govorin,koja lipota,onda posebne prostorije za odmaranje..tzv.relax sobe,cilo vrime nas je pratila neka glazba,koju cuješ,ali je tako ugodna da se jednostavno privikneš,kako da si u nekoj blago zamracenoj špilji...mi smo samo hodali otvorenih usta i slikavali...divota,to se ne može opisat.da mi je tamo biti samo jedan dan,ja mislin da bi izašla ka nova,odmorena.ali koliko san skužila tu ne može doći bilo ko (prvo zbog cijena koje su nenormalno visoke,ali zasluženo),nego to je samo za nekakvu elitu,koja zakupi taj neki dio prostora...ma nešto fenomenalno

spava mi se,pa cu samo još staviti slike...




i još jednom,ako nisan komentirala vaše blogove,to ne znaci da nisan procital postove,sve san procitala i vidila slike,ali komentirat nisan mogla iz gori navedenog razloga...mah mah


22:50 - Komentari (15)




bilo je to 12.05.07.

uf...šta da van kažen-predobro.
uspila san izac vanka,uz kratko pitanje,dobila san kratak ali jasan odgovor-možeš.
sad bi kao tribala opisat to slavljenje (lela,a da se udružimo i pokušamo opisat rođendan...lol)
ukratko...bilo je predobro,preludo,prelako za dobit cvorugu (petraaa).
skupili smo se na parkirlištu,pa smo se iz nekih okolnosti primistili na igralište,
tamo smo naišli na još neke ljude koji slave neke rođendane,svi su pivali,ali svi,neki su slavili na podu,neznan zašto,svi su bili sritni,gori smo se zadržali do nekih ponoc manje 15,onda put doca,e sad,bilo je opasno za neke,zbog ravnoteže,bilo je i preiskrenih odgovora,bilo je i smijanja na neke ekstra glupe baze (petra,šta se ono diše),bilo je i plesanja,uz poneku cvorugu,bilo je tu i svađe,ali svađe popracene smijehom,znaci ništa od toga...okrugli broj bodova.
najviše san bila u bassa,jer u domalda nije bilo pasa (bar onda kad san ja bila) (vid ono se rimuje).
a kasnije...fala na maramicama,i dobivenim žuljevima zbog tisnih cipela
težak put kuci uz popratnu prijateljicu (ni uz veliki trud necete skužit)
sve u svemu jedan nezaboravan rođendan o kojem ce se pricat...ili nekima prepricavat
uglavnom rođendan put nejasnih pojava,ponašanja,događaja....svi smo bili jednom rijećju drugaciji..ukratko sritni
neznan kako opisat neki tako dobar događaj....samo bi pisala..predobro,predobro,predobro
tu su neke slike od rođendana...a ima i nekih drugih...






21:06 - Komentari (12)




kad od sitnice nastane velika svađa....

Image Hosted by ImageShack.us

brojila san dane,sate,minute do sutrašnjeg dana...planirala sve unaprid,sutrašnji dan je bila svakodnevna tema zadnja 2 miseca....sutrašnji dan...dija slavi rođendan.
i onda samo jedna rić,pokvari sve...zbog jednog odgovora sve može propasti,sve šta san planirala može pasti u vodu...
zbog jednog odgovora,jedne svađe za koju nisan kriva,iako me oni krive za sve. rekla san sasvim normalan odgovor,normalni slijed razgovora se pretvorija u noćnu moru
kad san pitala:mogu li samo znati šta san tribala odgovorit da bi sve bilo u redu....
nisan dobila odgovor,od nijednog,zato šta drugog odgovora nema,jednostavno ne postoji.
šta mi sad preostaje?...da se ispricam za nešto za što se ne smatram niti malo krivom,niti me itko drugi smatra krivom,osim njih dvoje.oni koji me svaki dan gledaju u kuci i toćno znaju na šta san mislila,da nisan tila nikog povridit,ni na kraj pameti,možda je tako zvucalo (A nije),nisan tako mislila,lipo san vam rekla,ispricala se,i šta sad...zabranit cete mi ono šta me najviše veselilo...a sad se bunite da vrime koje proveden u kuci,najcešce se svodi na sobu,a šta ce biti onda...kad mi oduzmete sutrašnji dan...kad mi sve šta mi je izazivalo osmijeh na lice posljednje vrime oduzmete,zabranite....ne znate kako mi sada život nije lak..ne znate,jer vas ne želim s tim opterecivati,kad me pitate šta je ema,ne izlaziš s njim tako cesto...da mama,to je samo prolazno,sve je u redu...ali nije,i vi to ne znate,jer ne želin da se opterecujete još i s tim,nemate pojma zašto san povucena i sama u sobi,zašto ne volin gledat agresivne filmove,zašto u autu stalno vićen smanji radio,to nije moj izbor,a vi me krivite,u tom trenutku niko ne može osjetiti ono šta ja osjecan,zato vas samo molin da smanite to prokleto radio kad vam recen,ne pitajte razlog,jer ce suze same krenit,i necete dobit odgovor

a šta mi sad preostaje,plakat i molit da me se pusti sutra vanka,da se isprican,a ne znam zašto,niste mi dopustili da objasnin,tj.da vam samo ponovin pricom taj događaj pa da svatite šta se stvarno dogodilo....
sutra navecer,kad svi moji,svi moji prijatelji budu slavili šta neko od nas prelazi u punoljetnu fazu života,šta postaje odgovorna sama za sebe,ne kažen da sad prestaje biti dite,samo prelazi u jednu fazu o kojoj svi mi maštamo...uvik,baš uvik...
znan,vi ste to davno prošli,pa ne znate kakav je to doživljaj nama....
ja cu stati sama po obicaju u svojoj sobi,nazvat nekog i slušat kako pivaju na sav glas i smijat se kad netko od njih provali neku bazu,u tom trenutku cu biti sritna zbog njih...a kad pustim slušalicu suze ce ici same od sebe...bez dozvole...
da mi je biti leptir da mogu bar na tren doletit ido njih da skupa zapivamo koju pismu....

Image Hosted by ImageShack.us


22:44 - Komentari (16)




<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se