e da
Evo me opet, malo me sram kad vidim kolko dugo nisam niš napisal i kaj god da velim u svoju obranu stvarno ne drži vodu.
No dobro kaj je -tu je i treba ići dalje, probal bum se opravdati nedostatkom inspiracije i vremena pa gužvom na cesti , a možda sam jednostavno bio ljenčina. Sve ono bum sutra itd.
Je vidite kak sam se razišel s mojim Bajsom počel je novio život, te zime ,a i puno idučih Šalata (o tome bum već pisal), a kad je došlo proljeće došla je i jedna od največih promjena u mom životu.
Jednog jutra pod mojim prozorom je osvanul motor i to ne bilo kakav motor već prava pravcata Honda 750 four!! Kad sam sišel dole nisam mogel verovati kaj to vidim! molim lepo u to vreme je u Zagrebu bilo taman tolko velikih motora da si ih mogel prebrojati na prste jedne ruke.Prolaznici i susedi su odmah formirali grupice za gledanje i komentiranje tog svetskog čuda. Odmah je bilo-čiji je, kaj tu radi, ko ima tolko love da si to može kupiti i slično. Za čas su pale oklade ko je vlasnik tog monstruma na dva kotača a Hrvati kao takvi, odmah su došli do zaključka da to mora biti sin nekog političara
ili neki nogometaš. Uglavnom u tih desetak minuta su se iskristalizirala tri imena - prvo sin Bakarića
drugo neko iz familije Milke planinc i treće na koje je padalo najviše oklada je bil Cico Kranjčar prvo zato kaj je u to vrjeme hodal sa našom susedom Sonjom, a drugo zato kaj je tad bil na vrhuncu nogometne slave.
Svi, a najviše ja, su bili iznenađeni kad je iz mog haustora izašel čovek sa kacigom i nonšarlantno si sel na motor upalil i odjuril uz grmljavinu Jošimurinog auspuha.
Nikom nije niš bilo jasno,a najmanje meni od kud sad on iz mog haustora i kaj koji kurac on tu dela i kaj je najvažnije kod kog je bil kad tu živimo samo mi i naši kumovi?
Još uvjek sam bil u velikom francuskom razmišljanju kad se gospon vratil i opet se sparkiral pod moj prozor.Ja ne bi bil ja da ga nism odmah pital kaj tu delai ko je on prf za praf - mislim ipak sam moral znati sve kaj se u kvartu događa. Pokazalo se da je človek čist OK i lepo mi objasnil da je prijatel od gazde hiže i da se sinoć doselil. Kak sam bil ponosan!! Moj sused ima motor!! Pak sam bil najveća faca u školi.
No dobro ja san+m se s mojim susedom super skompal i on me upoznal sa ostalim dečkima koji su vozili motore, ufural me u AK Zagreb gdi su se svaki četvrtak okupljali svi ljubitelji brzina i benzina.
Počel sam s njim obilaziti Kavkaz, Zvečku,Šumske dvore, Karaku, a društvo me tam dost dobro prihvatilo makar nisam imal motor, jednostavno zato kaj sam uvek bil dost otkačen a i znal sam zabaviti društvo, npr do tad sam imal dugu kosu kak se tad šikalo, a onda sem se jednostavno odlučil ošišati na ježeka - e sad to nebi bilo niš čudno da si s jedne strane nisam ostavil rep dost dugački da ga oko glave mogu staviti u usta i još sam si na kraj del dve perlice da se bolje vidi, na sve to sam baš u to vreme hodal s curom koja je bila luda ko i ja pa si je kupila dva para istih cipelov jedne plave a jedne smeđe. Možete si mislit attrakcije kad smo navečer došli pred Kavkaz ja sa repom koji u to vreme još niko nije nosil i ona sa jednom plavom a drugom smeđom cipelom. Da ne zaboravim do tad mi je sused već nabavil jedan stari BMW motor s koji smo se mogli španati po gradu.
Sve ovo pišem zbrda-zdola pa postovi ne parate tok života al jednostavno napišem ono čega se setim, tj.kaj smo delali i kak smo u to vreme živeli.
Kaj bum pisal drugi put još neznam sam se nadam da nebum tak ljen ko do sad.
SErvus i najte kaj zameriti
|