evo opet se dogodilo! Napisal sam pol posta i onda mi se sve zbrisalo!!!
Nemrem više, ovaj presing je nekaj nenormalno. Nadal sam se da bude osmi mjesec nekaj mirniji da buju ljudi nekam zgibali, LJUDI OJTE NA GODIŠNJI,al ne kaj bi neko nekam otišel, to bi bilo pre lepo, pa to koda su se svi urotili protiv mene - nejdemo mi nikam nek kretino dela - . Užas, i kaj sad počinje škola i ovo malo samilosnih kaj su nekam zgiljali se vračaju i opet sve ispočetka. Pa dobro ljudi moji nisam ja više cvjetu mladosti i meni treba odmora. U stvari ko mi je kriv kaj delam u firmi koja ima posla
kad sam bil lud i nisam prešel u penziju kad sam napunil 30 godina ko sav normalni svet, al ne ja, ja bum delal, e pa sad ti ga na, delaj i crkni na poslu. Al ko mi je kriv!
Dobro sad sam se izjadal pa idemo dalje (valjda ste skužili zakaj nisam niš pisal ).
Moj prijatel i ja smo išli k franjevcima na veronauk (kak je moj tatek rekel komunjarama za inat kaj mu nisu kredita dali) i kak smo mi u svemu morali biti prvi (čitaj "najbolji" op.a.) bili smo mi i ministranti ,
a još kad smo skužili da u crkvi svega ima, i stolova za pingač, i uče te svirat gitaru i ostale instrumente, više nas nisi mogel sterati (a pogotovo kad smo skužili da uvjek ima čokse i bonkasa i keksa i raznog sadržaja kojeg su dva dečeca u normalnom životu mogla samo sanjati) više nas nisi mogel sterati!
No dobro, tak smo nas dvojca jednog dana pri obilasku crkvenog podruma koji je za nas bil nepresušni izvor tajni (pogotovo zato kaj su tu metali sve kaj im netreba pa poslje na to zaboravljali), naletili na nekakvu šupu koja nije bila zaključana ali se odmah izvana vidlo da tu nije niko već dugo ušel. Mi ne bi bili mi - a to je i bil smisao našeg skitanja po podrumu naći nešto zaboravljeno - da nismo odmah ušli unutra.Zamislite nismo ni zastali pred vratima a o tome da je bilo koji od nas pomislil da se tu nesme ići nije bilo ni govora. Kad smo otvorili vrata ostali smo bez teksta
unutra su bila dva bicikla.Našoj sreći nije bilo kraja tek kad smo skužili da su to specijalke sa pet brzina, skoro nove, samo pod debelim slojem prašine!!
No sad je bil mali problem - kak ih se dočepat!! Nemremo doći k gvardijanu i pitati dal nam ih da jer bu pital kaj delamo u podrumu a znamo da se tam nesmije i ko nas je tam pustil??
Gruntali smo par dana kaj narediti kak napeljati razgovor na bicikle pa se morti sami ponude da nam ih daju, al vjerojatno ni oni sami neznaju da ih imaju. Vidli smo da nema druge nego u glavu i pitamo mi direktno. Malo smo se zmislili pa smo rekli da nas je neko poslal u podrum po nekaj i da smo vidli bicikle pa ak hočeju bumo ih mi očistili i osposobili za vožnju. Naravno odmah su nas pročitali i rekli su da si ih možemo zeti,samo da moramo doći sutra navečer jer nedelja je sveti dan i niš se ne dela!!
Jedva smo čekali sutra! A sutra??? Sutra je bil ponedelak, dan koji je najcrnijm slovima upisan u moju i Bajsovu povjest!!!!!
Kaj se to pripetilo tog ponedeljka - "sutra"- budete čitali sutra!! Sad nemam više vremena stvarno moram bežati.
Konačno malo lufta. Ovaj tjedan je bio za popizdit, gužva na poslu gužva doma sve u svemu nisam imao vremena ništa pisati. Zato bum sad ak nebum opet moral obrisati:Jel'se Vama kad dogodilo da počnete nekaj pisati na blogu onda u pol posla moraš prekinuti pa sve kaj si jedva nekak zmučil ode vrit?
No dobro, obečal sam da bum o pederima pada to i održim!
Nas dvojca nismo baš non-stop mogli biti sami pa smo shodno tome imali ii ponekog prijatelja sa strane,Točnije rečeno imali smo škvadru i na Gradecu i na Kaptolu - nikad neznaš di buš upal u frku - ziher je ziher. Jednog dana je naš jedan poznati dečec, koji je inače živel u Skalinskoj otišel s curom navečer u Ribnjak (za neupućene park na Medvešćaku) kakti buju se malo mazili, a kak je idiot bil neiskusan prešel je drito u dio parka (onaj prema Langovom) koji je bil rezerviran za pedere. Sve bi to bilo dobro da se nije pred curom htel junačiti i kakti sad bu on njih rasteral, pa buju nih dvoje imali mira. Jadno siroće, da je bal bil tolko pametan pa kad su ga upozorili mogel je jednostavno preći u neki drugi dio Ribnjaka i sve bi bilo OK. Ali ne on je moral biti narodni heroj, cura, lukavica kakve već sve i jesu, kad je vidla da vrag zima šalu lepo petama vjetra a ti se mali snalazi kak znaš!!
Uglavnom naš heroj je završil vu Vinogradskoj jer su ga dvojca lepo nategnula pa sad nosi gaće dva broja veće. Mi smo skužili kaj se zbiva tek za tri tjedna kad je došel iz bolnice i kad se usudil reči kaj mu se dogodilo. Takav napad na nekog iz škvadre se nije smel tolerirati!! Trebalo nam je ravno pol vure da se svi skupimo orgaliziramo i dogovorimo ratni plan za osvetu.
Uglavnom pal je plan navečer kad se skupe idemo u Ribnjak i tarapana po njima!! Tak je to hodalo punih desetak dana svako veće okoli 11 skupljanje i u Ribnjak tući pedere. Nismo ba š preveć birali
tj. svako ko nije bil sa komadom a bil je u drugom djelu parka bil je po nama peder i zaslužio je dobru šoru (pa ipak su silovali dečka a murja nije htela niš poduzeti). Sve je to bilo dobro do jedne većeri! Mi smo isto tak krenuli raditi reda uđemo u park i sve pet, jedino što dublje ulazimo sve više parova se po klupama ljubi, mazi i tako to. Došli mi do Perer-brda (kak smo ga prozvali) našli dvojcu i taman ka dsmo se spremili da im očitamo bukvicu - oni u dreku i viku EVO IH TU SU !!!!!
Jebote kad su ovi sa klupa poskakali !!!! To su sve bili pederi kojima je valjda dopizdilo da ih batinama pokušavamo vratiti na pravi put pa su se valjda udružili u obranu. (sad su znali biti muško).
Nema druge bilo nas je premalo za tu silu (njih se skupilo barem 20-30) i bil je bolji častan uzmak nego da završimo ko naš prijatelj,pa smo mi lepo po gasu i u naš park(Opatovina).
Kak nas u našem firtlu niko nebu maltretiral z adrugi dan smo organizirali pojačanja i nazad!!
Kad smo dušli gledamo sve i nema ih po klupama ne glume ljubavne parove ipak nebumo dva put nasjeli na istu foru, usput smo naletili na nekog dečka sa curom koji je pol glave imal kratko ošišano,a na drugoj polovici je imal dugu kosu, brzo smo se usaglasili da je to protu prirodno i nabrzinu ga ošišali nekakvim polutupim nožem kojeg je neko od nas imal v žepu. Konačno smo stigli dopeder brda i tražimo di ih bumo našli kad odjednom iz grmlj sa ceste od svu panduri!! Tibogca bilo ih je tolko da smo nakraju bežali kroz samostan časnih sestri samo da se spasimo!!!! Zamislite vi to kad su pederi silovali dečka murja niš - a kad mi za osvete zlupamo kojeg pedera cjela miliciska stanica napravi potjeru. Pitam ja vas gdje je tu pravda,a mi se čudimo kaj danas imamo raznorazne gej parade kroz Zagreb.
Kao što sam i obečao sad bum napisal nekaj o štengama i pederima,mislim tek tolko da mi nemrete reći da ne držim obečanja. Mislim te dve stvari baš i nemaju nekaj zajedničko ali kaj je tu je. prvo štenge.!!
Sto štengi su vam one štenge kaj iz Tkalče ideju na Gornji Grad.Nikad nisam zapamtil kak se u stvari zoveju ali valjda znate na koje mislim - one drvene iza Tomata. E, tu je glavna zanimacija bilo voajerstvo. Na jednom mjestu su se dva mlada dečeca mogla zavuči ispod štengi a kak su štenge bile drvene između fosni je bilo lufta taman tolko da vješto i uvježbano oko vidi ispod ženskih suknji. Pazi sad, cure tud hodaju, moraju dizati noge i tvojim pohlepnim okicama otkrivaju sve tajne rajskih dveri!
Da si morti neko ne bi mislil da su se klinci naslađivali gledajuči ženske gaće - molim- idajem na znanje da bez obzira kaj u to vrjeme nije bilo tangi i fala dragom Bogu da ih nije bilo, svaka puca koja je i malo držala do sebe na sudar je išla bez gaća i inh krpa i krpaca! Kak su se svi parovi nalazili pod vurom na Trgu, pa su se malo prošetali po centru , onda su išli na neko mirno mjesto na drpanje a najbliži put iz centra na Tuškanac ili Gornji grad je bil baš prek sto štengi i iznad naših gladnih okica. Sad znate zakaj nikad nisam imal želju biti ginekolog, kodečec sam se nagledal pi..i za cjeli jedan život, jedino kaj u to doba još nije bilo tolko rašireno depiliranje i friziranje ipak se dalo dosta videti.
Tolko o Sto štengi,jedino sad nemam vremena o pederima ali bum sutra - ziher.
Serbus i najte kaj zameriti.
PS.
Ipak su Zagrebačke pi..e najlepše sa dlakama ili bez.
Godišnji je došel i prošel, vratil sam se na šljaku, porješaval sve zaostatke kaj su me dočekali i sad konačno imam malo vremena za nekaj napisati.
Vidite Tkalča je od navek bila granica između dva svjeta - Gornjeg Grada i Kaptola. ta dva firtla nikad nisu išla skup, a mi smo bili ni vriti ni mimo, i morem slobodno s ponosom reći da se nismo dali zajebavat ni jednima ni drugima, a koristili smo prednosti i jednih i drugih (po potrebi).Kak nismo praf za praf pripadali ni jednima ni drugima, sa ostatkom svjeta se nismo previše ni družili,bili smo si dosta mi sami - Bajs i ja.
Dobro bil je tu još i Bajsov brat, mlađi koju kuku od nas, a šlepali smo ga sa sobom kad smo baš morali.Inače, za poštenje, moram priznati da smo ga s godinama sve više prihvačali tako da je uskoro zaradio punopravno članstvo u našem društvu.
Ne bi vjerovali ali sa nama je ponekad u društvu bila i jedna cura (kak me je sram). Ona je živjela ni tu ni tam tj. adresa joj je bila u Dugoj ulici (Radićeva), ali kak je živjela u dvorišnoj zgradi imala je ulaz iz Kožarske.Dobro, istini za volju, nikad se ne bi tolko srozali da jednu žensku primimo u stalnu klapu, ali kad nismo bili ni na jednom od svojih lutanja bila je čist OK društvo.
A sad ono kaj sam praf za praf htel napisati.
Nas dvojca smo jedva čekali prve proljetne dane, a kad su konačno stigli počinjao je naš raj.Znali smo svako dvorište po cjelom Gornjem gradu,Kožarskoj, Medvedgradskoj sve do Zvjezde i Ksavera. Znali smo gdje kaj raste, gdje su jagode,trešnje,kruške, jabuke i ino voće, a nismo ostavljali ni povrče.Nema niš slajše nego kad isčupaš mrkvu iz gredice, obrišeš ju glodaš ju onak u hodu ko zec. Nama ulice nisu trebale - ušli smo u prvo dvorište i iz jednog u drugo kroz cjeli kvart skroz do Cmroka. Tuškanac nam je bil ko dvorište.
JOJ TUŠKANAC, sad sam se setil, ovo Vam moram ispripovedati ili bum pukel !!!!
Omiljena zabava u Tuškancu je bila zajebavanje ljubavnih parova. To vam je bilo jako zabavno,ali i opasno.Puno puta smo bili u nemaloj frci, jer nikom nije drago da ga dva balavca maltretiraju dok je s komadom. Najopasnije ali i najslađe je bilo čekati i gledati dok ga dečec ne umoči a onda početi!
Prvo ih gađaš sitnim kamenčićima, ali naš par je u transu pa baš i ne kuže da ih neko zajebava . U drugoj fazi su na redu grančice i malo krupniji kamenčići, a ako ni tad ne skuže onda jednostavno počneš galamiti i delati buku kao da dolazi cjel bataljon.
U tom trenu nastaje generalno sranje! Kit skače sa cure(ili ju baca u stranu ako je ona bila gore) brže-bolje navlači hlače,ženska vrišti nezna kaj bi prije pokrila cice ili rit, a mi sad moramo biti brzi i dati petama vjetra. Ak se slučajno precjeniš i zakasniš sa paljevinom ili nedaj bože imamo nesreču pa naletimo na nekog olimpijca, više te ni jedan šnajder u gradu ne zašije nazaj.
Kad danas gledam na to nemrem da ne razmišljam o tome kolko smo naškodili natalitetu u ovom gradu,a isto tako kad se probam staviti u kožu tih frajera, koje smo tako nemilosrdno prekidali na izvoru životnog nektara, mislim da ak bi ulovil onog balavca koji me je prekinul počupal bi mu noge iz riti!!
Tolko za danas, sad kad sam u Zagrebu bum valjda i češće nekaj napisal, a sljedeće bu o Sto stuba i o pederima.
Servus i najte kaj zameriti posebno oni koje sam prekinuo u poslu sa komadima.