La_LuNa'S bLoG

Mood: paranormal confused ;)
Muzik: narodnjaci za dušu, tipa U Meni Jesen Je, Nisam Sumnjala... (i baš me briga kaj vi mislite o tome, ja vojim narodnjake, i kad sam tužna i kad sam sretna :P)

Dala sam još jedan ispit. Dobila sam vrlodobar (4). Ista ta brojka ostaje do diplome.. Dakle, za još SAMO 4 ispita moram propišat krv!

Jel neko od vas vjeruje u duhove, paranormalne pojave, UFO, vilenjake, i još tonu inih pizdarija? Ja sam mislila da sam takve stvari prerasla, i da su to bajke za malu zločestu decu. Ponavljam: MISLILA sam.. Do jučer, točnije, noćas.
Sjeli mi jučer na kaficu, ali su neki ljudi bili prefrustrirani životom i živčani zbog nejebice, te zaključili da se oće ić pošteno intoksinirat. A ja se sjetila one “kud svi, tu i mali Mujo”, pa reko, kud alkohol, tu i Luna ;))) I odemo mi cugat u stan od frendice. Zapamtite, STAN, to je bitno u ovoj priči! Manje je bitna činjenica da smo u pomankanju kuna i lipa mrknuli domaće bijelo vino, koje je toliko loše da ne zaslužuje da ga se uopće naziva vinom, dapače, čak je do te mjere odvratno da njime ne bih nit vatru potpalila, a kamoli ga podarila svojoj napaćenoj jetri! I šta sad, čisto “vino” se ne može piti, mineralne nemamo.. A da probamo običnom vodom? E tek tada je to “vino” pokazalo svoje pravo lice ogavnosti!! Kaj da vam velim, ja nisam niti dva poštena gutljaja otpila! Dobro, ajde, MiKrO, svaka ti čast, ti si čak 4 čaše strusio prije nego si odustao ;)
I šta sad.. Oko ponoći zovemo mi jednog frenda da dođe do nas, i usput dofura neke pive od kuće, ali neeee, frajer gleda na TV Pink-u koncert od Cece i nema šanse da to propusti!?!??! Volim ja narodnjake, ali Ceca, halo?!?!! No dobro, nemamo drugog izbora, osim plakat nad sudbinom i trijezni se vraćat kući. Al nejdemo još kući. Rano je. Sjedimo mi, zajebajemo se, pjevamo, supač nam je.. i onda.. odjednom.. u 01:06 h.. NEKI ZVUK!!! Dopire odnekud sa drugog kraja stana! Kako bih opisala taj zvuk? Pa, recimo da je sličio nekakvom mobitelu, ono, kad nekome dođe poruka, neki piskutavi zvuk, dvaput se ponovio (ili triput, od šoka nismo bili sigurni). Mi smo se sledili, zanijemili, a na facama izraz “koji kujac...” Sjedimo u tišini, čuje se samo tiktanje sata i još neki, potpuno tihi, potmuli zvuk nekakvog tupkanja, koje je nakon cca 30 sec utihnulo. WTF????
Odmah smo apsolvirali činjenicu da nam se učinilo jer pod
a) bili smo totalno trijezni, i pod
b) nemoguće da nam se svima pričinila identična stvar!
Minutu, dvije smo sjedili u totalnoj tišini, ne usuđujući se pomaknuti! Jebote, nije svejedno čovjeku kad se nađe u takvoj situaciji! Zašto? Sjetite se sada onog STANA s početka priče: u tom stanu nitko ne živi, vlasnici dođu eventualno jednom godišnje, i jedino čemu služi su naši tulumi. Stan nije visoko, a ima dve terase, dakle, da nekome padne napamet provalit u njega, ne bi se morao jako namučiti! Pošto ne vjerujem u duhove i male zelene, to mi je prvo palo na pamet, šta ako je netko u stanu!? Jesmo li sigurno zaključali vrata? Više se ništa nije čulo, pa se ja ohrabrila, upalila svjetlo u kuhinji, uzela najveći kuhinjski nož (od sada sa sobom uvijek nosim sataru!!) i ajmo mi sad pregledat stan. Upalili sva svjetla, provjerili čak i ormare, zavirili ispod svih kreveta, ustanovili da su sva vrata i prozori hermetički zatvoreni.. Nigdje nikoga! Šta je to bilo onda? Odakle taj zvuk? Tko/što ga je proizvelo? Čak smo izlazili van zvoniti, kako bismo apsolvirali mogućnost da je netko bio na vratima. Tipkali smo i po telefonu, ali ništa nije bilo slično tom zvuku!! Zanimljivo.. Čini se da će taj zvuk ostati obavijen velom misterije. Ili nas je to samo neka viša sila kažnjavala što smo htjeli piti loše vino, a ne dobru staru žuju ;)))))
Kako bi Čole reko: “...Sve je to od lošeg vina” ;)