Čovjek s vilicom u svijetu juhe

Sretnem susjeda V.-a. Puše, stenje i psuje. Natovaren se vraća s tržnice. Rasteretim ga malo i uzmem koju vrećicu dok se gegamo prema našoj ulici.
- Kog vraga si se tako natovario?
- Ma pusti me! – veli, - Išao sam, naravno, biciklom. Imam bisage pa ih fino natrpam. I, zamisli, obavim ja plac i skužim da sam izgubio ključ od sajle za bicikl...
- Ah, nezgodno, i sad ti je bicikl tamo ostao vezan, ne?
- Ma da, popizdit ću! Sad moram od suseda posudit klješta ili pilu. A tak dobra sajla, žalibože prepiliti!
- E, to je nezgodno, stari... – velim ja, - sad ćeš morat ukrast vlastiti bicikl.
Gleda me malo začuđeno:
- Kak to misliš?
- Pa jednostavno. Doći ćeš tamo i prerezat sajlu? Ja ne bih. Misliš da će ti vjerovati da je to tvoj bicikl? Mislit će da kradeš! Još će ti i muriju pozvat. Kaj ćeš i njima reć: znate, to je moj bicikl, zgubil sam ključ. Hehe, već ih čujem: je, je, gospodine, pođite s nama...
V. sad već padne u depresiju:
- Pa je, imaš pravo...
Vraćam mu vrećice ispred svog odvojka, a V. već naglas planira:
- Znam, otići ću navečer! Onda ću, sve kao kul, motam se ja...

Plan nisam čuo jer se udaljio u fadeoutu zajedno s njim. Ali si mislim, ajd' ti ne budi lopov u ovoj državi...