LudiSplitjo

Prvo, unaprid se ispricavam zbog kvalitete slika, (ovo su slike koje san ja slikava mobitelom prije nekih 6-7 god, kad mi kamera na mob i nije bila bog zna sta..) a drugo, ovo mi je prvi pokusaj pravljenja posta sa slikama, tako da... Unaprid zahvaljujem na razumijevanju!

Ovo je moj pokojni Micko, macak koji je zivia s menom 18 godina, 12 god u Splitu i 6 u Tribunju!



Za mene je moj Micko bija puno vise od kucnog ljubimca, bija mi je ko dite... Ja i taj macak smo pricali satima, i ne samo da smo pricali, nego smo se u pozpunosti razumili, bila je to posebna povezanost...






Taj macak je uvik bija kraj mene i uz mene, sta god ja radia i di god bia, on je uvik bia u blizini, spava mi je na prsima, (to mu je bilo omiljeno misto za popodnevno drijemanje, onako za ubit oko po ure) leza mi je na ramenima dok san sidia, ruca, radia nesto na kompjuteru, ma cudo jedno!
A sad tuzni dio price, kad san ja otisa iz Tribunja, (ovaj moj dolazak i odlazak iz Tribunja cu pojasnit u jednom od sljedecih postova, bit ce to kao neka vrsta objasnjenja iz mog prethodnog posta "Neprezaljena ljubav", di cu objasnit sta se dogodilo kad san otisa iz Splita, ko je procita post zna o cemu pricam) otisa san naglo bez ikakve naznake da cu otic, i nisan zna di cu otic uopce, i tako san ostavia macka u Tribunju, dok se ne smistin negdi, ali naravno s namjerom da cim nadjem di cu stanovat, da se vratim po njega, virujte mi teze mi je bilo sta njega ostavljam nego sve drugo sta se dogodilo u toj prici, ali bija star i nije podnosia voznju u autu nikako, a tu mu je bilo dobro, i iskreno svi su ga volili i zna san da mu nece nista falit tih par dana dok se ne snadjem...
Dva dana nakon sta san otisa, javili su mi da ga je udrilo auto i da nije prezivia, ja san plaka ko malo dite, ja nisan moga doc sebi od tuge, pekla me savjest, i dan danas ja sebe krivin sta ga nisan odma povea sa sebon, iako san ga ostavia misleci da je to bolje za njega, i siguran san da to nije bila slucajnost, taj macak u 6 godina nikad nije otisa na cestu, uvik je bija u i oko kuce, uvik! I sad mozete rec da san ja lud i da umisljan, ali ja znan da je on osjetia da san otisa i da se necu vratit, i siguran san da je krenia zamnom i onda se dogodilo sta se dogodilo, siguran san!

Amo dalje na veselije teme, kod mene sve neke tuzne price, al bit ce i veselih, obecavam!
Ovo je moj Škiljo, macak koji je jednostavno jednog dana uskocia na moj balkon, useta u stan i osta neko vrime...





Ja mislin da ove slike govore vise od rici....izgleda ko ja kad se mamuran pokusavan dignit iz kreveta, mislin poze ovog macka su, meni bar, nevjerovatne, ko mali covik, kojemu je pun kurac svega!






Škiljo bi ovako zna spavat po po ure-uru bez da se mrdne iti milimetar, ja tako nesto nevidoh u zivotu, a sa mackama zivin od kad znan za sebe!




Evo da i sebe malo prezentiram, to smo ja i Škiljo u uobicajenim pozicijama, dok je on bija u stanu, a inace, samo da se zna, on je manje-vise dolazia i odlazija kako ga bila volja, nije bija iskljucivo kucni macak, uglavnom bi dolazija zalicit rane jer se cesto kla sa drugim mackama, bija je pravi ratnik, ali jednog dana je otisa kao i inace, i nikad se vise nije vratia.... Ja volin mislit da ga je neko udomia, posto je bija stvarno pitom, bar s ljudima, moga si od njega radit sta si tija....

Idemo dalje, evo za kraj moja mucica Mrvica, koja je jos uvik tu, nju je nasla jedna moja prijateljica, poluzivu, dehidriranu, staru mozda par tjedana i sa malim sansama za prezivljavanje, bar je tako veterinarka mislila, al ona je itekako ziva i zlocesta do boli, ali na neki simpaticni macji nacin!





....i evo malo primjera, ciste, prirodne, i iskrene ljubavi...









...slike definitivno govore vise od rici...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!