jucer je, za cudo, bilo fakat odlicno! cula ja u cetvrtak za oproštajku od jednog frenda (koji me btw prije nekih mjesec dana i pozvao, kao i ostatak mlina ;), ali sam skroz zaboravila)! javila ja odmah nini koja je uvijek za akciju, ispitala Tetu di je to... javile jos nekima, pa tko hoce ic nek ide a tko nece..ne mora! i zajebavale se nina i ja kod mene doma, vec se postavljalo i pitanje "ici ili ne ici"? ali naravno da smo isle... pokupile teu i ivanu i pravac kladje! tam puno ekipe ali velik prostor pa su svi nekak rastrkani...mi uletavamo, malo se pozdravimo i pravac -šank! da, da..i sank su imali..cuge bilo kolko hoces, stvarno svega... mi krenule po yuice-vodki (koja je bila tako jaka, ovi decki iz kladja stvarno ne stede na vodki, tocilo se vise od pola case) što se na kraju pokazalo kao losa kombinacija! nina i ja smo si malo popile ...ajme.. bolje da nas niste vidjeli...ugl. nama je bilo fakat odlicno, svratile nakratko do taca poslije i pravac doma (put do doma je bio još bolji )...dosla oko 20 do 4 i probudili me starci dns u pola 9, tak da sam poprilicno umorna..a jos se danas ide van (iako mi je dosta bilo jucer..)! ipak je ovo zadnji vikend prije faxa !
ovo nisam mislila spominjat ali pošto su svi živi vidjeli....(naravno kad se ja zbrukam to svi moraju vidjet)
bila neka dobra pjesma (fkt se ne sjecam koja), stao se frend na stol, pridruzile mu se ja i nina, zagrlili se mi i najedanput... našli se svi na podu..svo troje ...jadan stol nije izdržao (sigurno zbog mene ) poslije smo se jos nekih pola sata valjali od smijeha...bilo je presmijesno meni, ne znam kak je tek onda bilo ostalima (uopce sam se bojala okrenut i pogledat ko je sve vidio)... al ajde, sve je to za ljude... barem sam se imala smijat cemu cijelu noc, a i sad se jos tome smijem...
eto... bio je to lud petak!

ma nisam u depresiji samo sam jaaaaaako živcana sada, takve sam volje... mrzim kad nesto planiram i onda sve padne u vodu...sve se rasprsne i kak onda ostat hladne glave! pogotovo ja, koja lako i brzo planem (sutra cu se valjda svemu ovom smijat i gledat zašt sam uopce to napisala, ali jebiga, moram se sad ispuhat!)
ovak.. prije nego sto pocnem pisat o cem je rijec htjela bih jos jednom napomenut da mi je stvarno jako drago što sam upala na faks, što su mi starci bili u mogućnosti platiti taj faks, sto ne moram pauzirat godinu...
ali isti taj faks mi je danas dignuo tlak na 220!
Danas ja sva sretna i nabrijana pogledam satnicu kad ono...
PREDAVANJA STALNO POPODNE! stalno! nikad mi ne počinje prije 15h, a traju i do 21h...mislim treba nakon toga jos i doc iz zg-a do bregane!
znam da sad ispada, da kaj sam ja očekivala jer sam izvanredni (pa to je ipak za one koji rade), ali jebiga.. pisalo je na stranici da se za popodnevna predavanja (tko ih želi) mora posebno prijavit uz potvrdu o radnom odnosu! ja se na to nisam prijavila i očekivala sam da cu onda bit ujutro, a ne popodne i još zajedno s ovima koji rade!!! pa mislim, di je tu onda logika?! i to samo od moje grupe nadalje (ovi prije imaju i ujutro i popodne)
sad mi je sve propalo.. napokon sam trebala krenut na vozački (9.10) al ne, sad ce valjda i to propast, jer kak sam htjela u samobor-turist, a tam imaju predavanja od 18-20, a jos sam trebala ic skupa s frendicom => nista od toga!!! trebala sam ic i na tai bo, al ne, necu ni na to stic (isto je navecer)...
ma sve, sve mi je propalo...kaj mi ostane od cijelog dana?! jutro koje cu prespavat jer cu bit umorna od jucerasnjeg dana... a lijepo ja mislila ujutro se rijesim faksa, poslije vozacki, cugice...a da još napomenem kak ja mrzim ic nekud sama.. fakat MRZIM, a sad ne da sam sama u grupi, vec i nema sanse da cu putovat s nekim poznatim jer ce svi normalni ljudi se vracat doma s faksa kad cu ja tek ic...ma.. fakat sam razočarana...
a da i ne pricam o starcima, kojima jednostavno nista nije dovoljno dobro... umjesto da mi cestitaju kaj sam upisala faks, oni mi predbacuju kakve sam imala ocjene, kak nisam ucila pa sam moram studirat izvanredno i svaki mjesec placat pokaz 620kn...a ne shvacaju da se puno bolji ucenici od mene nisu upisali jer ih je jednostavno bilo previse, a primili su ih samo 900 (al najgori mi je dio, "kak je "neka osoba" mogla upast redovno bla bla bla"... MRZIM kad me uspoređuju s nekim drugim)
sve se nakupi i eto... moji zivci lagano popustaju..
sva sreca da sam kolko-tolko hladna, pa me bas i ne diraju neke stvari.. a i ono sto me dirne me brzo pusti...a i kad si ja bolje razmislim.. pa ja sam izvanredni student... ko je reko da uopce moram dolazit na predavanja.. hm.. možda se ja bzvz živciram...vidjet cemo...

evo pošto vec neko vrijeme nisam napisala post jer jednostavno nemam inspiracije a i fakat mi se neda...uglavnom..dobila sam od frendice temu da pišem o jednostranoj ljubavi!




to je odlicna tema jer gotovo da i ne postoji osoba koja nije bila nesretno zaljubljena...ili bila zaljubljena pa ostavljena...ili sretno zaljubljena pa sve uprskala, izgubila šansu kod osobe do koje joj je stalo..uglavnom sve dođe na isto...stalo vam je do neke osobe a niste ili ne možete bit s njom...
iskreno..ja baš nisam osoba koja se stalno zaljubljuje i nisam nikad nikog, onak stvarno jako voljela...onaj osjećaj kad bi sve dali za neku osobu, kad bi sve učinili da možete bit s njom, pa barem i nakratko...ne mogu rec da sam bas sve to osjecala..tak da možda i nisam najbolja osoba za ovu temu ali imam iskustva "sa strane" o tome...gledala sam mnoge frendice kako placu, tjesila ih...vjerojatno sam i zato stvorila neku pregradu, zid jer nisam htjela biti tako povrijeđena..nisam htjela plakati..iako bolje je voljeti i biti sretan barem neko vrijeme nego nikad ne voljeti...

al dobro..sad sam htjela pisat o onima koji vole..koji nađu "ljubav svog života" a osoba koja im je sve na svijetu, koja je razlog zbog kojeg se bude ujutro, osoba koja je zadnja stvar na koju pomisle prije nego navečer sklope oči, kada ta ista osoba niti ne zna da postojite..kada ta ista osoba voli i grli nekog drugog..kada ta ista osoba jednostavno..ne voli vas!
mislim da je ta ljubav najgora..i najteža..jer šta vam znači sva ta ljubav i osjećaji koji nikada nece biti obostrani, kad vam sve sto osjecate nece biti uzvraceno... kad ono sto osjećate drugoj osobi ne znaci ništa!
kako živjeti s tim.. kako zavoljeti nekog drugog kad i dalje mislite na tu osobu..kad bi srušili sve što ste stvorili s nekim drugim zbog samo jednog poziva "te osobe"! mislim da se lakše može zaboravit ljubav koja nije bila uzvracena tj. kad ste bili zaljubljeni u nekog a zapravo nikad niste bili s njim..ta neka platonska veza se lakse zaboravi, jednostavno se jednom pojavi netko tko vam znaci puno vise...a i šta se tice tih platonskih veza i zaljubljenosti, mislim da možemo navesti sami sebe da se zaljubimo u nekog (ako nam se ta osoba vec sviđa), počnemo razmišljat o njemu, pa mislimo sve češće i češće, tu se vec stvaraju i razni "scenariji" i na kraju ste zaljubljeni u osobu koju uopce ne poznajete, nego vam se sviđa izgledom...mislim da se takva zaljubljenost može zaboraviti i preboljeti jer to je sve vise-manje u necijoj glavi :)
ali ako ste bili u vezi, ako ste imali i doživjeli ljubav koja je bila uzvracena, ako ste s nekim proživjeli najljepše trenutke svog života a onda se sve u sekundi srušilo..ta osoba vas je iznevjerila, ili razočarala ili vas jednostavno više ne voli... vaši osjećaji su ostali isti ali ne i "te osobe"...mislim da je puno teže to preživjeti i zaboraviti...to je prava neuzvraćena ljubav...jer ste znali da je prava..jer ste je iskusili a onda izgubili...jer je sve bilo tako stvarno a onda nestalo, tako lako kao da nikad nije ni postojalo...
ostanete samo vi, vaši osjećaji i uspomene te nada da cete jednog dana biti s "tom osobom" jer znate da ste si suđeni...
ili nada da "ta osoba" nije bila prava i da cete ju brzo zaboraviti i preboljeti, nada da ce ubrzo naici netko tko ce biti bolji od nje , netko koga cete voljeti jos vise a i on ce voljeti vas, nada da postoji netko negdje tko je savrsen za vas a i vi za njega (srodna dusa)... te nada da cete biti sretni, da vise nikada necete patiti i biti nesretno zaljubljeni...


Zaljubljena, zaljubljena
u tvoje usne, u pogled tvoj
mada znam da nade nema
ti nikad neces biti moj

Zaljubljena, zaljubljena
daleko si mi ko zemlja od sunca
sama u velikom gradu
jos jedna devojka ukradenog srca

hm...stvarno je malo teško pisat blog kad ne pišeš anonimno i kad jednostavno ne možeš napisat sve ono što želiš već neke stvari moraš napisat tak da nitko ništa ne kuži, osim osoba koje trebaju i znaju o čem se radi! al neda mi se imat još jedan blog, a i kak mi pamćenje u zadnje vrijeme malo šteka pa zaboravim dosta sitnica...dobro će poslužit i ovaj!

zagreb! da...išla sam.. iako je sve bilo protiv..prvo mi je naotekao zub (stvarno jako), pa sam dobila temperaturu, koja je svakim trenom bila sve viša..ali došla je i subota, temperatura je pala, a i oteklina je splasnula, iako ne potpuno, primjetilo se još, ali kao da će me to spriječit da odem u Zgb! ali ne...starci me ne puste! mislim ono..sad najedanput! nije da nikad nisam imala problema s tim...izlasci su znali biti problem, nisu me uvijek puštali a i ako bi me pustili ne bih smjela biti dugo. ali moje umijeće nagovaranja bilo je jače od svega toga! mojoj upornosti nije bilo kraja! dosađivala bih im sve dok ih ne bi tako iživcirala da ih više i nije bilo briga..ali isplatilo se! gotovo uvijek..a moje vještine nagovaranja bile su svaki puta sve bolje i jače.. od moljakanja, plakanja pa i do raznoraznih prijetnji ili jednostavno šutnje, koja je ponekad djelotvornija i od dernjave (što sada radim)! ugl. htjela sam reći da mi se sve to isplatilo! još davno sam se izborila za sebe, i danas više nemam problema s tim! zato sam se začudila što me nisu htjeli pustit ovu subotu (zbog temperature) ali naravo da sam ipak išla jer im to više ne pali! meni NE više ne znači ništa! prije bih plakala i nagovarala ali danas napadam (riječima) ili jednostavno kažem JA IDEM (kažem im gdje) I BOK! rekli su mi da idem al da mi ne daju pare (jedino se na to još mogu izvuć) ali za pare sam se snašla tak da...znam da sam bahata, ponekad možda i previše ali barem dobijem ono što želim, a i tko će se izborit za mene, ako ne ja sama!!!
i da, da ne bi sad ispalo da sam ja neka buntovnica i da radim kaj hoću...nije baš tak..ja se izborim da odem van (uvijek) ali isto tak moji starci znaju s kim idem i gdje ću bit (a dobro, to kako kad, al kaj kad se planovi stalno mijenjaju ;) )

ugl. išli smo van..i sve bi bilo super da nina nije zaboravila osobnu! prvo smo bili u gas stationu na cugi, malo se zajebavali i dogovarali kam ćemo! htjeli smo ić na koncert lane jurčević ali pošto nina (opet ) nije uspjela kupit karte => propalo! onda smo otišli u neki birc do roka.. i tam naravno možeš s osobnom al ajde, nekak smo nagovorili zaštitare da nas puste tj. ninu..tam je bila ok muzika ali je ekipa starija, i iako mi je to inače super, jer me živciraju prvašići ili kad vidim klinke iz 8. razreda kak se valjaju i smiju ko glupače jer su njih 3 popile jednu žuju, i napile se ko...
ugl. mi smo nabasale na neku ful stariju ekipu od nekih tridesetak godina tak da mi to baš i nije bilo nešto...
ostali smo tamo na cugi i onda pravac jarun! i onda koji preokret! kak mi je brzo raspoloženje naraslo jer smo došli pred "lejk" još kad sam čula expresno i vidla tako zgodnog lika! ajme, toga nema kod nas u smb-u , tak je brzo i palo! sve je palo u vodu kad smo shvatili da ne možemo uć unutra!!! užas! nina nije imala osobnu a i ne puštaju mlađe od 21.! koma! onda smo otišli do aquariusa, tam je bio neki base party ili šta je već to bilo..ali ulaz 45kn! sorry al tolko mi se neda dat para za muziku koja mi se uopće nije sviđala, a i vec mi je raspolozenje bilo na minimumu...tak da smo opet zvisili i onak razočarani izlaskom vratili se prema doma... trebali smo svratit u tač ali ne...volja za izlaskom ostala je u zagrebu...ali i nada da ce slijedeci put bit bolje..ako ćemo imat volje i želje ponovo riskirat!

samo da se zna, nisam razočarana Zagrebom, ni malo... atmosfera je toliko bolja i drugačija nego u samoboru...sve je puno ljudi koji su spremni za zabavu (čak su nas neki likovi zvali da idemo pit s njima), a i sam taj osjećaj kad znaš da te nitko ne poznaje, sve je novo, jednostavno se osjećaš slobodnije... a ne ko u smb-u, ne možeš ništa napravit a da to sutra svi ne znaju...jebiga, smb je jedno veliko (ili malo?) selo, gdje svi žele sve znat i petljat se svima u život
tak da sviđa mi se zagreb, i sigurna sam da smo imali svi osobne, i da u roku nije bio lanin koncert za kojeg nismo imali ulaznice da bi bilo odlično...
samo sam razočarana ovim izlaskom, ali ne previše jer ionako mi je od početka sve krenulo krivo! valjda je to tak, kad počne loše dolazi sve gore..
a ništa, više sreće drugi put... zaslužili smo to

kak vas neke stvari iznenade, i uhvate nespremne...jednostavno uopće zaboravite na njih, ili ih ne želite vidjeti, ili se nadate da ih necete vidjeti i planirate... a onda..iznenada, dogode se neke stvari, planovi propadnu, sve padne u vodu i, između ostalog, ležite u petak navečer u krevetu s temperaturom, a da stvar bude još gora..jedino što vam preostaje je gledati Big Brother, i nadati se da stvari ne postanu još gore..
ili iznenadite sami sebe, pa plačete uz tree hill! da,da.. gledala sam danas i rasplakala se! JA! inače fakat ne plačem, nikad! i onda se iznenadim kad se rasplačem na gluposti! al fakat gluposti! poput ovog danas! tree hill sam cijeli pogledala, a ovu današnju epizodu sam gledala vec 2 puta ali ne..baš danas ona mene dirne! a sad jel to bio tree hill ili nešto drugo? npr. temperatura ! da, čudna sam ja! na gluposti plačem, ali kada mi je teško, stvarno teško jednostavno ne mogu! samo zamišljeno buljim u prazno i vrtim film u glavi...ne znači da me ne pogodi, da mi nije teško i da nisam povrijeđena ali suza..jednostavno...neće pasti! hm..jesam ja možda omekšala.?.pa možda se ja stvarno i promijenim
pa kad sam već počela s iznenađenjima..
postoje i iznenađenja kad ne znate da li ste sretni zbog njih ili vas rastuže...
a postoje jednostavno iznenađenja tj. sitnice koje vas usreće..jako..poput poziva ili susreta s osobom koju dugo niste vidjeli i čuli...poput slučajnog susreta s osobama iz razreda ili poznanicima ili nekim trecim

nedavno me iznenadio jedan susret..ne mogu reć da me nije malo "piknulo" ali mislim da je ipak sve bilo u dobrom smislu, jer sam shvatila da sam stvarno zaboravila neke stvari..i da idem dalje...super je kad shvatite da vas neke stvari više ne diraju... ni malo.. poput rana...zacijele i nakon svega ostane samo ožiljak! ožiljak koji vas podsjeća da su one nekad bile tu, a sada ostaje smo sjećanje na njih, i na ono što su predstavljale!

pa da se maknem opet od mog filozofiranja..(sve je to od temperature..)

bila sam jučer na kavi s nikom, kovom i črnom i baš smo se lijepo napričale... poslije sam bila u gas stationu! prvi put! birc mi se fakat svidio još kad nam je konobar rekao šta sve slijedi! party svaku subotu, petkom živa muzika, uskoro i karaoke! yea... znam da nemam glas ali jebiga, volim pjevat !
i trebala sam u subotu u zg (napokon) al ne, moram ja dobit temperaturu... i ode sve u k.. ma daj, idem ja sutra van, makar s temperaturom..pa nije da moram u školu !
a u nedjelju bi trebala otić na krk, točnije u malinsku, gdje imam familiju! koju btw u životu nisam vidjela, tek sam nedavno i saznala da tata ima sestričnu tamo! pa to fakat nije normalno! ja stvarno pola svoje rodbine ne poznajem! i onda kad si završim s nekim daljnjim braticem cu ja bit kriva...mislim stvarno!
a ništa, počela me opet prat temperatura pa dok ne počnem buncat još jače...pozzzz

znala sam ja to još od 7. mjeseca... točnije 13.7. ali 10. mjesec je bio tako daleko... predaleko! cijelo ljeto mi je to bilo u podsvijesti, ali ipak cinilo se kao nesto sto ce biti, i kao da nikada nece ni doci... a sad je vec postalo tako realno...za manje od 3 tjedna počinje...
nakon upisa, bila sam sretna sto sam se upisala, dusa mi je bila na mjestu i sve sam to smetnula s uma (hm..koja izreka), sve do - dana prije jučer!
odem ja malo na stranicu od faxa, pa malo do foruma di se buduci brucosi raspituju o svemu... i bam...lupi me činjenica da ja idem na fax! uskoro! da moram po index, pa napravit pokaz - koji ce me btw stajat nekih 500kn, svaki mjesec! a kaj je najgore nemam pojma ni o čemu!!! ne znam ni kad počinje! neki su pricali da mozda zadnji tjedan u 9! ne znam niti dal mi vrijedi zdravstveno, jer nemam studentska prava, ili se moram prijavit na burzu.. nemam pojma nista o tim grupama, opcenito o izvanrednom studiranju, jer logicno bi bilo da su predavanja navecer tj. popodne, posto je to za one koji rade... ma JEDVA da i do faxa znam doc!!! a ne bi se ni zacudila ak cu se izgubit! ja i orijentacija! bolje vam je da mene ne pitate kak doc nekam jer jednostavno..ne znam objasnit! al naravno, uvijek ja "pomognem" ljudima kad me na cesti pitaju kak da dođu nekud! i to još tak uvjerljivo! a u većini slučajeva nemam pojma o čem pričam! tak da kad umjesto u smerovišće odete u lešće (o da, to sam jednom napravila, a nisam ja kriva, bilo mi je slično ) ko vam je kriv kaj ste naletili na curu koja zna samo svoju ulicu, i još neke eventualno, al vam svejedno ne bi znala objasnit kak da dođete do njih! hm... valjda je to vrlina, bit uvjerljiv i pricat o necem o cemu stvarno nemas pojma !
a moja mana... između ostalih je ta da od nekih stvari brzo odustanem..ko npr. od ovog bloga! fakat me držalo..prva 3 dana..a sad mi se baš više i neda! a i ne mislim pisat o osobnim stvarima kad ne pisem blog anoimno..
al necu ga izbrisat jer ce me i ideja o nepisanju držat 3 dana...pa ce mi bit zao! u biti vec me prolazi

evo, baš sam pogledala BB pa da napišem prve dojmove. prvi dojmovi su mi uvijek najbolji, jer budu totalno drukčiji od mojeg mišljenja nakon što upoznam neke ljude... kakvi su tek bili moji prvi dojmovi o ljudima u srednjoj..ajme, totalno sam fulala... iskreno, mislila sam da ove godine fakat neću gledat BB jer je to već isfurano, preforsirano, uvijek isto... al ne, baš me zanima kak će bit...svi su slobodni, ekipa je fakat mlada (jebote, 2 trebice brijem da su mlađe od mene- imaju 18, a jedna 19), a i zapela su mi za oko 3 mušketira... ali najbolji su mi vedran i ARSEN (brijem da se tak zovu)! Arsen mi se svidio na prvi pogled, sad me zanima kak će bit... a i ne smijem zaboravit divu, hrvoja, koji je jedini zauzet, jer ima dečka već 2 godine ! Lik je presmiješan, baš mi je simpa...
e pa baš me zanima kak će sve to bit... i kak će se ove "klinke" uklopit...samo baš mi je glupo kaj su svi tam neki dalmoši (nije da imam nešt protiv njih, al ipak..), ajde bar ima jedna purgerka, i jedna iz karlovca!
e da, u publici sam vidla onu trebicu koja je ove god završila trgovačku, ne znam kak se zove, znam da smo ju prozvali đurđa...
evo to bi bilo sve o BB-u...
sutra bi trebala ić u berbu, al mi se neda..daj molim te, ko će se probudit u 7, a još moram navečer van...mislim treba to sve izdržat...

e pa kad ste tražile, evo vam...sad ću puno filozofirat i da ste sve pročitale!!!

danas sam se malo ranije probudila i pogledala...Oprah! da,da..ja to gledam!
i bila je tako dobra tema, da razmišljam o tome još i sad i jednostavno moram napisat nešto o tome dok ne zaboravim, dok sam još pod utjecajem svega toga! ugl. neka žena je imala loš život, sve joj se raspadalo bla, bla...i počela je čitat knjige o tome kako poboljšat život bla, bla...i na kraju napisala knjigu i napravila dvd sa još nekim ljudima o tome kako sami utječemo na svoj život... ljudi fakat pametno pričaju, cijeli život im se preokrenuo, uče druge ljude toj "tajni" a oni nisu nikakvi psiholozi ili nešto slično... jedan je bivši diler.. jedna žena dolazi iz siromašnog i opasnog kvarta...ugl obični ljudi! njima se život preokrenuo, kao da su umrli i ponovo se probudili... sve to što su pričali meni je stvarno malo bedasto ali ima nešto u tome...govorili su da je svemir višedimenzionalan, da njime vlada energija i da mi sami odašiljemo energiju koja nam se vraća... objasnili su to na primjeru restorana...ako nešto naručiš onda očekuješ da to i dobiješ! tako i u životu sami šaljemo poruke... ako se žalimo da nam je život loš i bit će (jer smo to i "naručili")... rekli su fakat dosta pametnih stvari ali ja baš i ne vjerujem u to... tj. treba bit pozitivan, pozitivno razmišljat i onda će ti se tak i vratit a to je ponekad fakat teško. Npr. muž, dečko ili netko treći vas ostavi i vi mu morate oprostit (oprost je kad nekome zahvalite zbog toga što vam je učinio! nešto u tom smislu?!)...tj. gledat sve dobro što vam je on donio, shvatit kak vam je bolje bez njega, da ste postali bolja, samostalnija osoba...i u svemu gledat sve dobro...a sad.. ko to može.. lakše je bit bijesan, ljut... ali rekli su fakat dobre stvari, npr. kad nešto zaželite tj. želite nešto novo, morate se riješit starog! (metafora)- kako ćete primiti nešto novo ako u rukama već (ili još) držite nešto!
a ništa, u 10. mj. knjiga će se prevest i na hr pa ću reć starcima da ju hoću za rođendan ! nisam baš previše skužila sve kaj su pričali pa bi baš to htjela pročitat! a i ovi naši tak bezveze prevedu, bolje skužiš kad pričaju ovi na eng!
a možda sve to i je istina samo je malo preteško preokrenut svoj život, preokrenut i promijenit sebe i svoja razmišljanja... uvijek je jednostavnije ostat onakav kakav jesi jer je to lakše nego se promijenit, pa makar se mijenjamo na bolje! uvijek je lakše žalit se na situaciju nego ju gledat sa osmijehom i pokušat promijenit stvari!
svidjelo mi se kad su pričali o vezama... kako ljudi zapravo uvijek traže nekakvu potvrdu koliko vrijede... kao da im mišljenje drugih govori što su i kakvi su... i sad prema toj njihovoj "tajni" trebamo voljet sami sebe (al ne onak umišljeno) i pokazat drugima KAKO NAS TREBAJU VOLJET...
ali nešto s čim se stvarno slažem je da su neke stvari u našem životu, samo zato što ih mi ne želimo pustit!
jednostavno, ne želimo ih ostavit, razmišljamo o njima...iako možda više nemaju smisla, iako je možda već stvarno kasno za njih ali dok god se "bavimo s njima" ostat će uz nas, u našim mislima ili srcu (pa makar i 4 god.! - ovo se odnosi na jednu frendicu ), umjesto da ih jednostavno pustimo! ne znači da ih trebamo zaboravit ali one su prošlost...a mi trebamo nastavit dalje, slobodni, bez da nas koče neke "stare stvari"! yea... mislim da ih se dosta može pronać u ovome...mnogi, skrivaju neke stare ljubavi... al fakat...dosta ljudi znam koji iako su možda u vezi, i iako su imali puno "ljubavi" jednu uvijek nose sa sobom...pa makar i nisu možda nikad bili s njom..uvijek je tu negdje...i sad...dal se ovakvim razmišljanjem netko može riješit nečeg, očito jako bitnog? dal se neke stvari stvarno mogu zaboravit..i ostavit u prošlosti... zato se moram ja dočepat te knjige...jer jednostavno u neke stvari ne vjerujem!
al dobro...dosta o svemu tome!
ajme, kad ja počnem filozofirat..nema kraja! to je za kaznu onima koji su htjeli post (bilo kakav)

e da, jučer je bio črnoj rođendan, pa još jednom SVE NAJBOLJE, bili smo malo u gogo-u, a nastavak valjda slijedi u subotu ! i da, promijenila ja jučer malo imidž, a šta drugo žene mijenjaju nego kosu ! ma samo sam ju malo skratila i imam malo svijetlije pramenove..malo promjene nikad ne škodi!
i da, čestitam maji, i držim fige ani da upadne na pmf! i svim ostalima koji čekaju rezultate...

Danas je bio malo čudan dan! a zašto... dok sam se ja probudila, (oko 12) moje sestre su već bile otišle u školu i vratile se doma! ovo je prvi put nakon 12 godina da je počela škola a ja ne moram ić ( barem dok ne počne fax u 10.) !
bila sam danas u razvikanom Avenue mallu, i baš sam si mislila da ću se nakupovat a na kraju skoro ništa... Baš sam razočarana! U dućanima je većinom ljetna roba, a ovo nešto malo jesenskog je ili sve na istu foru ili su ostali samo veliki brojevi! užas! nađem super dućan, ima super stvari ali ostali su samo veliki brojevi...barem sam uspjela nać hlače. a ljudi ima... glavno da nitko, kakti nema para, a na blagajnama redovi...
baš sam razmišljala kak se uvijek, kad odem iz škole, uvijek se nešt preuredi... Kad smo otišli iz osnovnjaka oni nabavili klime u razredima...a mi morali radit lepeze po ljeti... Sad odem iz srednje i čujem da će se napravit još jedna informatička učiona, a u ovu staru dolaze novi lcd monitori i sve novo, a svaki razred će imat projektor...a ne, dok smo mi bili, morali smo čekat ispred razreda i onda gurat ona glupa kolica! i da, još se sad i dvorana gradi, bit će super, a mi smo morali po snijegu i kiši ić na jankić! pa di je tu logika! baš nemam sreće...a ništa, idem jest, umorilo me svo to hodanje...a uzalud...

vani je bilo super iako sam sumnjala u to, jer kak je počelo... spremale se ja i kova kod mene, poslije pokupile jacu i pravac smb! mlin je bio krcat, super zika i kaj se onda desilo...dolaze 2 policajca, pričaju s vlasnikom i negdje 20 do 23h, penje se gazda na šank, dere se "gasi muziku, da se sve ispraznilo u roku 5 minuta ili dolazi policija... " ispred mlina se nešt razbijalo i valjda je netko zvao policiju. Mlin se ispraznio a ispred ih je bilo mali miljun.. Tolko ljudi, ko da se nešt dijelilo! A ništa, bar su se poslije napunili pub i havana! a šteta zbog ovog s mlinom, bio je yamaica party (mmmm yamaica-votka, nema bolje)!
u pubu je također bilo super, plesalo se, a muzika je bila odlična, svratili smo malo do havane na base party, ali nismo se zadržale tamo... kova i ja smo otišle do tača, i raspoloženje mi se opet popravilo kad su zapjevali dragan i biljana ! a tač! da ne povjeruješ koja ekipa tam dolazi! nisam ni znala da oni slušaju cajke, al ne, te osobe ne samo da znaju riječi svih pjesama, starih i novih, već su glavne na plesnom podiju! brijem da će tač uskoro postat fansy, jer se tam već udomaćilo pola havane i puba ! da ne povjeruješ... al dobro, bilo je fakat odlično, barem sam se naplesala ali i malo prehladila, jer u taču je fakat vruće (previše ljudi) , prava sauna i moraš s vremena na vrijeme malo izać van, a vani hladno, poslije sam stajala kod klime, malo me napuhalo i sve je rezultiralo blagom prehladom...
Danas sam se jedva probudila, malo gledala atletiku i čestitam blanki na zlatnoj medalji!!!
Popodne sam se malo vidjela s ninom... ona je bila u karlovcu na danima piva a poslije je jadna, zapela u gužvi za doma i čekala 3h! užas! kolona je strašna...po cijele dane trube..Hvala Bogu da ih doma ne čujem jer mislim da bi izludjela! poslije toga sam bila u gogo-u s ivom i dogovorila se već za ovaj vikend! kak je to čudno... ovo ljeto nije bilo skoro ni jednog tuluma (za razliku od prošlog kad je svaku subotu u nečijoj viksi bila nekakva pijanka), a sad kad počinje škola... već ih je 3...
ok, neda mi se više filozofirat! E da, sretno svima koji ovaj tjedan imaju prijemne, nadam se da će se uspjet upisat na željene fakultete, a onda idemo slavit !!!
P.S. veliki pozdrav svima koji sutra moraju u školu

Ovo ljeto sam se navikla ić kasno spavat i kasno se budit i stvarno ne znam
kak ću se opet vratit u normalu. A znam da će bit teško ali moram, ak mislim normalno funkcionirat a kad se tek sjetim da ću morat svaki dan u zg... vozit
se busom, pa tramvajem, svaki dan! budit se ranije i hvatat bus, prvo za smb, pa za zg...a još kak ja stalno kasnim...
Zlo mi je čim se sjetim... Mrzila sam ić po zimi do smb-a, a i bila me razmazila čmrx jer od kad je položila, gotovo svaki dan nas je vozila u šk i doma!
al dobro, na sve se ljudi naviknu, samo treba malo vremena...

Hm.. mislim da previše filozofiram..
No dobro, baš razmišljam kak brzo prolaze dani..već je vikend! nadam se
da će u gradu bit ljudi, a i ovo je zadnja subota prije nego počne škola,
a i svaki birc ima neki party, tak da moglo bi bit super! prošlu subotu sam
bila u saturnu i bilo je ok! Super mjuza i prostor samo mi baš i ne paše ekipa...pola ih je maloljetno, tak da, ne znam baš kad ću opet otić tamo...Danas će mi možda doć i sestrična iz Jaske kod koje sam spavala
prošlu subotu, i s kojom sam bila u saturnu! Cura je moje godište i fakat je spaljena i uvijek za zajebanciju.. i možda će doć s mojim bratićem (2.
koljeno) kojeg sam upoznala prošli vikend!!! Strašno! pola svoje obitelji uopće ne poznajem.. malo ih je previše! Ugl. moram ja njima malo
pokazat smb! Još da se ima kam izać... u zadnje vrijeme je fakat trulo,
bircevi rade praktički do 1 a poslije nemaš kam izać...nema više iguane,
luxor je odavno u k... al dobro, uvijek ostaje dobar, stari tač !
Jedva sam čekam da se sve napokon vrati u normalu... jedan vikend je
bilo tako jadno...brijem da je još najviše rulje bilo u dar-mar-u!
Al dobro, sad se sve polako vraća na staro, još kad budu karaoke u pubu, pa kad zapjevam..haha! Jedva čekam