Kako je Blavatska pripremila put Majtreji
i Babilonu Velikom

Osnivači ‘Teosofskog društva’ (najpre ‘Kluba čudesa’), čije je sedište imalo u indijskom Bombaju, a potom u okolini Madrasa, u Adijar, ukrajinska Ruskinja avanturističkog duha Helena Petrovna Blavatsky (1831.-1891. g. ne.) i žurnalista, te veteran Američkog građanskog rata, Henry Steele Olcott upoznali su se u jesen 1874. na farmi braće Eddy u Chittenden-u (država Vermont, Amerika). Braća Eddy su bili eksponirani u javnosti po svojim spiritističkim seansama, što je privuklo pažnju Blavatske i Olkota. Olkot je poslat kao novinar jednog lista u New York-u da ispita i utvrdi zagonetne događaje na farmi. Blavatska je se Olkotu odmah učinila kao 'čudan primerak' sa velikim bogastvom okultnog znanja.


Amblem Teosofskog društva


Blavatska je bila okoreli prevarant, kao i njen najbliži saradnik Olkot, tobožnji 'pukovnik', koji je posle sukoba sa zakonom bio prinuđen da promeni prezime i da se sakrije iza izmišljenog vojničkog čina, pisac besmislice zvane 'Ljudi s onoga sveta' smišljene da se njome brzo namplate pare, knjige koju niko nije hteo ni da pogleda. Jer sam naslov budalasto doima.

Kad su 7. septembra 1875. godine sedeli zajedno na predavanju o drevnom Egiptu izvesnog Felta, osobe koja je pokazivala medijsko-parapsihološke sposobnosti, Olkot je pružio Heleni ceduljicu na kojoj je stajalo pitanje: »Zar ne bi bilo dobro da se oformi jedno društvo za ovakva proučavanja?« – Ovaj izazovan predlog je od strane Blavatske, koja je upravo tragala da naiđe na nekog koji bi joj pomogao da Zapadu prenese istočnu ‘drevnu’ misao, odmah prihvaćen. Zahvaljujući Feltovim predavanjima grupa zainteresovanih je već postojala; trebalo ju je samo angažovati i usmeriti.

Već u leto 1875. godine Helena je počela 'po naređenju' onostranih učitelja Hijerarhije Pseudomudrosti, sa čime je i Olkota uputila, da piše, da deluje kao medijum, ne znajući čemu će to služiti i šta će iz toga angažmana ispasti. Nakon formiranja ‘Društva’, neprekidno sve do 1877. godine, njeno 'nadahnuto' pisanje je se nastavilo. Tako je 1877. g. ne. nastala Biblija teosofije – 'Razotkrivena Isida' (Isis Unveiled), a kasnije (1888. g.) i ‘Tajna doktrina’, dela koja dosta plagiraju takozvane rozenkrojcerske autore. Helena je pisala o stvarima koje nikada nije izučavala i citirala je iz knjiga koje nikad nije čitala (u datoj inkarnaciji). Njen saradnik Olkot (predsednik Društva od 17. 11. 1875.) svedoči za njen medijsko-literalni angažman: »Od jutra do noći bila je za svojim radnim stolom, i retko kada bismo otišli na spavanje pre dva sata ujutro. Za vreme dana morao sam se brinuti za dužnosti svoje profesije, ali uvek, posle rane večere, seli bismo zajedno za veliki radni stol i radili, kao da se radilo o životu, sve dok nas telesni umor ne bi primorao da stanemo. Kakvo iskustvo! Obrazovanje koje bi se steklo čitavim jednim životom čitanja i razmišljanja bilo je, zamene, sažeto u period od manje od dve godine. Ja joj nisam samo služio kao sekretar i korektor, nego je od mene učinila i saradnika; navela me je da upotrebim, ili je skoro tako izgledalo. sve što sam ikada čitao ili mislio, i stimulirala mi je mozak navodeći me da razmišljam o problemima iz područja okultizma i metafizike, gde mi moje dotadašnje obrazovanje nije pomoglo, i koje sam počeo da shvatam tek kad mi se počela razvijati intuicija pod ovim forsiranim procesom.«

Očigledno je da su se kroz Blavatsku objavljivali duhovi Laži i majstori lažne mudrosti. Kroz nju se nisu otkrivali ni anđeli, ni arhanđeli, ni sam Bog, već utelovljeni i dezinkarnirani učitelji Otpadijske Hijerarhije. Čim se kaže i zna da kroz nekog ne govori Najviša Svest, već neki tibetanski učitelji, živi ili mrtvi, koji su puni ljudskih slabosti, jasno je da pred Živim Bogom takve reči nemaju duhovnu težinu. Tibetanski bezbožnici i antihristi, koji se izdaju za ‘majstore Mudrosti’, čak ni Boga ne priznaju, i odbacuju Ga izričito, zato što kao 'bogove' vide sebe. Pogledajmo jedan odlomak šta istaknuti teosofski inspirator, 'majstor' Kut Humi piše u svom bezumlju i egoteizmu: »Mi znamo da postoje planetarni duhovi i druga spiritualna bivstvovanja, ali znamo da u našem Sunčanom sistemu ne postoji ništa tako kao što je Bog, niti osoban a ni neosoban.« (‘Mahatmina pisma Sinetu’, pismo 12). U svome ‘Evanđelju ateizma’ (The Gospel od Atheism, London 1882. g.) Bezantova ateiste predstavlja istinskim svetskim junacima i spasiteljima, borcima za napredak: »Nikakva filosofija, nikakvo bogoslovlje nije donelo svetu ništa dostojno u poređenju sa blagovešću ateizma. /.../ Čast i slava onome ko je u svojoj brizi za čoveka zaboravio Boga.« (7, 2) – Annie (rođena Wood) nakon što je se 1874. g. razvela od sveštenika Franka Bezanta (sa kojim je imala dvoje dece), odbacuje hrišćanstvo i pristupa 'Sekularnom Društvu' (Secular Society).

Čovek koji u središte svoga življenja ne stavlja Boga, sve čini kako bi uzdigao svoje ljudsko ‘ja’, dakle ono satansko i demonsko. Istočni Antihrist, dakle, odbacuje kako Božiju personalnost tako i impersonalnost – Duha Svetog, Duha Sile. Za tog 'mudraca' Bog je samo rezultat neznanja, nešto što se temelji na obmani, maji. Sam Humi ukazuje za 'prosvetljenost' jednog svog učenika, takođe 'majstora' i inspiratora teosofâ: »... Nedavno je Djival Kul naišao u tami na jednu gredu, udario u nju nosem i prokrvario, ...« (Pismo 24) – Da je malo više živeo sa Bogom i molio za Njegovu zaštitu, možda bi bio lišen te nezgode.

Nezamislivo je da čovek ide ‘duhovnim putem’ a da ne priznaje Svemogućeg i Sveprisutnog Boga, da se ne moli, da se ne kaje za svoje grehe, da ne prašta i traži oproštaj, već da umišljava da će se spasiti i prosvetlili mantrajući ime nekog lažnog božanstva, praveći evokacije, vizualizirajući razne slike, i prividno meditirajući. Koliko takvi ‘majstori’ i njihovi sledbenici duboko i strašno sebe lažu. I na kraju, da bi zaveli i hrišćane, izmišljaju im i nameću im i lažnog Hrista Majtreju!

Annie Besant, jedna od žena koja je uz Blavatsku i Bejlijevu, te H. Saraydarin-a i Godfre Ray King (medijum Saint Germain-a) gorljivo pripremila ‘Majtreji’ put, ovaj spiritističko-zanesenjački par veliča rečima: »Helena Petrovna Blavatsky je dala svetu Teosofiju. Henry Steel Olcott je dao svetu ‘Teosofsko Društvo’. Svakoga su izabrali Učitelji /tibetanske mahatme/. Koji je od njih doneo veći dar?«

‘Teosofsko društvo’ je u svojoj Povelji proklamovalo tri operativna cilja: 1. Da kod ljudi probudi svesnost o univerzalnom bratstvu, svesnost da smo svi deo jedne velike porodice i da imamo zajednički dom, našu planetu. Postići bratske odnose bez obzira na sve razlike. Nijedno mišljenje ne treba da bude obavezno za sve. Motto Društva je 'Zajedno iako različiti'. 2. Da se podstakne proučavanje filosofije, nauke i komparativne religije. Pošto Društvo nema neko svoje posebno učenje, zanimalo se za sva učenja, za sve vidove ljudskog saznanja, kako bi se iz svakog učenja izvuklo ono pozitivno i korisno. 3. Da se podstakne istraživanje još neotkrivenih zakonitosti prirode i čovekovih latentnih sposobnosti.

Date proklamacije su bile naizgled progresivne i filantropski obojene, no krile su brojne zamke. Ljudi se mogu ujediniti bez obzira na spoljašnje rasne, nacionalne, staleške razlike tek kad se oslobode tih spoljašnjih identifikacija, kad vide sebe kao Božiju decu, a svoj Dom kao Nebesku Otadžbinu. Ljudi se mogu ujediniti samo oko Hrista Istinitoga, oko Ljubavi za Istinu i Dobro. I prava, u svim fasetama celovita Istina može doći samo od Boga, kroz Božiju objavu; ona se ne može 'krpiti' mozaičkim i proizvoljnim slaganjem raznih, naizgled istinitih, parčića iz brojnih religija i kultova.

O ‘Teosofskom društvu’ sama Blavatska iznosi: »Društvo je filantropsko i naučno telo, koje se zalaže za širenje bratstva na praktičnoj a ne teoretskoj osnovi. Članovi mogu biti hrišćani ili muslimani, judejci ili parsi, budisti ili bramani, spiritualisti ili materijalisti, to nije bitno; ali svaki član mora biti ili filantrop, ili naučnik, ili istraživač arijevske i druge drevne literature, ili istraživač čovekove psihe. Ukratko, on mora pomoći, ako to može, u izvršavanju bar jednog od zadatih ciljeva. Inače nema razloga da se učlanjuje.« (The Key to Theosophy, str. 19) – U jednom duhovnom bratstvu nikako ne mogu harmonično delovati ljudi različitih religija. Oni se moraju odreći i osloboditi starih ubeđenja i starih identifikacija, da bi na jednoj novoj osnovi zajednički i nadopunjujuće delovali. Pošto prvi teosofi nisu poučavali pit duhovne realizacije, svaki član je naizgled mogao odabrati svoj put duhovnosti. Tako je izgledalo, no taj izbor ipak su upravljali pali 'bogovi' i nevidljivi 'majstori' iz Onostranog, iz Podnebesa, da bi neutemeljene duše vezali za sebe i antihristovski duh.

Iz ‘Teosofskog društva’ i od njegovih utelovljenih i neutelovljenih ‘majstora’ pojavljivali su se mnogi novi kultovi i pokreti za Novo Doba stavljeni u službu onostrane Otpadijske Hijerarhije. Pomenuli smo 'Antropozofsko društvo' Rudolfa Štajnera, sumnjivog vidovnjaka koji je prorekao da će Antihrist biti rođen u Americi u drugoj polovini XX stoleća. Pomenimo i druge. Najpre na pozornicu dolazi pokret Bridge of freedom ('Most slobode') koji je vodio nekakakav 'uzašli majstor' El Moriya. Zatim pokret I AM ('Ja jesam') koga je vodio 'uzašli majstor' Saint Germain. Livragina. ‘Nova Akropola’ je došla 1957. g. ne. Potom pokret Group Avatar ('Kolektivni Avatar'). Uz plimu psihodeličnog akvarijanskog hipi pokreta pojavljuje Benjamin Crem-e i ‘Tara centar’ (čije je sedište u istočnom Londonu i u Holivudu, Kaliforniji) koji priprema put ‘Majtreji’. A ‘Majtreja’ je tu da dovede do stvaranja 'iluminatske' gvozdene svetske vlade (crvene Zveri) i unijatske planetarne religije ('Babilona Velikog'). – Svi ovi spiritističko-okultistički pokreti uče da se čovek može spasiti sam, svojim (imanentnim) snagama, uzdižući se do svog višeg sebstva određenim duhovnim tehnikama, prizivima, vizualizacijama i meditacijama. O molitvi, o krugu čišćenja duše, o pokajanju i praštanju, o ispravljanju greha, ovi pokreti naglašeno ne govore. Nigde ne pominju Hristovo Otkupiteljsko Delo i Njegovu Žrtvu. Za njih je Hrist Spasitelj samo jedan od 'uzašlih majstora' poput Saint Germain-a, Kut Humi-ja ili El Moriye.

Za razvoj teozofske doktrine posle Blavatske svakako su najodgovornije eminentna okultiskinja Ani Bezant (Annie Besant, 1847.-1933. g. ne.), te Alis Bejli (Alice Bailey), koja je nekada bila hrišćanka i žena jednog sveštenika Episkopalne crkve, da bi potom potpala pod kobni uticaj prijatelja iz ‘Teosofskog društva’. Preko telepatske komunikacije i inspiracije, od bestelesnih učitelja poput Kut Humija (Koot Hoomi Lai Sing) i Žual Hula (Gwhal Khul) primila je i napisala je preko 25 knjiga esoterično-metafizičkog profila (izdane su od 1919. do 1949. godine), čime je dala široku platformu za razvoj Pokreta za Novo Doba – The New Age Movement. Bejlijeva je osnovala ‘Arkansku školu’ (Arcane schooll), u okviru 'Luciferove kompanije' (Lucis Trust), glavnog izdavača literature kvazireligije lažnog Novog Doba. (Danas se New Age knjige često bolje prodaju nego popularni romani eminetnih romansijera.) – U svom delu, 'Učeništvu u Novom Dobu', Bejlijeva govori o nastanku nove svetske religije na početku Novog Doba, Vodolije, religije koja će nastati ujedinjenjem čovečanstva svim mogućim 'duhovnim' sredstvima, pa i zatiranjem milijarde 'neadaptivnih' ljudi (a tako je razmišljao i arijevski mesija Adolf Hitler, koji je takođe stajao u telepatskoj vezi sa Hijerarhijom Zla i Laži, te tibetanskim 'majstorima'). Negde početkom XX stoleća Bejlijeva piše: »Verovatno će se pojaviti univerzalna crkva i njeni konačni obrisi pokazaće se krajem ovog stoleća.« (The Externalisation ..., str. 510) – Ta najava nije bila daleko od istine. Upravo u to vreme, pod rimskim pontifom Karolom Vojtilom, himerički ekumenizam je uzeo vidnog maha.



Sinkretički logo Majtrejine "religije"

Da se nazreti da su sinkretički Nju Ejdž pokret nadahnuli prevashodno istočni učitelji, istočni Antihrist, odnosno oni zapadnjaci koji su u Istoku videli 'nepresušno vrelo mudrosti'.

Kada je šezdesetih godina XIX stoleća buknulo hipi-ludovanje i pomama za nedozrelom ekstazom, New Age Pokret je počeo da uzima maha; istočni učitelji (čemu je pogodovala i kineska aneksija Tibeta) su počeli misionarski da preplavljuju Zapad, i da manipulišu sa duhovno neutemeljenim i radoznalim hrišćaninom. Tom New Age bujanju izdašno su se priključili Judejci, i brzo zauzeli vodeća mesta u mnogim granama te parodijsko-zanesenjačke manipulativne utrke koja za cilj ima podizanje nove Babilonske Kule ... Kao što su pre Drugog svetskog rata Jevreji i Hazari ubedljivo dominirali među komunističkim kadrom Evrope i Staljinovog sovjetskog Saveza, tako su danas vodeći Nju Ejdž kadar na mnogim podnebljima.

Dominaciju jevrejskog kadra jasno je demonstrirao jedan promotivni ekumensko-novodopski skup istočnih gurua i rabina, ponekog sufija i 'hrišćanskog' propovednika, održan dana 22 i 23 februara 1975. god. u San Francisku I svi oni, umesto o ljubavi mudrosti, koju nisu imali, u prvi plan svojih izlaganja su stavljali na metode i tehnike sticanja raznovrsnih duhovnih moći. I iz ovoga se da sagledati: Judejac (bio on Jevrejin ili Hazar) je radije spreman da prihvati sajamsku doktrinu istočnjačkih sekti nego Hristovu evanđeosku reč.

Naziremo dolazak režima i vremena kada će mondijalističko-novodopska hidra, koja se demagoški poziva na unapređenje ljudskih prava, slobode i demokratije, brzo pogaziti i izvrnuti sva ljudska prava. Što imamo više terorističkih, anarhističkih, rasističkih i šovinističkih ispada, to će i više 'Veliki brat' iz senke stezati jurisdikcionu omču oko nas, donositi regule koje će imati za cilj onemogućavanje svake slobodne reči i kritike izopačene religioznosti. Gde se čovečanstvo ne može zaglupiti sa hedonistički život, tu se treba blokirati da do njega dođe svetla i jasna reč.

Što više se babilonski New Age Pokret bude promovisao kao službena svetska religija i proklamovalo nakazno međureligijsko bratstvo u okviru Nju Ejdža, to će i kritika religijskih laži usmerena prema porobljujućim sektama i tradicionalističkim religijama (Konstantinovom i Luterovom hrišćanstvu, judaizmu, islamu, hinduizmu ...) biti ocenjena kao širenje verske mržnje. Već sada imamo priliku da se osuda cionizma kao subverzivne ideologije sankcioniše kao diskriminatorski ‘antisemitizam’.


Majka teosofije kao spiritistički medijum

Moderna teosofija, time i parodijski Pokret za Novo Doba, nastali su iz američkog salonskog spiritizma XIX stoleća, dakle iz jedne plime nezakonitog kontakta sa vampirskih dušama, dušama vezanim za zemlju, a preko njih i sa Demonskom Državom, Državom Smrti. Gotovo ceo svoj život Blavatska je bila spiritistički medijum. Samo je ‘evoluirala’ od primitivno-vašarskog ka salonskom spiritizmu.

U mladosti, nakon što je upoznala mađarskog tenora Agardija, počinje da se interesuje za spiritizam i okultizam. U Parizu deluje kao pomoćnik spiritističkog medijuma Danijela Daglasa Homa. Nakon brodoloma za putu do Kairo, dospeva u Egipat kao brodolomac; nastupa kao medijum, vodi spiritističke seanse i eksperimentiše sa hašišem.

U proleće 1878. godine, posle bratovljeve smrti u rusko-turskom ratu, u nesvesti, letargiji, histerična Blavatska provela je gotovo pet dana. Sve to ukazuje i navodi na njena nezakonita i sumnjiva otvaranja mentalnih štitova. Porodične tragedije i emotivni škokovi, gubitak rodbine za koju smo duboko vezani, dobra su podloga za otvaranje svesti prema onostranim svetovima, kuda odlaze duše pokojnika.

Kada je Ruskinja Blavatska, osnivač i lider 'Teosofskog društva' (1875. god.) otišla u Sjedinje Američke Države, u njima je vladala silna pomama za spiritizmom. Brojna spiritistička udruženja neprestano su vrbovala nove članove i propagirali svoje halucinacije preko žurnale i knjige. Ona je se zdušno uključila u datu prevaru. Njen prevarantski i avanturistički duh je znao plimu spiritističkog interesovanja dobro da iskoristi. Godine 1873. godine u Vermontu boravi u kući čuvenih spiritističkih medijuma. Zajedno sa špekulanom i spiritismom, nekakvim pukovnikom – Olkoltom, u Njujorku je istraživala i spiritističke fenomene i upuštala se u spiritističke seanse. Ceo njen život je grozno vezan i protkan spiritizmom i demonizmom.

Tačno je da je avanturiskinja Blavatska, koja je imala dva neuspešna braka iza sebe, putovala Istokom (Egipat, Indija, Cejlon), gde je ‘inicirana u više misterije’, i o tome napisala nekoliko knjiga pod imenom Radda-Baj, međutim na Tibet (1853. g. ne.) je tamošnje vlasti jednostavno nisu pustile, i o tome postoje dokumentovani podaci. I drugo, njeni putopisni 'izveštaji' poput 'Iz pećina i džungli Hindustana' i 'Tajna plemena na Plavim planinama', su više romani nego dokumenti i biografije, tako da se te izmišljotine uopšte ozbiljno ne mogu uzimati. Njoj je trebalo da izmišlja svoje kontakte sa 'prosvetljenim tibetanskim mudracima' da bi kasnije, u američko-afirmativnim nastupima imala neki 'autoritet' na koji bi mogla da se poziva. Dakako da je ona kontaktirala sa nekim 'majstorima', ali prevashodno onostranim: sa 'majstorima' Hijerarhije Pseudomudrosti. Iako na Tibet, dakle, nije dospela, ona se kasnije predstavlja kao ‘dobar znalac’ tibetanske kulture, jezika i literature, pa čak i ‘prevodi’ tibetansku knjižicu koju naziva ‘Glas tišine’, kao izvadak iz nekakve razuđene predbudističke ‘Knjige zlatnih pravila’, ispisane ideogramima i tibetanskim pismom.

Šta je spiritizam ako ne nezakonit medijumski kontakt sa duhovima i dušama Podnebesa. I sama Blavatska je eksplicitno tvrdila da je svoju dvotomnu knjigu 'Razotkrivena Isida' napisala po diktatu duhova (što ju je pisala na engleski kad još nije dobro znala engleski jezik, i što je potpuno nerazumljiva, to je drugo pitanje ...)

Teosofija je, zbog toga, jedna grozna i odvratna spiritistička mešavina laži i delića istine.

Da je salonski prevarant, Blavatska to beletrističaru Vsevolodu Solovljevu potvrđuje rečima: »Šta da radite, kada je, da bi ste vladali ljudima, neophodno da ih obmanjujete.« Od svojih sledbenika, majka teosofije, je znala da isisa i poslednju kap razuma i novca, ...



Helena Petrovna Blavatsky (1831.-1891. g. ne.)

'Stupanj razvoja' Blavatske pokazuju njena dela, njene reči, njen izgled: punačka, oniska, zdepasta, sa ogromnim izbuljenim očima, – tipična pohotna ruska vlastelinka. Na ruci nanizano brojno skupoceno prstenje: duhovno, nema šta! Na svoga saradnika u prevari 'pukovnika' Olkota je često znala da se izdere nazivajuži ga 'tikvanom i olinjalim mačorom'. Vojvotkinju ledi Ketnes, koja je financijski podržala organizaciju njenog pariske filijale Teosofskog Društva, ocenila je rečima: »Glupača, kakvu još nisam srela za svoja pola veka.«

Celo učenje i ceo život Blavatske je dokazana prevara. Supružnici Kolomb, saradnici Blavatske iz njenog indijskog sedišta u Adijaru, na stranicama novina Madras Christian College Magazine, sve mahinacije i lopovluke Blavatske su podrobno opisali i raskrinkali. Pokazali su i posvedočili su da su sva 'čuda' Blavatske obične prevare i mađioničarski trikovi, iluzije. I tobožnje pisane poruke koje su od njenih izmišljenih tibetanskih učitelja, mahatmi, padale sa tavanica na sto. Radilo je se i odvratno glupim prevarama. Blavatska je želela da neka 'uzvišena duša' kroz nju govori, ali kako nije čisto živela, mogla je da privuče samo nečiste duše željne dokazivanja. I takvi vampiri su kroz nju govorili. Dakle, delom čist vampirizam, a delom mađioničarske opsene su bile u zavodničkom opticaju ...

U naučnom radu engleskog ‘Društva za proučavanje psihičkih pojava’, na dobrih 500 stranica gusto kucanog teksta, još za Blavatskinog prevarantskog života, razotkriveni su i objašnjeni su svi primitivni trikovi i 'čuda' prevarantkinje Blavatske, majke moderne teosofije.

Mnogi teosofi nakaradno upoređuju Isusov i Blavatskin život. Gospod je kao pravednik klevetan i kao pravednik stradao, dok je Blavatska napadana zbog svojih trikova, laži i grehova. Isusov život nema nikakve veze sa Blavatskom. Gospod je čisto i prečisto živeo, bio savršen uzor, a Helena Petrovna Blavatska, avanturista i spiritista, je bila nepromišljena zavedena duša koja je dalje mnoge zavela i upropastila.

No među njenim saradnicima, pogotovu pri kraju života, bilo je i ljudi koji su istinski težili Istini, koji su ozbiljnije uzimali mistiku i mistični život. Takva je na primer bila Ana Kingsford, vegeterijanac i borac za human odnos prema životinjama, pisac esoteričnog dela 'Odevanje u Sunce'.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se