Danas je petak. Danas je dan u tjednu kad sam cijeli dan preokupirana. Obično nema nikakvih iznenađenja. Posao, ručak, ponovno posao. I tako do naveče. Ali danas se iznenađenje desilo za ručkom. U slast sam pojela kebab i baš sam mislila kako je šteta da nema čačkalice jer su mi usta bila puna ostataka hrane, kada sam je spazila. Koga? Nesretnu čačkalicu. I krenem ja, temeljito očistiti zube, a kad ono lijepo ja isčačkala plombu. Rupa velika kao Marijanska brazda, a danas je dan kada ne mogu otići zubaru. Vikend dolazi, znači rupetina bi trebala biti barem do ponedjeljka. No nisam ja uzalud poduzetnica. Tako ja nazovem svog zubara i saznam da radi popodne. Brzo sam otišla u dućan i kupila četkicu i pastu za zube, otišla do bankomata i podigla novac i uputila se zubaru koji je radio popodne. Od jednog posla sam ukrala pola sata, a od drugoga mislila sam kad stignem dobro ću stići. Došla sam u trinaest i dvadeset pred ordinaciju, a ono taman dolazi moj zubar. Objasnila sam da mi je pred pola sata pala plomba i kako znam da nisam naručena, zamolila ga da ako ikako može da me primi. On je rekao kad budem imao vremena. Taman sam se spremila na dugo čekanje, kupila cappuccino u automatu, kad evo njega da me sada može primiti. Uglavnom nije prošla ni minuta, a u slijedećih dvadeset moj je zub bio izbrušen, repariran i zaplombiran. Problem je zapravo bio dosta velik jer mi je plomba otkinula i komad zuba i da sam čekala ponedjeljak vjerojatno ne bi bilo ničega za popraviti. Na drugi sam posao kasnila pola sata i to samo zato što sam se odlučila voziti kroz grad, a ne preko Novog Zagreba. Popila kavicu i prionula poslu. A lijepo mi je govorio horoskop da ću ovaj tjedan imati nepredviđenih troškova, a ja se nadam da je to to. Iako ne vjerujem previše horoskopima.

Ima i drugih stvari. Jučer sam bila na jednom major job interviewu. Razgovor sam dobro odradila, ali hendikep mi je bio što sam bila prva na razgovoru i što ima kandidata s boljim kvalifikacijama. Naime ja nisam studirala računovodstvo, ja sam studirala međunarodnu razmjenu, a već se godinama bavim računovostvom. Mislim da će to presuditi. Prošlo je dvadeset četiri sata, nisu se javila i sigurno je da nisam dobila posao. Razgovor se vodio na engleskom, ispitivao me stranac, odlučuje stranac. Engleski mi je odličan, ali ne traže prevoditelja. Pogledati ću mail kad stignem kući, ali se više ničemu ne nadam.

Uglavnom kada sam dobivala posao, odmah sam ga dobila tijekom razgovora. Ili ga nisam dobila ni tada ni poslije. Bilo bi lijepo imati dobro plaćen posao u centru s fleksibilnim radnim vremenom. Doista bi bilo lijepo. Danas sam pregledavala oglase za posao, ali nijedan nije ni približno tako dobar kao ovaj. Ima vremena. Kako radim par poslića pričekati i dalje se javljati isključivo na mjesta i oglase gdje bih bila zadovoljna i mjestom i lokacijom.