I´m Not Afraid Of Happy Endings! I`m Just Afraid My Life Won`t Work That Way!
10.11.2006., petak
meni je dosadno...
da. dosadno mi je više... vidjet ovaj post o baletu..   da.. ja sam se ohladila od toga.. više mi nie fora.. ima važnijih stvari u životu od toga.. al dobro..  ipak mi je malo žao.. ali da baš smo jedna moja frendica i ja pričale o tome da.. zaš smo mi uopće u bedu, i depri, ak ono.. imamo sve kaj želimo (više-manje) ono.. fakat.. (počela sam puno govorit fakat) al eto.. mi opet po istom.. tj. ja...  da.. ovaj.. pa da vam malo kažem kak je meni u mom life-u.... ovak.. jedan lik.. ono.. super lik.. M.. e, pa.. on vam ima curu.. onak.. al je fakat ono.. dobar dečko.. i fakat mi je žao kaj nismo skupa.. al.. život ide dalje.. kaj ne? =) dobro... lik broj dva.. tj. M2.. on vam je moj bivši.. itak.. neznam kaj je s njim... al.. do njega mi je fakat stalo.. i užasno mi je žao kaj smo prekinuli.. al.. nemreš s nekim bit ono.. a, nie važno.. neznam kak da kažem.. tj. znam.. al ne želim reć... jer.. znam ko čita.. :D:D ok.. znači.. lik broj tri.. M3... on je bio samo.. "ljetna veza" mislim.. i on mi je drag.. i sve.. al fakat.. ono.. a.. bum vam ja već pričala o tome.. sam je pitanje vremena.. i sad.. ono.. šećer na kraju.. L.. on je isto ok dečko.. sam kaj je ko i M3.. onak.. ponaša se ko neka muška kurva.. grubo rečeno.. al dobro.. nije važno...... e,pa.. svi su mi oni već dosadni.. i ovaj mi je blog dosadan.. i sveee.. i neznam.. bum ga obrisala.. :D:D po ko zna koj put već.. :D:D al dobro.. da..ja idem.. bez slike.. za kraj bloga.. hahaha ~zauvijek vaša~ °anđeo bez krila° PS: P€P€- znaš kaj.. ja ti se javim.. jer vidim da ovak nebumo niš postigle.. haha Tajanstvena- čujemo se mi još... hehe.. na icq-u ;-) neda mi se pisat više.. haha.. ljudi, uživajte.. pusaaaa |
30.10.2006., ponedjeljak
Balet
|
Kaj to nie super ples? mislim.. ne ples.. nego.. ono.. pomaže ti da održiš kondiciju.. i sve to.. to je superrr.. =)))) sad nagovaram staru da idem u zg trenirat balet.. jer.. ono.. to me ono.. privlači od malena.. uvijek mi je bilo super gledat kak plešu balet.. neznam zaš.. ili to bi htjela trenirat,ili umjetnično klizanje.. to mi je super.. sad sam baš zagrijana za taj balet.. neznam zašt.. sad tu nešt malo prčkam to netu.. i skužila sam da sam malo pre stara za balet.. ah.. :( al dobro.. bum ja našla neku školu di se morem i ja upisat.. hahaha.. al tek od sljedeće godine.. bar mislim.. :-/ zato jer su već proši rokovi za upise.. haha.. al štaš.. :D sd moram dokazat da sam sposobna sve to obavljat bez problema.. tj. sve obaveze.. bla bla bla.. znate kak to ide... :D da.. da prestanem s baletom.. ovak.. danas je utorak.. ili ponedjeljak? ponedjeljak.. ali ko da je utorak.. i onda su Svi sveti.. to je srijeda.. i onda je četvrtak.. :)))) zašto me baš četvrtak veseli? zato jer će tad kety doć k meni u moje malo selo.. hahhahaha.. moram ju sa dosta ljudeka upoznat.. i puno toga pokazat... :P bumo mi pričale bona.. ;-) da.. neda mi se pisat više.. :P nema slike, jer sam na maminom laptopu, pa nema slika, a i neda mi se ić na google.. tražit.. haha ok.. budite mi pozdravljeni... hahahahah... ~zauvijek vaša~ °anđeo bez krila° |
23.10.2006., ponedjeljak
Evo mene back 
Plačem.. bez razloga.. neznam kaj mi je.. al znam da nie dobro.. nekaj mi nie ok s netom.. i to me rastužuje.. s onim likom više ne pričam.. u školi je kolko-tolko ok.. frendice su super.. imam novi lak za nokte.. hahahaha.. lepi ljubičasti.. da.. sad sam u sekundi odlučila da neću prestat pisat blog.. pročitala sam komentar od tajanstvene.. i rekla sama sebi da me ništa nemože uništit.. samo ojačat.. Tajanstvena, Pepe, Kety.. nebum otišla.. ionak sam na netu stalno.. dobro nisam stalno.. al navečer.. da odem, to bi mi nedostajalo.. ti razogovori.. ta povjeravanja.. mislim da na ovaj blog više nemogu pisat onak.. kak sam prije pisala.. ono.. iskreno.. al dobro.. nie bed.. imam ja još blogova..  da, zabila sam reć.. ovaj.. mislim.. komplicirano je, al dobro.. ma, pepe, tajanstvena, to bum vam rekla.. nebum to tu pisala.. loool.. ovaj je post bil samo zato da znate da sam se vratila.. (jebemu govorim ko prava kajkavka.. hehe) i da nebum otišla.. tj. možda s ovog bloga budem, ali.. ne odustajem ja tak lako.. hehe..  slikica za kraj.. pa idem.. :))  ~zauvijek vaša~ °anđeo bez krila° |
16.10.2006., ponedjeljak
Ništa nie zauvijek
|
Odlazim.. ali ne zauvijek.. ništa nie zauvijek.. znate to..sva ta tuga, bol.. patnja.. ali i sreća.. veselje.. ništa ne traje zauvijek... e,pa.. mislila sam da će moja veza sa jednim likom tak nekak trajat.. oko zauvijek.. ali nie.. nie trajala zauvijek.. nije trala nit približno tolko.. sva naša prijateljstva.. neće trajat zauvijek.. uvijek netko, ili nešto dođe.. i odjednom.. sve je nestalo.. u sekundi.. jedna jedina sekunda je potrebna da bi se sve godine, mjeseci prijateljstva rasplinuli ko da su oblak.. oblak prašine.. oblak magle.. da.. pa.. ja ovak više nemogu.. neda mi se.. neda mi se BRANIT moje postove pred ljudima, koji to OČITO NE ZASLUŽUJU!!!! evo.. znate onaj lik iz prošlog posta.. kojeg smo našminkali? na matrualcu iz zezancije? e, pa on vam je (KOLKO SAM JA ČULA!!) mislio ić socijalki s tim.. e, pa dragi moj idi!! oćeš da te do vrata otpratim? nebi mi bilo prvi put.. više nisam onakva ko prošle godine.. ono.. da se plašim svega i svačega.. ma,daj molim te!! ak mi imaš nekaj za reć, slobodno mi reci.. jedno vrijeme sam mislila da si zakon.. super dečko.. i sve ono.. najbolje.. onda je bilo ono sa.. znaš-već-kim..(ipak.. da se neko nebi socijalki tužio, nesmijem reć ime.. ) i onda sam izgubila povjerenje u tebe.. a sad.. znaš kaj sad mislm o tebi? NIŠT!! jer neznam kaj da mislim.. ovaj blog ne mislim zatvorit.. da ne misliš.. tj. svi vi.. da ne mislite da sam se predala!!! da sam odustala od borbe!! e,pa nisam.. nisam i ne mislim.. još dugo.. da.. ako je nekome smetalo ono kaj sam napisala u ovom ili bilo kojem od prošlim postovima, ISPRIČAVAM SE!!! ali ak ti nekaj smeta, reci mi to u facu.. pa bumo mi popričali.. da se kladim da to niko nebu napravio.. ah.. moš si mislit da neko ima hrabrosti to napravit.. tj. reć mi u facu sve.. heh.. da.. pa.. svrha i smisao ovog posta je bila ta da odlazim na neko vrijeme.. i sa msn-a.. i icq-a.. i bloga.. naravno.. i da se mislim.. skulirat.. tj. raspravit o svemu sama sa sobom.. pa se onda vratit.. i počet ispočetka.. tj. ne..i nastavit tamo gdje sam stala.. pa ovaj će "nestanak" možda trajat mjesec, tjdan, možda čak i godinu dana.. neznam.. znam samo da ne odlazim zauvijek.. i da se vraćam sigurno.. možda sretnija.. možda tužnija.. neznam.. ali.. nije me nit briga.. vidjet ćemo što će nam sutra donjeti.. pozdravljam vas do daljnjega..  ~zauvijek vaša~ °anđeo bez krila° PS: anonimna brineta-još ću par dana bit na msn-u.. pa se mi čujemo.. još.. valjda.. :) tajanstvena-imaš moj broj moba.. ak me se sjetiš, javi se.. P€P€-imaš moj mail.. čujemo se.. ;-) javim ti se.. btw. postovi su obrisani.. sve ok.. vjerojatno ću otvorit novi blog.. hahaha.. koj bi to već bio po redu.. :)) al ak otvorim nekaj novo, javim se svima koji to trebaju znat.. ;-) pusa ljudi.. uživajte.. |
11.09.2006., ponedjeljak
moram..
|
moram čestitat rođendan osobama.. tj. dvjema osobama.. koje su rođene na isti datum.. samo je jedna godinu prije.. i imaju isti jmbg, samo kaj su 2 broja različita.. znam da ovo čita, pa znam i da će se prepoznat.. da.. ugl.. moram čestitat rođendan.. sebi (hehe.. al se ne zezam), i mojoj frendici.. koja mi je bila najbolja frendica.. ali... ali eto.. da.. ugl.. samo sam nam htjela čestitat rođendan.. :D kak sam bolesna.. al dobro.. hehe.. da.. ugl. sretan rođendan |
10.09.2006., nedjelja
Ljubav se ne kupuje novcem..
|
bla bla bla |
10.08.2006., četvrtak
Kako si mogao?!
|
Ako imate psa - pročitajte ovu priču… Ako ste imali psa - pročitajte ovu priču… Ako želite imati psa - pročitajte ovu priču… Napisao:Jim Willis, 2001. Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj. Kad god sam bila “zločesta”, prijetio si mi prstom i pitao si me “Kako si mogla?” - ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je “sladoled štetan za pse”, kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila “ljubitelj pasa” - ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse. Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam “zatočenik ljubavi”. Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao tako rijedak - i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba. Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od “tvog psa” postala sam “samo pas”, a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju “obitelj”, ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao “znam da ćete joj pronaći krasan dom”. Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo “Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!” A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se “Kako je mogao?” U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti - da si se predomislio - da je ovo sve samo ružan san… ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasili. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam duž hodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe. Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala “Kako možeš?” Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je “Oprosti”. Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi - mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje “Kako možeš?” nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti. Poruka autora: Ukoliko je “Kako si mogao” izazvala suze u vašim očima, kao što ih je i meni izazvala dok sam je pisao, to je zbog toga jer ona sadržava priče milijuna nečijih ljubimaca koji svake godine umiru u američkim i kanadskim azilima za životinje. Slobodno proslijedite ovaj esej u nekomercijalne svrhe, pod uvjetom da je naveden autor ovog teksta sa pravima na umnožavanje. Molim vas da tekst iskoristite u svrhu edukacije, na svojim Internet stranicama, biltenima ili na oglasnoj ploči veterinara ili azila za životinje. Recite javnosti da je usvajanje ljubimaca važna odluka i to odluka za čitav život, da životinje zaslužuju našu ljubav i brigu, da je pronalaženje drugog prikladnog doma za vašu životinju vaša odgovornost te da bilo koje društvo ili pokret za dobrobit životinja može pružiti dobar savjet i da je svaki život dragocjen. Molim vas da i vi sudjelujete u zaustavljanju ubijanja, te da podržite sve kampanje sterilizacije kako bi se spriječio nastanak neželjenih životinja. Autorica: Jazzie  ~zauvijek vaša~ lost girl |
