utorak, 06.02.2007.

Ne boli me

Ne boli me to sto znam da nisi ni suzu pustio,
niti to sto znam da nikada ovako nisi patio.
Ne boli me cak ni sve nepromisljeno sto si izustio,
i ako mislis da nije tako, pogresno si me shvatio.
Sve sto si rekao ionako nisi izgovorio prvi put,
sve sam ja to od tebe vec cula i prije.
I nije da neznam sto je to kad me hladno stjeras u kut,
dok se tvoje lice bezbrizno dalje smije.
Mene ne boli to sto ponovno pricas o kraju,
i sto obecanu mi vjecnost kao komad papira paras.
Ne boli sto moje usne i tvoje hladne poljupce znaju,
ne boli, to je vec navika da samocu u meni stvaras.
Nemoj mi brisati suze, pusti ih, neka teku.
Sama cu podnjeti sve, pa i njih.
Pusti me da sanjam neku ljubav, davnu, daleku...
Pusti me da ti ponovno poklonim stih.
I nemoj misliti, ni na trenutak samo,
da me boli sve ovo sto radis mi jos jednom u nizu.
Ipak se mi, ljubavi, predobro znamo,
i koliko god bili daleko, opet smo si blizu.
Ne boli me to, vjeruj mi, i slobodno kreni...
Mene lomi samo jedno, ubija me i rastuzuje:
Sto ces se ti opet, ponovono vratiti meni
A ja cu opet misliti: ma on to zasluzuje...