Novo Otkrice

U društvenu je ušla i Lana.
Lana: Wow, šta je ovo za tišinu. Sledile su mi se žile u tijelu.- došla je do Dore koja je još uvijek bijesno stiskala šake.
Lana: Što se ovdje dešava-pitala je sad puno ozbiljnijim tonom nego prije. Samo sam joj pružila pismo, bez ijedne riječi. Uzela ga je i pročitala.
Lana: Ma to nemože biti istina. Zašto?-bila je iznenađena. Mislim, a tko nije. Ali početak njene rečenice me vratio među "žive".
Ja: Možda i nije istina. Lana daj mi pismo.-rekla sam brzo
Haley: Leda što je?-i ona se trgnula. Brzo sam uzela Lani pismo iz ruku i otvorila ga do kraja.
Ja: Nema ga, to nije njegovo!-viknula sam od sreće.
Haley i Lana: Nema čega, Leda o čemu ti to?-govorile su u isti glas
Ja: Nema datuma na dnu stranice. Na svakom Lucasovom pismu je bio datum našeg upoznavanja na dnu stranice. Na ovom pismu ga nema. Kako to nisam prije provjerila! -okrenula sam pismo prema njima kako bi i one vidjele.
Lana: Možda nije stigao napisati.
Haley:Šuti! Nemoj sad vraga prizivati. Ako Leda kaže da nije Lucasovo onda nije!
Dora: Bilo Lucasovo ili ne, dobit će svoje kad se pojavi.-rekla je ljuto, ali sad je barem imala normalnu boju lica. Nakon nekih 5 minuta svaka je otišla na svoju stranu. Ja sam otišla u sobu da provjerim prsten koji mi ej djed dao. Uzela sam ga iz kutijice i počela promatrati. Nije izgledao išta drugačije nego ostali prstenovi, no po nečem je bio poseban. Stavila sam ga na prst no ništa se nije dogodilo. Čula sam kucanje na vratima.
Ja: Naprijed!
Mary: Slobodno!?
Ja: Da, naravno uđi.
Mary: Hvala.-nasmijala se. "Šta ti je to za prsten"-prokomentirala je više za sebe nego za mene
Ja: Djed mi ga je dao. Rekao je da je pripadao mom pradjedu, i da je pradjed preko njega postajao nevidljiv, no meni se ništa ne događa.
Mary: Daj da ja to vidim.-rekla je zamišljeno. Skinula sam prsten i pružila joj ga. Malo ga je vrtjela po rukama a onda se zagledala u kamen prstena. "Možda je u njemu tajna:"-pogledala me.
Ja: Neznam, možda. Probaj ga nekako okrenuti ili izvaditi.-predložila sam, a Mary je to učinila. Uspjela je zaokrenuti kamen prstena, a zatim mi je vratila prsten.
Mary: Stavi ga sad!-uputila mi je nekakav znatiželjan pogled
Ja: Što ga nisi ti stavila kad te tako zanima.-nasmijala sam se
Mary: A ne. Ja se u to neću upuštati tako dugo dok ne vidim da je sigurno.
Ja: Da, tako sam i mislila.- uzela sam prsten i stavila ga na ruku. No ništa se nije promijenilo. Barem sam ja tako mislila.
Mary: Leda uspjelo je!-viknula je veselo
Ja: Šta stvarno?
Mary: Pa evo ti ogledalo i uvjeri se.-pružila mi je malo ogledalce sa noćnog ormarića
Ja: Gle stvarno. Ne mogu vjerovati da postoji prsten nevidljivosti. Za Harryev plašt sam znala, ali prsten...-bila sam začuđena
Mary: Eto, sad barem to znaš.-nasmijala se. Skinula sam prsten i pospremila ga u kutijicu. Samo da još Amanda dođe, pa da popričamo o toj knjizi. Kutijicu sam vratila nazad u ladicu od noćnog ormarića, i opet ugledala «Lucasovo» pismo. Tiho sam zajecala da me Mary ne čuje, i treskom zatvorila ladicu.

Pošto je bio još vrlo rano, i Haley i ja znale smo da se ostali još dugo neće probuditi, otišle smo u šetnju Hogwartsom. Bile bi otišle van, ali bilo je prehladno. Prošetale smo skoro svim stepenicama, zavirile u svaki kutak, tražile skrivena vrata tamo di nema teoretske šanse da vrata mogu biti, ali Haley se nije dala smesti. Na kraju smo završile u napuštenom djelu tamnica.
Haley: Izazivam te da uđeš u onu prostoriju.-prstom je pokazala na stara hrđava, crna vrata, koja su bila prekrivena debelom paučinom.
Ja: A ne! Ne ulazim tamo sama.-stala sam jedan korak unatrag. Vrata su izgledala sablasno. A i na njima je bilo više hrđe, prašine i paučine nego na ostalima. Kao da su ta vrata zaključana puno prije ostalih u ovom djelu tamnice.
Haley: Kukavica!-počela je zadirkivati.
Ja: E nisam kukavica, i to ću ti dokazati.-prišla sam vratima i maknula prašinu sa njih. Otključala sam ih "alohamorom", što je bilo vrlo čudno, jer sam mislila da su ta vrata puno bolje zapečaćena, pošto ih nitko dugo vremena nije otvarao. Pogurala sam vrata no nisam ih uspjela otvoriti dovoljno da čovjek može normalno proći. Čak mi je i Haley pomogla pogurati ih, ali osim škripe starog čelika ništa se drugo nije događalo.
Haley: Izgleda da se ova vrata nedaju otvoriti. Hajdemo nazad do društvene.- vidjela sam da ju je cijela ta situacija nekako prestrašila. Sve je djelovalo tako sablasno i čudno.
Ja: E neidemo. Sad me tek zanima što se nalazi iza tih vratiju.
Haley: Ali kako ćeš proći kad ih nemožemo otvoriti. A ako ih raznesemo "Bombardom" probudit ćemo Slytherine i zaraditi kaznu.
Ja: Nećemo ništa raznijeti. Gledaj!-preobrazila sam se u mačku i provukla se kroz otvor, zatim sam se nazad preobrazila da mogu pričati s Haley.
Haley: Leda, jesi dobro? Šta ima unutra?-čula sam je kako šapuće, sad je bila skroz približena vratima.
Ja: Dobro sam. Ma ovdje ima samo puno prašine, stari okvir od kreveta, i nekakav mali noćni ormarić.-rekla sam mašući ispred sebe da barem malo odmaknem prašinu ispred ustiju. Čučnula sam da mogu otvoriti ormarić. U prvoj ladici nije bilo ničeg, u drugoj prazan stari pergament, i nekakvo ofucano pero. Otvorila sam zadnja mala vratašca ormarića, i zavirila unutra. No činilo se kao da ne postoji stražnja strana ormarića, i da tamo ima još nečega.
Haley: Leda!? Što radiš? Ajdemo se vratiti.-govorila je preplašeno.
Ja: Evo me, dolazim.-Skrenula sam pogled prema vratima iza kojih je stajala Haley, a zatim sam još jednom brzo pogledala u ormarić. I tad sam ih vidjela, par crvenih očiju. Samo sam brzo trupnula vratima, ispustila nekakav krik i preobrazila se u mačku da što prije izađem odavde. Preobrazila sam se nazad sa još uvijek šokiranim izrazom lica. Haley je drhtala i gledala me kao da vidi duha.
Ja: Haley! Pomozi mi da zatvorimo ova vrata i odemo odavde.
Haley: Leda, što se desilo unutra. Onaj tvoj krik me dobrano prestrašio.
Ja: Pitanja kasnije! Guraj ta vrata i idemo.
Uspjele smo nekako zatvoriti vrata, a onda smo potrčale prema društvenoj. Putem smo srele Mary.
Mary: A di vas dvije trčite?
Ja: Ma, dosadno nam je pa igramo lovice.-smuljala sam na brzinu, valjda najjadniji izgovor do sad, ali barem smo imale prilike otrčati dalje prije nego Mary još nešto pita. Kad smo ušle u društvenu, Haley se naslonila na zid sva uspuhana od trčanja.
Ja: O ovome ni riječi.-pogledala sam Haley
Haley: Slažem se. Ali moraš mi reći što se unutra dogodilo.-rekla je zadihano
Ja: Haley Joy Heron, jel ti to meni postavljaš ultimatum.-nasmijala sam se
Haley: Možeš si i tako uzeti, znaš da sam ja znatiželjna.-pogledala me nekim "ja sam dobrica" pogledom, a oči su joj izgarale od znatiželje. Naravno da sam joj sve ispričala. Nije ništa rekla, samo je odmahnula glavom, i skrenula temu na nešto sasvim deseto. Na tome sam joj bila zahvalna. Pogledala sam prema ulazu u društvenu očekujući Lucasov dolazak kad me Dora prekinula u razmišljanju. "Seronja se još nije pojavio?"-upitala je zijevajući i polako se gegajući do mene i Haley.
Ja: Ne nije, a nije se ni javio.
Haley: Sad će on svaki čas. Sigurno je već na putu.
Dora: I bolje mu je, obećao je donijeti cugu.-zavalila se na kauč i sklopila oči.
Haley: Nemoj mi reći da ćeš sad spavati dalje.
Dora: Naravno da ne, samo odmaram oči.- govorila je usporeno. Haley i ja smo se samo nasmijale i pustile je neka samo odmara. Na prozoru društvene se pojavila sova, siva mala ušara. Haley se jedva nekako digla iz naslonjača, pošto sam ja bila preljena i otišla otvoriti prozor da uzme to što je mala ušara ima zavezano za nogu.
Haley: Leda, ovo je za tebe.-rekla je i pružila mi pismo. Hladan zrak ušao je u društvenu, a u zraku se osjećao miris zime. Polagano sam otvorila pismo i počela ga automatski čitati na glas. "Ljubavi moja, žao mi je ali neću stići u Hogwarts na praznike. Neznam ni da li ću se uopće vratiti. Ako mi se nešto dogodi znaj da te volim. Uvijek tvoj, Lucas"
Suze su mi potekle niz obraze. Oštar hladan vjetar šibao mi je u lice, i ulazio u svaku poru moga tijela. Nisam se ni pomaknula, hladnoća mi uopće nije smetala u tom trenutku. Samo sam razmišljala o onome što je pisalo u pismu. Haley je brzo zatvorila prozor kad je vidjela da se ne mislim maknuti sa hladnoće, i odvela me do naslonjača ispred kamina. Dora koja je prije ležala kao mrtva na kauču, sad je sjedila kao ukopana i stiskala šake na rukama. "Seronja"-bilo je sve što je promrmljala, a zatim je opet nastala tišina, tišina koja je izazivala mučninu u trbuhu.

Cijelim sam putem razmišljala kako ćemo se ludo zabavljati. Kad sam stigla na King's Cross imala sam toliko stvari da mi ej kondukter morao pomoći nositi ih do kolica. Na peronu sam srela Lenu koja se isto vraćala u Hogwarts. Otišla sam do nje, i prekrila joj rukama oči.
Lena: Ma koji vrag...-ljuto se okrenula
Ja: Pa jel se tak pozdravlja prijateljica!-nasmijala sam se
Lena: O Leda! Nisam tako mislila... Ma nema veze. Drago mi je da te vidim!-zagrlila me i to prilično snažno, skoro sam se ugušila. "Kako to da se već vraćaš?"
Ja: Pa dogovorili smo se svi da ćemo doći malo prije i provesti ostatak praznika zajedno. Naravno, bilo bi mi drago kad bi nam se i ti pridružila.-pogledala sam je pogledom ispod obrva
Lena: Naravno! Michaela ionako nema u Hogwartsu.-tužno je pogledala u pod.
Ja: Ma ne brini, uz nas će ti vrijeme brzo proći i opet ćeš vidjeti Michaela.-zagrlila sam je još jednom, a onda smo otišle u vlak potražiti slobodan odjeljak.
Kad je Hogwarts Expres konačno krenuo, ja i Lena smo se razvalile po cijelom odjeljku jer smo mislile da ćemo biti same. No vrata našeg odjeljka su se otvorila. Ušla je Lana, zadihana ko da je pretrčala maraton.
Lana: Hvala bogu, barem netko normalan. U svim ostalim odjeljcima samo neki morbidni prvaši i drugaši.
Ja:Lana!-ustala sam, i maknula neke svoje stvari da Lana može sjesti i staviti svoje. Odmah je primijetila privjesak na mom lančiću.
Lana: Prekrasan je!-uzela ga je u ruku i stala promatrati
Ja: Da, Lucas mi ga je darovao.-rekla sam sa osmjehom od uha do uha.
Kad smo stigli u Hogwarts, Lana i ja smo otišle do Gryffindorske društvene, a Lena je otišla u Slytherinsku. Kad sam stigla u spavaonicu Ella i Kim su bile tamo, Amanda još nije stigla. A baš sam mislila s njom popričati o Knjizi Tame, i što misli a bi trebali napraviti u vezi toga. Otišla sam i do Lane u spavaonicu, tamo su bile Haley i Dora. Dora u svom uobičajenom izdanju sa crnim martama i neobičnoj kombinaciji odjeće, koja je na njoj izgledala tako obično, normalno. Morala sam se nasmijati. Sad mi je još samo preostalo vidjeti je li Lucas došao. Otišla sam u mušku spavaonicu. Neville je bio tamo.
Ja: Bok Neville, je li Lucas došao.
Neville: Ne nije, ili ga ja barem nisam vidio.
Ja: Da, dobro. Svejedno hvala. Vidimo se!-stavila sam kapuljaču na glavu i otišla na dvorište, na metlobojsko igralište. Često je znao sam tamo trenirati, letjeti, jednostavno uživati. No ovaj puta ga nije bilo tamo. Vratila sam se u društvenu, jer je već bio mrkli mrak a i nije da je baš bilo ugodno stajati vani na hladnoći. Legla sam u krevet i zaspala. Ujutro sam se rano probudila, otišla u društvenu, sijela ispred kamina i stvorila dvije vruće čokolade. Znala sam da će ubrzo doći još jedna osoba, Haley. Za dvije minute Haley se spuštala stepenicama iz spavaonice.
Ja: Dobro jutro! Vruću čokoladu?-pružila sam joj šalicu
Haley: Jutro! Hvala, ali kako si...-zastala je "Ah, da. Vizije."-zaključila je. Ja sam se samo nasmiješila. Haley je sjela u naslonjač do mog i pričale smo. Pretresle smo sve događaje sa praznika koje smo proveli kod kuće, i naravno da sam se pohvalila da ću dobiti brata... ili seku. :)