Novo Otkrice

Za ručkom je Dora slavodobitno uzviknula
Dora: Imam super, odličnu ideju!
Enika: Malo tiše Dora, ne mora te cijeli Hogwarts čuti.
Dora: Oprostite! Ali baš mi je super ideja pala na pamet i moram ju podijeliti s vama.
Amelia: Ajde onda više.
Dora: Ok!Ovako. Ja sam mislila ako bi praznike proveli ovdje. Mislim ne cijele. Poslije bala bi otišli kući, tako da za Božić možemo biti sa svojim obiteljima. A tjedan dana prije kraja praznika bi se vratili u Hogwarts i tu uživali i zabavljali se.
Ja: Odlična ideja, meni se sviđa.
Amelia: I meni!
Ella i Kim: I nama isto. Mi ćemo ionako cijele praznike provesti ovdje.
Harry: I ja isto.
Hermiona: Ja ne mogu. Idem sa roditeljima na skijanje.
Ron: I ja vjerojatno neću moći.
Dora: Dobro, koliko vas bude moglo.
Nastavili smo jesti. Stvarno mi se sviđala Dorina ideja, a i drugima isto.

Na satovima je bilo očajno. Pisali smo toliko testova da mi se već sve promiješalo u glavi. Prvo Pvijest magije, pa sljedeći sat neki test iz Preobrazbe, a da ne spominjem dan kad smo pisali test iz Napitaka, mislim da nitko nije spavao. Lana jadnica, je na sat dosla sa podočnjacima do poda, jer su dan prije imali metlobojski trening i nije baš stigla puno učiti taj dan. Jedva sam čekala da sve završi, pa da se odmorim malo. Draco, Pansy i družina su nam i dalje stvarali probleme. Ne više tako velike, ali dovoljne da su izgubili 15 bodova koje im je oduzela prof. Sprout nakon što je Crab zgrabio Rona za pelerinu i želio ga udariti. Hagird ima je također oduzeo 15 bodova jer je Draco pokušavao baciti blato Ameliji na glavu, no hagrid ga je u pravi čas vidio. No Amelia ne bi bila ona da mu ostane dužna pa je na njega bacila čaroliju "Jedi golaće", i izgubila Gryffindorima 10 bodova (Hagrid je bio blaži prema nama, :) ) Ophygenija je jednom prilikom počastila Pansy balom šišmišica, i konačno joj se osvetila. Anna i Cady su dobile bezveznu kaznu jer su se na Obrani posvađale sa nekim umišljenim Rawenclavkama. U Hogwartsu je, jednom riječju, bila ludnica.

* * * *

U subotu se situacija malo smirila. Ipak je bio vikend i svi smo mogli malo predahnuti. Bilo je jeoš samo tjedan do prije Božićnog bala, kad je Dumbledore za večerom objavio.
Dumbledore: Dragi učenici, do početka praznika ostalo je još samo 6 dana. Za tjedan dana, održava se bal, stoga sutra možete otići u Hoagsmede u kupovinu. Dobar tek!
U Velikoj dvorani je nastao žamor. Kao da nitko nije jeo, nego su svi pričali. A ni mi nismo bili iznimka.
Anna: Sutra idemo u kupovinu!-uskliknula je veselo
Yocelin: Jedva čekam.
Enika: I ja. Ali uopće mi na pamet ne pada kakvu haljinu da tražim.
Ja: Ma imat ćeš sutra cijeli dan za tražiti.
Yocelin: A i ići ćemo zajedno, pa ćemo ti pomoći.
Hermiona: Vi brinete o tome što ćete obući, a ja još nemam ni partera- rekla je pomalo tužno
Potapšala sam je po ramenu i imala viziju. Vidjela sam prekrasnog crnokosog Hufflepuffa, kojeg sam par puta samo vidjela na hodniku kako dolazi do Hermione, i vjerojatno je poziva na bal, kad im je obojici bilo neugodno.
Ja: Hermiona, pričekaj još par dana. Sigurna sam da će te netko pozvati.-nasmiješila sam se
Amelia: Opet si imala viziju?
Ja: Aha.
Hermiona: I je li zgodan, visok? Hufflepuff, Rawneclav, Gryffindor ili Slytherin? (iako znam da joj ne bi bilo drago da je Slytherin)
Ja: Vidjet ćeš!
Hermiona: Baš si podla, znaš!?
Ja: Hvala, hvala!-i opet se nasmijem.
Nastavili smo se tako zezati i poslije večere, u društvenoj. Igrali smo "pokvarenog telefona" i samo tri puta smo uspjeli završiti krug sa točnom riječi. Dobro smo se nasmijali i naigrali a onda smo umorni otišli spavati.



Znam da je ovaj post najdosadniji, i najkraći do sad, ali sljedeći će biti bolji. :)

EVO NAKNADNA OBAVIJEST:

Evo, samo da vas obavijestim odlučila sam otvoriti još jedan blog sa pričom. Ne HPFF nego običnom, mojom pričom. Inspiraciju za priču sam dobila iz mog sna, koji sam sanjala danas u noći. Prvo sam se dvoumila da li da uopče počnem sa otvaranjem tog bloga, jer će mi teško biti voditi dva. Ja ću i dalje biti usredotočena na Ledu, ali ću i na ovom pisati, jer bi baš željela sa vama podjeliti ovaj, pomalo, čudan san.

Pozdrav i nadam se da će vam se svidjeti! LINK VAM JE MOJ NOVI BLOG





U društvenoj smo raspravljali o pismu i tome što ćemo dalje.
Lana: Možda da kažemo Dumbledoreu?
Ron: Ne možda, nego sigurno!
Ja: Ma on se isto sigurno već sjetio poslati nekog da ispita mog djeda. Ali ne bi bilo loše ni da ga mi potražimo.
Amelia: Da, a šta ćemo napraviti u vezi te knjige?
Ja: Mislim da ne bi trebali poduzimati ništa drastično, barem sada dok je još sve donekle u redu.
Dora: Moram se složiti s Ledom. Samo malo moramo pripaziti na Maggie i Marca, a i naravno moramo čuvati vas dvije.-nasmijala se
Harry: Pa naravno da ćemo ih čuvati.
Cornilius: Da, svi članovi DA-a će budno paziti na vas.
Ja: Hvala, ali mislim da to neće biti potrebno.
Nismo više htjeli razgovarati o tome. Promijenili smo temu i nastavili se zezati. Ali nismo dugo mogli izdržati. Ovaj tjedan je bio tako naporan da smo jednostavno svi bili toliko umorni da smo prilično rano otišli u sobe.
Amanda: Ja i moja mama. Potomci. Morat ću se suprotstaviti mami.-govorila si je tiho u bradu, ali ipak dovoljno glasno da je ja čujem
Ja: Ti se nikome ne moraš suprotstavljati! Za sad je sve mirno i nadam se da će tako biti i dalje.
Amanda: I ja. Ali Leda, jednom ćemo ipak morati.
Ja: Znam Am, ali do onda ćemo već biti dovoljno jake i moćne da to učinimo, zajedno.
Amanda: Hvala Leda! Laku noć!
Ja: Laku noć.
Nije nam dugo trebalo da zaspemo. Utonula sam u dubok, čvrst san.



* * * *


Dani su prolazili sasvim mirno. Barem što se dementora, smrtonoša ili bilo čega drugog vezanog za knjigu tiče. Ali su zato cure u Hogwartsu, ali i neki dečki, napravili takvu strku oko toga koga će pozvati na bal. Anne se dva dana pripremala prije nego što je pozvala Gregori Morgulasa na Božićni bal. Ella je već bila druga priča. Došla je do nekog Hufflepuffa koji joj je bio sladak i rekla.
Ella: Hy, hoćeš li ići samnom na bal?
On: Pa… Ovaj…-bio je pomalo prestrašen i iznenađen ovakvim upadom
Ella: Hajde, ne mogu cijeli dan čekati da mi ti odgovoriš.
On: Pa, naravno da hoću.-rekao je još uvijek zbunjeno
Ella: Ok, vidimo se.
Ja sam stajala malo dalje od njih, ali sam sve dobro čula. Kad je Ella došla do mene počele smo se smijati. No nismo dugo, jer je do nas došao Lucas i uhvatio me oko struka. Pogledala sam ga i nasmiješila mu se.
Lucas: Ej, kako si?!
Ja: Dobro, a ti?
Lucas: Dobro, samo mi fališ.
Ja: Falim?-bila sam zbunjena, ali tada sam shvatila «Ah, Lucas žao mi je. Toliko sam bila zaokupljena knjigom da nisam dovoljno vremena provodila sa tobom, a i testovi su počeli.
Lucas: Nema veze. Ionako je to bila vrlo važna stvar za tebe. Dođi, idemo prošetati.
Lucas i ja smo šetali i pričali. Došli smo do našeg najdražeg mjesta. Neznam koliko je ljudi znalo za njega, osim nas i nekih iz našeg društva. Bilo je to mjesto skriveno ispod stepenica, nepomičnih naravno, i tamo se nalazio jedan kauč, tri stolice i neki mali stolić. Ući se moglo samo ako si znao točno koja cigla se trebala izvaditi i okrenuti na drugu stranu, pa je opet staviti nazad. Bilo je lijepo uređeno i Lucas i ja smo voljeli tamo provoditi vrijeme, u zagrljajima i poljubcima, daleko od svih.


P.S. Stvarno nisam znala šta napisati za naslov, pa je ispao ovako bezvezan... :)

Ujutro sam dobila pisma od Lynde i od mame, neki su dobili novo izdanje Dnevnog proroka, a Ella i Kim su također dobile pismo od roditelja, u kojem piše da pod praznicima ostaju ovdje, nisu mi baš izgledale oduševljeno.
Ja: Napokon.-rekla sam skidajući pisma sa BumBeeine noge. «Ako se slažete možemo za vrijeme ručka u knjižnici pročitati pisma, da vidimo šta ćemo dalje.
Ron: Umjesto ručka!? Ali bit ću gladan.
Amanda: Daj Ron ne cvili. Ništa ti se neće dogoditi ako jednom propustiš ručak.
Ron ju je ošinuo oštrim pogledom, ali je shvatio izgleda nakon par trenutaka da Amanda ima pravo pa je odustao od tog «ljutog» pogleda.
Isabell: Ja se slažem sa Ledom.
Hermione: I ja, ali morat ćemo naći neko drugo mjesto kasnije jer nas je mnogo.
Enika: Ma sigurno hoćemo. Hogwarts je prepun tajnih prostorija.-smješkala se
Nismo željeli spominjati sobu potrebe da ne bi netko čuo za nju, a nismo se željeli tamo okupljati jer nam je već i ovako velik rizik odlaziti tamo na okupljanja DA-a, a još jedan takav rizik nismo mogli preuzeti. Otišli smo na nastavu. Snape i Flitwick su nam opet nagomilali zadaće. Užas! Uza sve što moramo učiti za testove oni nam daju još i toliko zadaće. Koliko će nam onda tek davati zadaće kad ćemo na kraju godine polagati ČAS-ove.
U knjižnici smo bili svi. Da nije vrijeme pisanja testova, mislim da bi madamme Pince posumnjala u nas. Samo da predočim kako je to izgledalo. U knjižnici smo bili Cady, Lana, Yocelin, Dora, Anna, Harry, Ron, Hermiona, Amanda, Enika, Corenlius, ja i još su naknadno došle Dante, Lena i Keira. Sa njima je bila još jedna djevojka.
Keira: Leda, molim te nemoj se ljutiti što sam dovela Ameliu, ali ona mi je najbolja prijateljica, i ne bi htjela ništa skrivati od nje.
Ja: Ma nema problema. Svaka tvoja prijateljica je i naša, a još ako kažeš da je ti je najbolja prijateljica.-rekla sam iako ne baš uvjerljivim tonom, jer iskreno bilo mi je malo neugodno da sad još netko sluša priče o mojoj obitelji. I ovako je već previše ljudi znalo za to. Ali oni su mi svi bili odlični prijatelji i nisam to željela skrivati od njih, tako da sam savršeno shvaćala Keiru. Keira je na brzinu upoznala Ameliu sa svima, tj. nekima jer su je Cady, Lucas i Harry već poznavali. Ona je također bila Gryffindorka ali na 6.godini, samo ne znam kako je nisam prije baš primjećivala. No ipak ima mnogo učenika ovdje. Ne mogu poznavati svakoga.
Prvo sam pročitala Lyndino pismo. Ona je znala jako malo o Knjizi Tame. Samo ono što je pisalo i u knjizi, dok je pismo moje mame bilo jako dugačko.
«Leda, pitala si me da li znam što o Knjizi Tame, i da li sam poznavala tvoga pradjeda i prabaku. Poznavala sam samo tvoju prabaku, odnosno moju baku, koja je da se tako izjasnim bila normalna. Tada sam pitala tvog djeda koji mi je ispričao čudnu priču. Tvoj pradjed je bio oženjen za bezjakinju u početku i iz te veze se rodio tvoj djed kao bezjak. Tvoj pradjed tada počeo baratati nekakvom crnom magijom. Imao je, nazovimo to tako, ljubavnicu koja je također baratala crnom magijom. Tvoja prabaka i djed bojali su se ostati u kući pradjeda, kad su on i njegova ljubavnica počeli stvarati tu Knjigu Tame. Djed je također rekao da su u njihovu kuću počeli dolaziti čudni ljudi koji su također radili na knjizi. Baš kako si mi i rekla, pitala sam ga da li se sjeća tko su bili ti ljudi. Rekao je da se sjeća, nekima zna i imena a nekima samo prezimena."-Isabell me prekinula
Isabell: Ajde požuri se!
Ja: Evo, evo!-nastavila sam čitati
«Rekao je da se sjeća nekakvog Riddela, zatim žene koja se prezivala Harrison (imena se ne sjeća točno, nekako na R. Kaže da je ili Ronda, ili Ruby), neki stariji muškarac Gilbert Miles, te naravno tvoj pradjed i ta žena, Sandy. Tvoja prabaka se prepala i pobjegla sa tvojim djedom. Skrivali su se, isto tako kao i tvoj djed, baka i ja. Samo što baka i ja nismo znale da se od nečeg skrivamo i bezbrižno smo živjele. No to je prošlo, i sada je sve u redu.
Pozdravljaju te svi! Vidimo se ubrzo!"
Amanda: Moja prabaka se zvala Ruby Harrison! Majko moja!- bila je vidno u šoku
Anna: Čekaj malo, to znači da si ti jedan od potomaka.
Amanda: Izgleda, jer moja obitelj već ima tradiciju u crnoj magiji!
Ja: O, barem smo našli još jednog potomka.
Amanda: Da, samo što je i moja mama onda potomak, a ona je crna vještica.
Harry: Da, to stvara još više problema.
Lena: Ljudi! Kasnimo na sat!-viknula je
Brzo sam sve pokupila. U trku smo još razgovarali.
Ja: Razgovarat ćemo poslije večere!
Dante: Dobro, izvijestite nas o svemu!
Potrčali smo prema učionicama koliko su nas noge nosile. Hvala Bogu nismo bili kažnjeni iako smo ušli poslije prof. Trawleny.
Prof. Trawleny: Drago mi je da ste nam se pridružile-rekla je umiljatim glasom, « Ali sljedeći puta nemojte kasniti!-povikala je iz petnih žila. Yocelin, Lana i ja brzo smo sjele svaka na svoje mjesto. Tijekom sata nisam imala nikakve vizije, a još sam se manje mogla usredotočiti na baljezganje prof. Trawleny. Nakon što je završio i taj sat, u društvenoj smo počeli raspravljati o pismu i o tome što ćemo dalje.

Nastavlja se….

Krenule smo prema društvenoj, naravno jedva čekajući da ispričamo ostalima što smo čule. U društvenoj su svi bili nestrpljivi. Ušle smo, prvo sam jedva prepoznala Yocelin koja se metamorfagirala, tj. promijenila je boju i dužinu kose. Definitivno moram naučiti biti metamorfomagus je jer se ja moram mučiti da ofarbam kosu, i onda još boja ne ispadne kako treba. Uglavnom, ispričale smo im sve što nam je Dumbledore rekao.
Harry: Dakle sastanke DA-a moramo nastaviti održavati.
Ja: Naravno, imamo i novu članicu, Amandu.
Amanda: Obavezno. Moram i ja naučiti patronusa, a i ne bi mi škodilo da malo ojačam i vježbam druge čarolije.-rekla je veselo
Cady: A što ćeš sa Maggie?-upitala je Amandu pogledavajući je onako, ispod oka
Amanda: Ništa, nastavit ću se družiti sa njome, jer je super cura.
Anna: Da, kako kome. Nego Leda, ti, Maggie i Marco ste potomci. A tko su ostali?
Ja: Neznam. To bi ja voljela znati, ali nekako ću saznati.
Hermiona: Možda u zabranjenom dijelu u knjižnici ima nešto o Knjizi Tame!?-rekla je iako ni sama nije baš vjerovala u to
Harry: Da, trebalo bi provjeriti. Uzmi moj plašt.-Harry je otišao po njega
Lana: Hermy, ja ću ići s tobom.- stala je pokraj Hermione čekajući Harrya da donese plašt
Lucas: A kako planiraš naći ostale?
Ja: Pa pitat ću mamu ako zna išta o tome i reći joj neka pita djeda. On je još bio dijete pa će se valjda sjetiti tko je dolazio kod njih. Nadam se samo da je još toliko bio tamo da je barem nešto čuo, ako nisu on i moja prabaka prije pobjegli.
Enika: Čekaj malo. Pa nije tvoja prabaka oženila potomka Gryffindora? Mislim, tako smo saznale da smo u dalekom rodu.
Ja: Je, ali to je od mog pravog oca, koji je bio čarobnjak, baka, a ovi sad su sa mamine strane.
Enika: Aha, već sam se sva spetljala.
Ja: Vjeruj mi i ja.
Lana: Dobro idemo mi potražiti u knjižnicu.- zagrnule su se plaštem
Lucas: sretno i pazite da vas ne ulove.
Hermiona: Hoćemo, bez brige.
Cura nije bilo jedno vrijeme, a onda su se vrata društvene počela otvarati. Pronašle su nešto, ali unutra piše još manje nego što nam je rekao Dumbledore. Tako smo otišli spavati odlučni da moramo pronaći potomke ostalih čarobnjaka.
Naravno, prvo što sam napravila kad sam se probudila, sam napisala mami i Lyndi pismo. Lyndu sam samo pitala da li zna što o knjizi Tame, a mami sam napisala poduže pismo. Izostavila sam onaj dio sa Dementorima da se ne brine previše. Pitala sam je da li ona zna šta o tome i neka pita djeda.
U društvenoj nam je to bila glavna rasprava. Svi iz našeg društva su se uključili u traženje potomaka (iako bezuspješno), neki su tu i tamo pazili na Maggie, a ja sam strpljivo čekala pismo.
Za večerom je Dumbledore održao kratki govor-obavijest, nakašljao se i digao.
Dumbledore: Dragi učenici, kao što znate, prosinac je i škola se bliži kraju. Nadam se da marljivo učite i trudite se kako bi što bolje prošli. No neću vam sad o tome govoriti. samo bih vam napomenuo da će se ove godine bal održati ranije, kako bi što više učenika prisustvovalo. Pojedinosti znate, a za one koji su novi-tu je pogledom prešao preko prvašića, "važno je samo da znate da je bal za učenike 4 godine i starije. Ukoliko vas netko stariji pozove na bal, tada je i učenicima 1-3 godine dozvoljeno. Dobar vam tek!
Sjeo je i počeli smo jesti. Ron je opet napunio tanjur, ko da će mu netko sve uzeti. Vrhunac večeri bio je kad je jedna Rawenclavka pala sa stolice. Cijela dvorana je odzvanjala smijehom. Isprva je djevojku bio sram, no tada je prihvatila šalu i naklonila se. Završili smo večeru i otišli u društvenu. I tada je počelo.
Yocelin: O Bože! Božićni bal! Zaista bi htejela ići a nemam sa kime. I nemam što obući! A frizura tek!
Cornilius: Ej, Yocelin smiri se, diši. Imaš još dva tjedna do bala. Pa tek je 10.12, a bal je 22.
Cady: I nisi jedina koja nema sa kime ići.
Ron: Tako je! Nama dečkima je još teže.
Dora: To ti misliš! Koliko ja znam nama curama je teže.
Ella: Da, kako ja mogu znati da li se ja sviđam tom dečku koji se meni sviđa. Mi cure barem nekako pokažemo dečku da nam se sviđa, a vi ste svi tako smotani.
I tako su oni raspravljali i raspravljali i raspravljali... Ja se nisam zamarala sa time s kim ću na bal :). Nakon nekog vremena smo se razdvojili, a neki su se "formirali" u grupice da napišemo zadaću i da malo učimo, Jer ipak sutra počinje nastava, na žalost. :)

Hodajući prema spavaonicama razgovarale smo o malo prijašnjem događaju.
Amanda: Imamo sreće da nam nije oduzeo bodove.
Lana: Da, pitam se zašto.
Ja: Nije to važno. Moramo saznati što dementori traže oko Hogwartsa.-rekla sam zabrinuto
Lana: Pa čula si da je profesor rekao da ćemo sutra saznati.
Isa: Da, a sad bi mogle na spavanje.-govorila je zijevajući
Amanda: Cure!? A da niste možda nešto zaboravile?-zaustavila se na sredini hodnika
Ja: Da? Što?
Amanda: Patronus!? Kako ste ga izvele? Nismo ga učili u Roshewitheu, a sumnjam da ste ga i vi ovdje.
Lana: Aha, da. E pa sad, izgleda da imamo još jednu članicu DA-a.
Isa: Dobro došla!-rekla je veselim tonom
Amanda nas je sve čudno pogledala.
Ja: Bez brige. I ja sam tako izgledala kad sam prvi puta čula za DA.
Lana: Objasnit ćemo ti ujutro! Laku noć cure!-rekla je kad smo već ušle u društvenu
Mi: Laku noć!- krenule smo prema svojoj spavaonici
Ušle smo u spavaonicu, obukle pidžame i legle na krevet.
Amanda: Mislila sam da barem ovdje neće biti ludnica kao u Roshewiteu.
Ja: Krivo si mislila, izgleda da je ovdje još veća. a i čula si Dumbledorea, tek je nešto počelo.
Amanada: da ali što!?
Zaspale smo u 4h, i spavale do 11h. Naravno prespavale smo doručak. Ispričale smo svima šta se dogodilo, i zatim smo krenule tražiti Dumbledorea.
Prvo smo otišle u njegov kabinet no nije ga bilo. Pa smo pretražile cijelu školu i opet ga nismo našle.
Lana: Hajdemo još jednom do kabineta, možda se vratio.
opet smo otišle do njegovog kabineta. Bio je tamo, i hvala bogu bio je sam. Ušle smo.
Ja: Dobar dan!
Dumbledore: O, dobar dan djevojke. Izvolite sjednite.-pokazao je rukom na 4 stolice koje su se odjednom stvorile iza nas
Amanda: Došle smo da nam kažete što su dementori tražili u Zabranjenoj šumi, ovaj Hogwartsu.-rekla je pomalo ljutitim tonom Amanda
Dumbledore: Znam. Ali prvo vam moram nešto ispričati. Prije otprilike 100 godina, dva moćna crna čarobnjaka ili da bolje velim..(tu je kratko stao i pogledao me) Ledin pradjed i njegova druga žena, stvorili su vrlo moćnu knjigu. Oni su baratali crnom magijom, i kad su dosegli vrhunac svojih moći, odlučili su ih pohraniti u jednu knjigu. Znali su da neće još dugo živjeti a ovako su mogli sačuvati nešto za buduće naraštaje, crnih čarobnjaka iz svoje obitelji. To se pročulo medu ostalim crnim čarobnjacima i nekolicina njih, točnije troje, došli su da se i njihove moći pohrane u tu knjigu. Medu tim crnim čarobnjacima, bio je i Voldemortov djed, i još dvoje ljudi, za koje nismo sigurni tko su. Njih petero stavilo je svoje moći u knjigu, iako su znali da će tako biti vrlo ranjivi, nadali su se da će jedan od njihovih potomaka preuzeti te moći crne magije i zavladati u svijetu čarobnjaka. Knjigu su sakrili, no kako bi bili sigurni da neće bilo tko moći uzeti i posjedovati moći iz te knjige, bacili su na nju jaku čaroliju. Tako moći iz te knjige mogu posjedovati samo njihovi izravni potomci. Onaj tko se domogne knjige dobit će ogromnu moć crne magije, čak preveliku da bi se ja ili bilo tko drugi mogao obraniti od nje. Nazvali su je "Knjiga Tame". No ipak... isto tako, knjigu može uništiti potomak jednog od njih, ukoliko taj čarobnjak koristi isključivo bijelu magiju.
Ja: Bože.-bilo je sve što sam mogla izgovoriti
Isa: A kakve to veze ima s dementorima?
Dumbledore: Voldemort je nekako uspio uz pomoć ostalih smrtonoša osloboditi par smrtonoša iz Azkabana, da ih što više može tražiti knjigu. Izgleda da su neki od smrtonoša sakupljali podatke, i tražili knjigu u zabranjenoj šumi.
Isa: A tako. Znači dementori su tražili te smrtonoše. ali nekako mi se ne čini da bi ta knjiga mogla biti skrivena u šumi.
Dumbledore: Znam da se čudite gospođice Black, ali sve je moguće.
Ja: Profesore? Ali, ako sam ja jedna od tih potomaka, tko su ostali?-upitala sam uplašeno
Dumbledore: Za sada znamo samo za troje. Tebe, Maggie R. i Marca R.
Ja: A Keira i Lucas. Pa i oni nose prezime Riddle!
Dumbledore: Da, ali oni nisu izravni potomci, pa tako ne mogu otvoriti knjigu. Voldemorotov djed je imao sina, koji se oženio jednom ženom koja je, pa, voljela šarati. Tako da je samo Tom izravni potomak, iako je razlika u godinama velika, dok Keira i Lucas svaki ima drugog oca. Marca ne želim u to uplitati jer se bojim da bi ga Voldemort mogao iskoristiti.
Amanda: A Maggie? Ona je jedna od mojih najboljih prijateljica ovdje- zabrinuto je pitala Amanda
Dumbledore: Žao mi je gospođice Harrison, ali gospođica Riddle već sad kreće stopama svog oca i pitanje je kad će on od nje zatražiti da joj pomogne pronaći knjigu ili još gore, da ga naslijedi. ako to već i nije učinio.
Ja: Ali to znači da sve ostaje na meni!? Ali ja ne mogu sama uništiti knjigu preslaba sam.-počela me hvatati panika
Dumbledore: Zato to nitko ni neće tražiti od vas. Članovi Reda Feniksa traže knjigu, i ako je nađu skrit će je i čuvati dok ne naiđe netko tko će je uništiti.
Isa: Znači da sad još i Maggie moramo imati na oku.-prokomentirala je
Dumbledore: Ne brinite vi za gospođicu Riddle. Nego, vratite se u društvenu i uživajte u ostatku dana.



Nastavlja se....


P.S. Nadam se da se Keira i Lucas neće ljutiti ali stvarno bi nas bilo previše da smo svi izravni potomci, pa sam onda tako stavila. Ztaim želim da znate da nikog ne kopiram, jer sam vidjela par blogova u kojima ima ta neka fora sa knjigama, ja od nikog ne kopiram. Eto toliko...
Pozdrav, Leda