Novo Otkrice

Listopad je brzo prošao i počeo je studeni, u svakom smislu te riječi. Zahladilo je i svako malo je kiša padala. Tako da je letenje sa Lucasom i Dorom bilo sve rjeđe, ali je moje viđanje sa Lucasom bilo sve češće. Stvarno ne znam zašto mu nisam prije rekla što osjećam. No nema veze, glavno da smo mi sada zajedno i da nam je super. :) Danas smo se našli poslije ručka. Otišli smo van jer konačno nije kišilo. Otišli smo do jezera i sjeli ispod lipe. Lucas me zagrlio i poljubio. Bio je baš sladak kad me onako izbliza gledao u oči.
Lucas: Leda?
Ja: Molim?
Trnci su me prošli.
Lucas: Hvala.
Ništa nisam razumjela. Šta se događa?!
Ja: Hvala, zašto? lUcas ništa ne razumijem?!
Lucas: Hvala što si me spasila od dementora.
Ja: Lucas ali od toga je prošlo...
Prekinuo me.
Lucas: Znam ali nisam ti rekao hvala, i još sam ti rekao da si luda.
Nasmijali smo se.
Ja: Nisi mi ni trebao reći hvala. Uvijek bi to za tebe učinila.
Lucas: Hvala, i ja za tebe.
Zagrlio me čvrsto. Poželjela sam dugo ostati u njegovom zagrljaju. Ali morali smo nazad na nastavu. Kako je bila srijeda imali smo Astronomiju, pa sam požurila u kulu. Putem sam srela Hermionu pa smo otišle na sat. Vrijeme do večere je brzo prošlo. Kad smo Dora, Lana, Lena i ja došle na večeru, nije bilo baš puno učenika jer smo uranile. Velika dvorana je izgledala pusto bez toliko glasova. Ali nismo bezveze došli ranije. Tu je bila i većina ostalih članova DA-a. I neki novi učenik. Mislim nije novi, ali ga ja nisam poznavala, a i tek je sad prvi puta u DA-u. Bio je to Cornelius M., navodno Hagridov nećak. Nisam imala puno vremena za razgovor s njime. Razgovarali smo o vremenu i načinu sljedećeg sastanka. Naravno, razgovor je bio u nekakvim "šiframa". Na kraju se ipak nismo ništa dogovorili jer je u nedjelju metlobojska utakmica Gryffindor- Rawenclav, i prekosutra imamo test iz Preobrazbe. A za sutra hrpu zadaće. Polako su počeli pristizati ostali učenici i večera je počela. Nisam ništa jela, jer nisam baš bila gladna. Opet sam počela razmišljati dementorima i što su radili u Hogwartsu. Tada je doletjelo par sova sa poštom. Među njima je bila i moja BumBee, koja mi je konačno donijela pismo od Lynde.
U pismu je pisalo:

"Draga Leda!
Oprosti što ti prije nisam odgovorila na tvoje pitanje o vizijama budućnosti, ali moram ti priznati da me to iznenadilo. Nitko od čarobnjaka iz naše obitelji nije imao vizije budućnosti. Bilo bi mi jasnije da si rekla da si metamorfag ili oklument, ali da imaš vizije... Pa sam malo istraživala, i saznala nešto što me još više začudilo. Otkrila sam da je tvoj pradjed s mamine strane (i sve generacije prije njega) bio čarobnjak i imao vizije budućnosti.
Sada mi je jasno zašto je tvoj djed bio tako protiv da se tvoja majka uda za mog brata. Vidiš, tvoj pradjed se udao za bezjakinju. I tako se tvoj djed rodio kao bezjak, i tvoja majka isto. Pitala sam tvog djeda o tome i sve mi je potvrdio. Nadam se da sam ti pomogla.
P.S. Pripazi mi na Aarona i reci mu da mi se javi, jer ga već dugo nisam čula. Hvala!"

Ostala sam u šoku. Obje moje obitelji su čarobnjaci (bili, i još uvijek jesu), a ja to saznajem usput, kao da to nije ništa. Enika, koja je prva vidjela moj izraz lica je upitala.
Enika: Leda, što se dogodilo? Šta piše? Je li se nešto dogodilo tvojoj obitelj? Reci?!
Ja: Polako Enika. Pitanje po pitanje. Prvo, ne, ništa se nije dogodio mojoj obitelji, a drugo, ono što piše ću vam ispričati u društvenoj.
Digla sam se da odem.
Yocelin: Di ideš? Nisi ništa pojela.
Ja: Idem u društvenu. I nisam gladna.
Mary: Hoćeš da netko ide sa tobom?
Pogledala sam ih sve. Svi su bili spremni dići se od stola i poći sa mnom iako nisu završili večeru.
Ja: Ne hvala. Bit ću dobro, a i trebam malo vremena sama. Završite večeru, pa se vidimo.

Nastavlja se....

No tada su ispred nas stali Draco, Crab, Goyele, Pansy, Maggie, i još neka djevojka iz Slytherina. Zapriječili su nam put.
Draco: Vidi, vidi. A di ste vi krenuli?
Odahnuli smo jer smo mislili da su nas vidjeli, no kad smo shvatili da je sve u redu, tj. da nisu shvatili za DA, samo smo se pogledali, a Dante je rekla.
Dante: To ionako nije tvoj problem.
Draco: Možda, ali bi mogao biti tvoj problem.
Ja: Ohladi Draco, nisi glavni ovdje i nitko ti ne mora polagati račune.
Pansy: Opet se ti javljaš! Jesi ti ikad išta pametno rekla?
Ophygenija: Pa sigurno više puta nego ti!
Pansy: Ti mala! «Patrificus Totalus»
Nismo se ni snašli a Ophygenija je padala prema podu.Lana ju je uspjela zaustaviti u zadnji trenutak da ne lupi glavom.
Lena: E sad ste prevršili svaku mjeru!
Maggie: Mi? Vi ste sramota za Slytherine! Družite se sa mutnjacima i Gryffindorcima.
Dante: E, pa ja ne vidim ništa loše u tome!
Draco: Onda ćeš sad vidjeti!
Čarolije su počele letjeti na sve strane. Dante i Lena su uglavnom odbacivale čarolije «Diffendom» i «Protegom» da bi nas zaštitile. Lucas, Lana i ja smo se pogledali, i kao da smo čitali jedan drugome misli. Svi troje smo viknuli «Expeliarmus». Iz štapića su nam poletjele čarolije «Expeliarmusa», no u jednom trenutku kao da su se spojile i izbile štapiće svim Slytherinima. Tada smo čuli nečiji glas.
Keira: Hej. Šta vi radite!? Znate da sam kao prefektica dužna prijaviti ovo?
Svi: Da znamo.
Draco: Ali oni su počeli!
Crab: Da, oni su ti koji izazivaju.
Svi smo ih ošinuli pogledom. Ljigavac se opet htio izvući. Uh!
Keira: Nije me briga tko je kriv. Imate sreće što žurim, pa vas neću prijaviti. Ali od sad ću bolje paziti na vas!
Prije nego je otišla, vratila je Ophygeniju u prijašnje stanje. Hvala Bogu da je uspjela. Svi smo odahnuli što je otišla. Znali smo da nije «žurila» baš toliko da nas nije stigla prijaviti, nego jednostavno nije htjela da imamo probleme. I zahvalni smo joj. Slytherini su se pokupili (doslovno), a mi smo krenuli u društvenu Gryffindora. Pozdravili smo se sa Lenom i Dante koje su otišle u knjižnicu. Kad smo došli u društvenu, Ophygenija se jedva suzdržavala da ne pukne.
Ophygenija: Uh ta, ta Pansy! Sljedeći puta kad je vidim očerupat ću je ko kokošku!
Yocelin: Dobro je Ophygenija. Budite sretni što vas Keira nije prijavila.
Ja: I Jesmo!
Otišla sam do Lucasa i sjela mu u krilo. Marry nas je pogledala i nasmiješila se. Isabell i Lana su "kao" igrale šah, ali su više pričale sa nama nego igrale. I tak smo razgovarali, smijali se, zezali, a na kraju čak i učili i pisali zadaće. Dan sam provela super (osim onog dijela sa Slytherinima). Prije spavanja sam opet popričala sa Kitty i zaspala.

Lana: Drago mi je da je sve dobro prošlo. Ali izgleda da ja moram biti glas razuma. Dementori nisu sami od sebe došli u Hogwarts. Nešto se čudno događa.
Ophygenija: Lana ima pravo. Mislim da bi mogli pitati Dumbledora.
Hermiona: Sumnjam da će nam on nešto htjeti reći.
Harry: Sigurno neće. Izgleda da ćemo morati započeti sa okupljanjem DA-a.
Lana: Ja se slažem. Treba nam dodatne vježbe. Nije da baš na satovima radimo nešto.
Rona: Da, a i sutra je nedjelja što nam olakšava cijelu situaciju.
Hermiona: Znači onda je dogovoreno. Sutra okupljanje DA-a u sobi potrebe.
Lana: Ja ću javiti ostalima.
Rona: I ja ću ti pomoći.
-Okrenula sam se prema Dori.
Ja: Okupljanje čega?
Dora: Vidjet ćeš sutra. To je rješenje o kojem sam ti govorila.
Ja: Aha, dobro. Laku noć!
Lucasa sam poljubila za laku noć, i otišla u sobu. Blizanke su bile tamo i čitale pismo koje im je mama poslala.
Ja: Ej, jel vi znate za nekakav DA?
Ella: Za šta?
Ja: Da, tako sam i mislila. Idem spavati. Laku noć cure!
Ella i Kim (u isti glas): Laku noć! (mozak blizanaca :D )
Vidjela sam i Kitty da me gleda i čeka da joj kažem gdje sam jučer bila. Nije mo preostalo ništa drugo nego pretvoriti se u mačku. Ispričala sma joj sve, i nakon toga konačno zaspala.
Ujutro sam se rano probudila, otišla u društvenu i sjela ispred kamina. Gledala sam tako u vatru i razmišljala o tome što se događa. Otišla sam s Ophygenijom i Lanom na doručak, ali sam primjetila da skoro nikog nije bilo iz našeg velikog društva. Poslije doručka izašle smo na hodnik. Viidjela sam Lanu i Ophygeniju kako se pogledavaju. A tda kad su vidjele da nema nikog u blizini mi je lana rekla.
Lana: Dođi brzo, nemoj zaostajati i pazi da te netko ne vidi.
NIjh dvije su se požurile, a ja za njima. Tada je Lana kao luda prošla tri puta gore dolje ispred praznog zida. Izgledala je kao da nešto traži. Taa su se niotkuda na zidu stvorila vrata.U sobi su već bili svi. Harry, Ron, Hermy, Dora, Lucas, Anna, Cady, Yocelin, Fred i George, Dante i Lena, te neke djevojke koje sam tek tada upoznala. Enika G., Isabell B. i Mary M. Naravno, bilo je tu i dosta osoba koje nisam upoznala. Soba je izgledala prepuna. Na sredini sobe je bio sanduk. Prvo mi je Harry objasni šta je DA, i da se nalazimo u sobi potrebe te da ćemo tu vježbati,i da će me naučiti Patronusa. Sve sam ih pogledala sa smješkom. Znam da to uopče nije u skladu sa pravilima, i da su i oni htjeli vježbati. Ali isto tako znam da je i veći dio toga bio tako brzo okupljen zbog mene. Nisam se mogla susdrzati i oči su mi se opet napunile suzama. Ovaj puta radosnicama, jer sam imala prijatelje i dečka kojima je stalo do mene.
Dora(vidjela mi je oči): Nećeš sad opet istrčati kao luđakinja!?
Ja: (nasmijala sam se) Neću, i hvala vam!
Lucas: Pa i mi trebamo vježbati.
Zagrlila sam ga, i sve ostale.
Harry: Dobro, pa krenimo onda.
Tada sam vidjela da je u sanduku na sredini sobe bauk. Kad je Ron stao ipred njega, pretvorio se u ogromnog pauka, no Ron se uspio skoncentrirati i "Ridiculosom" se riješiti straha. Došao je moj red, prvo se bauk pretvorio u veliku Crnu Udovicu, no tad sam se sjetila susreta s dementorima, i bauk se promijenio. Harry mi je pokazao kako prizvati patronusa. Isprav su mi iz štapića izlazili samo mlazovi bijelog svijetla. Sobu su ispunjavali leteći patronusi različitih životinja. Lava, jednoroga, jelena... KOnačno sam i ja uspjela prizvati patronusa. Prekrasam bijeli krilati konj izašao je iz mog štapića. Neznam zbog čega sam bila boljezadivljena. To što sam uspjela prizvati patronusa, ili tome što je bio prekrasan. Okupljanje DA-a je polako završavalo, i počeli smo jedan po jedan iz sobe da nas netko ne vidi. Dante, Lena, Lana, Ophygenija, Lucas i ja otali smo zadnji. Polako smo izašli van. Nitko nas nije vidio i već smo mislili da smo sigurni...





moj patronus

Nastavlja se...

Lucas: Molim? Ti si zaljubljena u mene?
Ja: Hm... Da.
Zacrvenjela sam se ko paprika. Neko vrijeme vladala je tišina, jer nitko nije znao šta bi rekao. Nekako mi je situacija postala preneugodna.
Ja: Bolje da idem!
Lucas: Čekaj, ne možeš tek tako otići. htio bi s tobom razgovarati o onome što si mi sad rekla. Leda, i ti se meni sviđaš i volio bi kad bi bili zajedno.
Opet je zavladala tišina, ovaj puta kraće, nego prošli.
Dora: No konačno!
Ja: Molim?
Dora: Pa gledam vas još od prvog dana od kad ste se upoznali! Šta je Lucas morao gotovo poginuti da bi vas dvoje konačno priznali jedan drugome šta osjećate?
Kad je Dora govorila meni je u glavi odzvanjala samo jedna riječ "poginuti"! Mogla sam ubiti sebi, ili Lucasom, ili gledati kako Lucas umire jer da nisam imala metlu ne bi ga mogla spasiti. Sve čarolije koje znam rijetko koristim, samo na Obrani. Ali to nije dovoljno, i to nisu neke snažne čarolije. Oči su mi se napunile suzama, i istrčala sam iz ambulante skoro srušivši Madamme Pomfrey.
Lucas (digao se sa kreveta): Leda, što se dogodilo? Čekaj?!
-čula sam još samo kako madamme Pomfrey govori
Madamme P.: Di si ti pošao mladiću? Lezi natrag i odmaraj!
Trčala sam po školi jer nisam znala di da se sakrijem. U tom svom luđačkom trku, udarala sam redom učenike na hodniku, a Yocelin i Annu sam čak i srušila. Cure žao mi je! Na kraju sam ipak otrčala u ženski WC. Ja sam jako osjećajna osoba, ali najteže mi pada dok ne mogu zaštiti ljude koje volim i koji su mi dragi, prijatelje, rodbinu... Dora je dotrčala za mnom.
Dora: (dok je još hvatala zrak): Šta se...tebi dogodilo...? Bila si... dobre volje.. i onda... si odjednom počela trčati kao luđakinja po školi!
Ja: Oprosti, ali ja, shvatila sam sa se ne mogu braniti dovoljno dobro. Čula sam šta se događalo prošlih godina ovdje, i ako se nešto takvo počelo ponavljati... Ne želim biti beskorisna.
Dora: Ali ti nisi beskorisna! Spasila si Lucasu život. A što se patronusa i ostalih čarolija koje ne učimo na satovima. Mislim da imam rješenje za to.
Nisam imala pojma o čemu Dora govori. Ali nisam se ni trudila razmišljati o tome, vratila sam se Lucasu u ambulantu. Ušli smo u ambulantu, madamme P. više nije bilo, i Dora je ispričala Lucasu zašto sam tako istrčala.
Ja: I šta je Madamme p. rekla?
Lucas: Da mogu navečer izaći iz ambulante.
Dora: Pa to je super! Ali moramo te ostaviti samog jer smo već ionako preskočile doručak, ali nastavu ne možemo.
Ja: Da nažalost! Vidimo se.
Na izlasku sam nježno poljubila Lucasa. Bila sam sretna što smo rekli jedan drugome šta osjećamo. Satovi su mi brzo prolazili, ali uglavnom zato što sam pod svakim satom i odmorom morala drugoj osobi ispričati šta se jučer dogodilo. Već sam sama sebi bila dosadna stalno pričati istu priču. Prvo sam pod Proricanjem sve ispričala Cady, zatim na blok satu Čarolija Lani. Hvala Bogu da nas profesori nisu čuli. Pod odmorom su do mene došle Yocelin i Anne.
Ja: Cure oprostite šta sam vas onako srušila!
Yocelin: Ma nema veze! Prvo da ti čestitamo! Stvarno si hrabro postupila.
Anne: Znam da nemamo baš puno vremena, ali ispričaj nam brzo šta se dogodilo.
Ja: Ne možete pričekati da nastava završi? Ispričat ću vam u društvenoj.
Yocelin: Ne, nemožemo čekati. Pre znatiželjne smo!
Nabrzinu sam im ispričala šta se dogodilo, a ni onaj bio u ambulanti nisam izostavila.
Yocelin: Baš super da ste ti i Lucas zajedno!
Anne: Da, drago mi je zbog vas! I nadam se da znaš da će te sad pola cura iz škole gledati sa prijezirom.
Na tu smo se izjavu sve tri nasmijale. Znale smo da bi puno cura u školi htjelo biti na mojem mjestu.
Yocelin:Cure, moramo na nastavu!
Sve tri smo potrčale prema učionicama. Ja sam krenula u staklenik na Travarstvo.
U društvenoj Gryffindora sam opet morala ispričati priču. Tada samo čula da netko ulazi. Okrenula sam se prema ulazu. Bio je to Lucas, izašao je iz ambulante. Potrčala sam mu u zagrljaj, i svi su nam zapljeskali.

Zmija?! Nisam znala šta da radim..Tada je između mene i kobre stala crno zelena zmija. Koliko god je bila manja od druge zmije, izgledalo je kao da me brani. Zmija koju je Pansy prizvala je pobijegla.
Pansy, Maggie i ja bile smo začuđene.
Pansy(polako se okrečući): Nismo mi još završile!
Maggie: Još ćemo se mi srest Nova! A tada se pazi.
Mrzila sam kad mi jeko govorio nova, a još više sam mrzila kad su mi prijetili. No ljutnja me brzo prošla, jer mene više zanimala ova zmija koja me branila. Čula sam čudan zvuk iza mene i zmija krene prema njemu. Okrenula sam se i vidjela Dante, Lenu i još jednu Slytherinku kako mi prilaze. Zmija je došla do Lene, ona ju je podigla i dalje govoreči čudnim jezikom.
Ja: Hy! Ovo je tvoja zmija?
Lena: Aha. Ovo je Sinna.
Ja: Upravo me spasila od one grozne zmijurine.
Lena: DA, ispričala mi je šta se desiloi rekla je da te branila jer ne voli kad zmije napadaju ljude.
Ja: Ispričala?
Dante: da, Lena je parsel-ust, što znači da može razgovarati sa zmijama.
Ja: Aha. PA, zahvali joj se u moje ime.
Treća cura: Krenula si na utakmicu?
Ja: Jesam. Sorry, a ti si?
Roary: Roary Lincoln. 5 godina.
Ja: Drago mi je Leda.
Dante: hajdemo na utakmicu da ne zakasnimo.
I tako smo nas četiri krenule na utakmicu. Odvojile smo se na tribinama i ja sam krenula prema Cady, Ophygeniji, Dori i Yocelin. Tribine su bile pune. Naravno, Gryffindori su pobijedili, ali jedva. Hufflepuffi su bili odlični. Jedni mi je bilo žao djevojke koja je pala sam metle nakon što ju je pogodio maljac pa je odvezena u ambulantu. Nakon utakmice Ron, Harry, Lucas, Cady, Dora,Lana, ja i Ophygenija smo proslavili pobjedu u Društvenoj.

* * * *

Došao je i dan posjeta Hoagsmedu. Moj prvi odlazak!
Naravno, naša nerazdvojna grupica je zajedno išla. Otišli smo kod Tri metle na pivoslasce i bundevin sok, pričali i zabavljali se. Tada su se polako počeli razilaziti. Harry, Lucas, Hermy i ja jedini smo ostali. Harry i Lucas su raspravljali o metloboju, a Hermiona i ja o ČAS-ovima. Kasnije smo malo prošetali po Hoagsmedu, otišli u medičarnicu, i naravno tamo se nakupovali slatkiša, iako je bila ogromne gužva. Hermiona je kupila još nekvu knjigu ( mislim dakle...) i krenuli smo prema Hogwartsu. Usput sam vidjela Kim i Aarona u čajani. Baš su sretni zajedno. Vratili smo se, ostatak dana pisali smo zadaće i učili (kako koji) i umorni zaspali. Prije spavanja popričala sam sa Kitty, a tada smo obje zaspale.

P.S. JA SE ISPRIČAVAM ŠTO NISAM OSTAVLJALA KOMENTARE ALI BILA SAM U BRATISLAVI I TAMO NISAM IMALA INTERNET. Pročitala sam sve postove, i odlični su, samo mi je to previše komentara još za ostavljati. Pusa svima

Ujutro sam se probudila, a kako nismo imali nastavu, odlučila sam još malo ležati u krevetu i razmišljala sam kako su me lujudi ovdje prihvatili i kako sam stekla super prijatelje. Kako sam konačno uspjela veliku večinu nadoknaditi i kako danas imam zadnje poduke. Zavoljela sam Čarolije i Skrb za magična stvorenja. Više nisam ni u čemu bila loša. A i shvatila sam, na Proricanju, da imam neke vizije. Koje nisu bas nešto jasne. U razmišljanju su me prekinule blizanke, jer su ušle u sobu žustro raspravljajući.
Ella: Hajde Kim, pitaj je!
Kim: Neću, neugodno mi je!
Ella: ajde, nemoj biti beba!
Neznam zašto su raspravljale kao da me nije bilo?!
Ja: Cure! Ja sam ovdje, šta me morate pitati?!
Ella: Jesi li ti sestrična od Aarona iz Ravenclawa?
Ja: Da, šta s time?
Ella: Ništa posebno. Kim je jučer prohodala s njim, pa joj je on nešto o tome govorio, a kako je bila u "sedmom nebu", nije baš sve shvatila.
Ja: Aha. Dobro. Sretno vam bilo. Baš mi je drago zbog tebe Kim.
Kim: Hvala! Bratić ti je baš super.
Bilo mi je malo neobično što su njih dvoje zajedno (pošto su oboje sramežljivi kad je nešto takvo u pitanju), ali i slatko. Otišla sam McGonagallci na poduke. Nagovorila sam ju da me nauči Alohamoru i Evanesco, jer sam baš čitala o njima. Neznam kako je pristala, ali valjda sam bila toliko naporna da me više nijemogla slušati. :D Završile su ipoduke i po McGonagqalličinom licu se moglo vidjeti da je vrlo zadovoljna samnom.
Požurila sam da stignem na metlobojsku utakmicu Griffindor- Hufflepuff, jer to nisam mogla propustiti, (osobito zato jer i moji prijatelji igraju ( Lana, Lucas, Harry, Ron...) Kako sam opet bila sam, ispred mene se pojavi, nitko drugi, no Pansy i neka djevojka za koju sam bila sigurna da je Griffindor, i da sam ju već negdje vidjela. Neznam kako me Pansy može tako mrziti, a nije me ni upoznala. Sudi o meni samo po tome koji sam dom. Pansy je odmah izvukla štapić.
Pansy: Šta je mutnjakušo opet si sama?
Djevojka: Pusti je Pansy, idemo dok nas netko nije vidio!
Pansy: Zašto da je pustim Maggie? Jer je tvoj doM? Ti si bila i ostat ćeš Slitherynka, bez obzira u kom domu bila!
Maggie: Da, imaš pravo. A i bila je zla prema Dracu.
Ja: Prvo, Draco je to zaslužio, a drugo, možeš ti mene zvati kako želiš ali meni to ne smeta jer se ne obazirem na takve kao što si ti!
Pansy: MOžda ti to ne smeta. Ali znam šta hoće! "Serpensortia"
Ispred mene se stvorila kobra.Nisam znala šta da radim. nisam htjela koristiti čarolije da ne izgubim bodove Gryfindorima ako me netko vidi, a nisam ni htjela nauditi zmiji...

Natavlja se...

P.S. Jedno vrijeme neću pisati posteve i neću vam moći komentirati jer mi je komp na popravku. ovo sad pišem u školi,i neznam kad će sljedeći post!
Pozz svima....

Nakon što sam posudila par knijga u knjižnici došla sam u sobu. Ozzie je bila kod blizanki i pisale su zadaću iz Travarstva. Nisu se baš previše obazirale na mene. Otišla sam u društvenu, sjela na naslonjač i učila sat vremena, kad sam čula poznati glas s druge strane knjige.
Dora: Pa ti ćeš se ubiti od tog učenja.
Ja: Ah Dora, moram još čarolija naučiti.
Nisam joj željela govoriti o događaju sa Dracom i Pansy.
Dora: znam, ali već si gotovo sve naučila, šta bi još htjela. Biti bolja od onih na 6. godini.
Ja: Pa, ne bi bilo loše. (smiješak)
Dora: Ma daj, naučila si u ovih 20 dana, gradivo za 4. godine. A ni u 5. ne zaostaješ. Ajde treba ti odmora. Dođi!
I otišla je van društvene prostorije
Ja: Dora, čekaj!
Dora: Nemoj zaboraviti metlu!
Ja: Metlu?
Dora:Da, idemo malo letjeti. To je odlično za opuštanje i razbistrivanje glave.
Letjeti! Uopće sam zaboravila na to, a i McGonagalica isto, jer ja nisam naučila letjeti.
Uzela sam metlu i nemirno pošla za Dorom. Došle smo u dvorište kad sam vidjela da nećemo biti same.
Dora: Leda, ovo je Lucas, 6. god. Zajedno treniramo metloboj.
Ja: Drago mi je, Leda. (pružila sam Lucasu ruku)
Bio je zgodan, a tek njegove oči.
Lucas: I meni je drago, nego, hoćemo li?
Trgnula sam se.
Ja: Ali… ja još nisam naučila letjeti. Žao mi je ali ja moram to propustiti.
Dora: Daj ne budali! Ti ostaješ!
Lucas: Ja ću ti pokazati. Ništa lakše. Stani pokraj metle , podigni ruku iznad nje, i vikni «Gore!». Zajaš metlu, nogama se lagano odvoji od tla i nagni se naprijed. I to je to.
Dora: Evo gledaj!
Još se nisam ni snašla a Dora i Lucas su već bili u zraku.
Dora: Hajde, ako možeš za 20 dana naučiti toliko gradiva, onda ćeš sigurno naučiti letjeti!
I tako sam učinila sve što mi je Lucas rekao, I uspjela sam. Naaučila sam letjeti!
Lucas, dora i ja smo uživali, smijali se i zezali. Bilo je baš super! I baš kako je Dora rekla, letenje je odlično za razbistrivanje glave. Spustili smo se i otišli u dvorac.
Lucas: Laku noć cure!
Mi: Laku noć!
Otišli smo svaki u svoju spavaonicu.
Ja: Dora, hvala ti što si me nagovorila na to. Odlično sam se zabavila.
Dora: Nema na čemu. Pa čemu služe prijateljij!?!
Ja: Da. Laku noć!
Dora: Laku noć! Vidimo se ujutro, štreberice moja!
Kad sam ušla u sobu, blizanke su već spavale. Na prozoru je sjedila BumBee i u kljunu držala pismo. Pustila sam je unutra, uzela pismo i pročitala ga. Bila je to moja mama, koja je još uvijek zabrinuta za mene. Legla sam u krevet, zatvorila oči, i tonula u san sa Lucasovim licem u mojoj glavi! :D


Nastavlja se...