Life in Amsterdam
ponedjeljak, 27.04.2009.
Javljam se...
Gle, vec je travanj....
Moje dijete ima sijede vlasi na glavi...doduse, ne puno, ali presijavaju se na ovom skrtom travanjskom suncu, tako sam ih i otkrila.
Svasta se dogadjalo...da ne zamaram....Pikula je prebacen na brigu u Amsterdam...skola mu ide jako dobro, s obzirom na okolnosti i zaostatak u jeziku, Pikulina je mala lajavica, koja je naucila lajati na nizozemskom.
U medjuvremenu od posljednjeg javljanja, bili smo nekoliko puta na hitnoj, i Pikula i Pikulina, pa je meni skoro kosa otpala od straha, pa onda one ostale male stvarcice sa kojima se bore svi roditelji....
Dinke, htjela bih ti smo reci da znam u kojoj fazi se nalazis, stovise, taj svakodenvni strah je unistavajuci, iako se pokusavas zaokupiti stvarima svakodnevice, taj strah ostaje...ne odlazi, nazalost, tako brzo. Zelim ti puno snage, hrabrosti i prisebnosti, kako tebi, tako i svim tvojima oko tebe. Mislimo na vas.
Divni ste ljudi...svi vi...ne mogu se nacuditi toj ljudskoj dobroti...
Poljubac i najcvrsci zagrljaj, mama iz Amsterdama
