Vrteli se tockovi "tog" bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.
Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.
Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.
Poneli ih vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve mačke
a loši djaći odjednom svetom vladali.
Sve mu je odlično zvučalo.
Dobro je stajao tih sezona.
Ljuljale ga oči širom
promenade.
A nju je sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao je da sanja
onaj badem.
Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.
I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "........".
Suviše tajni u očima,
u zlatni okov joj prstić pao.
Molio ga dugi pogled da ju krade.
Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj je ukus odnekud znao:
probao je jednom davno
divlji badem.