Quien
Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.
I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.
"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.
Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.
Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.
Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.
Jesenjin
Suncani dani..
Dok prolece miluje golo telo mirisom tresanja,
misao juri sunceve zrake.
Gde pravis gnezdo svoje?
Planina ili ravnica?
Ili oci moje?
Nadam se da nisam "zatajila" draga slavonchice (mozda ovo moze da bude i poklon za rodjendan?)
Piwe, lokalpatriote i bambi, znam da umete i mozete.. nove reci: ruke, noc, zeleno, suze i pesma.
Zvezda putnica
Da li te iko na kraju puta ceka?
Je li ti nebo prazno bez coveka?
Ili si mracna sto znas da gore ima
jedno jos mracnije sunce, iz koga bije zima?
Ili znas tamu jutra koje ne osvane?
I koliko pepela od jednog sunca ostane?
Ljubomir Simovic
Uzdah..
Moji su prsti azbestni,
vatra im ne može ništa...
Moje su ruke gvozdene,
kao rešetka iznad ognjišta...
Moja glava je pesak,
a moje srce kameno,
moj dah je smrznut,
a telo mi je ledeno.
Skorena mi krv teče
kroz čelične vene,
polako, neprimetno,
pod kožom od stene.
Moje su reči suvišne.
i ne znače mi ništa,
moj glas je nečujan
i stihove ne dopušta.
L.
Sapni mi
I sad mi reci zasto mi je tako tesko zatvoriti prozor
i ugasiti svetlo... leci, ne misleci ni na sto i zaspati.
Jesam li se dala obuzeti mislima kako stojis s one strane ulice
na koju svetlost ulicne lampe ne dopire...
zagledan u moje prozore...
I jesam li losa, reci mi... jesam li losa, ako za tebe
iako i ne znam da si tu, ali te osecam nekako...
jesam li losa, losija od drugih ako se zapocnem skidati
s namerom, pred prozorom, za prozracnom zavesom...
Ili nam to oboma treba!?
Tako, i uspaljeno i cisto istovremeno...
i bludno i sveto zajedno?
Šapni mi...
Elfrida M.M.
Laringe
Za jedan dan
Zatvoricu oci i pretvarati se
kao da nikada nisi ni postojao.
Laganim pokretom zaborava izbrisati
sve dane koje si samnom odbrojao.
I na lice cu navuci masku
da skrijem bore urezane imenom tvojim
jer nakon svih tvojih prodatih lazi
cak i od reci ,,musko" se bojim.
Pa opet zatvoricu oci,jako,najjace
dok ne osetim bol u glavi
i ubediti sebe da sve je bilo samo san
nedosanjan san na letnjoj travi.
I necu te ni mrzeti niti voleti
niti pozeleti da si kraj mene tu
jer na javi sam kao i uvek sama,
a MI smo postojali samo u snu.
Al eto i san zna da zaboli
ako se previse od njega trazi,
ako se zbroji sve lepo i ruzno
i zbir ti ispadne gomila lazi.
Od svega onog lepog usnivenog
ispadne samo nocna mora
ostade dusa gola i prazna
na celu ucrta se nova bora.
Na srcu pukotina kao bezdan
kao provalija duboka bez dna
nije to od ljubavi nit od prokletstva
to je tek trag tog moga sna.
Po poslednji put cu zatvoriti oci
lebdeci izmedju snova i jave
i pravicu se da nisi postojao
ni ti,ni leto,ni miris trave...
Ubedivsi se da sve bese iluzija
izazvana nekim osecanjem brzim
i podicicu glavu hrabro pred drugima
u pokusaju da te ne mrzim...
mesecina
Tiempo
Staklene noge i plave šalvare,
igra po vatri i grli oblake.
Trampila je lice za tvoju poslednju sliku
i ogluvela bez tvog glasa.
Makar joj poljubi stomak za kraj.
Bdenje u noci pomracenja
Mesecevom prasinom
posipam ti skute
da ostane trag od grudiju mojih.
Neke duge noci,
kad osami nebo,
jedna zvezda uvek bice tvoja..
