Alhemičar
Pruži mi svoj dlan,
dozvoli da na njemu stvorim zlato
i stavim ga u tvoju kosu.
Onda ćeš sijati
pa ću te pronaći gde god mi pobegneš.
Primetila si onaj sjaj na licu?
To sam ti ja stvorio dragulje usnama
i ostavio ih tu gde jesu da blistaš.
Ćudiš se šta je to u tebi,
zašto dišeš drugačije.
Zato što u plućima
imaš najfiniju kristalnu prašinu
pa dahom omamljuješ sve oko sebe.
Čak se i drugačije krećeš
zato što umesto da teče krv
kroz tvoje vene se cepa uran
opasna, pogubna to si,
zato svaki tvoj pokret
prouzrokuje nuklearnu eksploziju.
I trebaš da me se bojiš
vidiš da si postala moja laboratorija.
Samo
čekam dan
kada ću zajedno sa tobom
odleteti u vazduh.
Zapisi
Kad ti posaljem planetu
obecaj da neces da je stavis u kafu
kao kockicu secera.
*
Nemoj mi uzeti okeane iz ociju,
kanjone iz duse,
nebo iz ruku
i vetrove iz srca.
Samo uplovi u njih..
*
Cekala sam da se spusti noc
da mogu u mraku da vidim tvoj glas
i zavrtim se na prstima kao balerina
dok ti slazes mozaik od zvezda.
*
Ne das mi da sklopim oci
i prepustim se nistavilu
koje vuku teski kapci.
Zoves me da grlim ponovo
i paperje posipas po putu.
Rage
Kako sam ja danas odlepila.. Strasno! Dolazim na faks u 9h, da polazem matematiku, a nigde nikog... I onda vidim da je odlozeno za 12:30. Kazem sebi.. dobro, hajde, bar cu da odspavam sat vremena (jer sam zadnja 2 dana spavala po 3-4 sata)... Stizem u 12:15, pitam ljude kako se racuna menica, cekam da me prozovu.. I onda mi asistent kaze da mi nije spremila zadatke i da je bolje da ja dodjem 29. da polazem.. Dobro... Puca nesto u glavi... To je inace bila kulminacija nedelje koju sam provela u iscekivanju profesora sociologije. Nikako covek da se smiluje i dodje do fakulteta, da onih 50tak studenata mogu da pokazu svoje OGROMNO znanje.. A tu sam nedelju, inace, trebala da provedem u ucenju politicke ekonomije, koju odgovaram u ponedeljak. Tako da sada imam 2 dana da procitam i naucim 300 dosadnih, sa akcentom na dosadnih, strana.. Mada, sto kaze moja cimerka, mozda ce Bog da se smiluje i pogleda malo u mom pravcu tada.. Videcemo..
Zvuci noci
Uvijaju se senke oko mene
Kao crna svila pokrivaju kozu
Krvavim jezicima ljube grudi
Ostavljaju trag koji se ne moze oprati
Noge krecu svoju djavolju igru
Osecam tezinu mraka
Vrisak, urlik...
Vodimo ljubav - bol i ja
Odmor
Hajde da probamo da umremo
Posto smo ionako gomila ruznog smeca
Otpaci necijih planova, snova, neostvarene fantazije propalih ljudi.
Hajde da se okrenemo istoku i da nas sprzi sunce i da se smejemo u bolu
Da gorimo kao vestice na lomaci
Zasto me se bojis?
Samo zelim da ne gledam poklopac mrtvackog kovcega iznad sebe citav bedni zivot
