Liga naroda

utorak, 06.06.2006.

SAD i demokracija

prenosimo dobar osvrt kolege sloboda misli na SAD i "širenje demokracije" koje oni želi provesti u bliskoj budućnosti i u Iranu.

Iako malo kasnim za aktualnim vijestima, moram se osvrnuti na komentare koji su osvanuli povodom izjave iranskog predsjednika da će svaki agresor ostati bez ruke.
Komentari koje sam pročitao na siteu jednog našeg dnevnog lista bi me razočarali da već nisam naviknut na to da ljudi premalo razmišljaju. Uglavnom, većina komentara se svodi na to da "nebrazovani zatucani divlji bradonje s turbanima" nemaju šanse protiv SAD-a, te da se ne može spriječiti dolazak "demokracije" u Iran.

Ajmo malo postaviti stari na drugačiji način:

1. Demokracija znači između ostaloga i uvažavanje drugoga i poštivanje njegove različitosti. Iran ne prijeti nikome, a njihove riječi upućene SAD-u su reakcija na američke prijetnje Iranu.

2. Demokracija znači ista prava. Zašto bi SAD, koji je jedini A-bombu i upotrijebio, i to dva puta, uglavnom protiv civila, mogao imati nuklearni program, a Iran ne? Po čemu su to SAD pouzdaniji od drugih zemalja?

3. SAD ima tek nešto više od 250 godina, i jedna su od zadnjih zemlja u svijetu koje su pravno ukinule ropstvo. Praktično su ga provodile do prije 40 godina!

4. SAD su nastali na temelju genocida nad domicilnim stanovništvom, koliko su Indijanaca pobili niti danas nije poznato.

5. Od svih medija u SAD, niti 1% nisu stvarno nezavisni - Turner i AOL-Time Warner drže praktično sve (vidljivim ili nevidljivim vezama) u svojim rukama, a obje su više nego bliske s vladom.

6. Nabrojite američke predsjedničke kandidate. Svi znamo da se uvijek borba vodi između republikanskog i demokratskog kandidata. Svi ostali kandidati ne skupe ni 1% glasova (a u pravilu imaju daleko bolje programe od ove dvije marionete). Koji god kandidat da pobijeti, to je pobjeda amerčkih korporacija. Korporacije plaćaju kampanje oba kandidata, i to im se prizna kao porezni rashod. Ako su oba konja u utrci tvoja, ne možeš izgubiti.

7. SAD su jedina zemlja u svijetu gdje je nošenje i posjedovanje oružja ustavno pravo (2. amandman). Civiliziranim građanima oružje ne treba. Amerikanci imaju više komada registriranog oružja nego stanovništva. A tu ne ulazi oružje policije, vojske i kriminalaca! Što možemo zaključiti o amerima?

8. SAD je vojnim udarima srušio najveći broj demokratski izabranih vlada širom svieta.

9. Američki engleski već desetljećima ima riječ za razrednog nasilnika i oni to smatraju normalnim.

10. Inicijalizacije u raznim bratstvima su izuzetno brutalne i kaznena su djela. I to smatraju normalnim.

11. Školski sustav im je takav da svoje "college" uspoređuju s europskim fakultetima. Istina je da 90% njihovih koledža daje nivo znanja koji u HR imate sa završena tri razreda srednje škole. Kvaliteno obrazovanje je rezervirano samo za bogate.

12. 80% Amerikanaca radi dva ili više poslova, a neto zarada im jedva prelazi 2.000 dolara mjesečno. Stavrna kupovna moć tih 2.000 dolara tamo odgovara naših 2.500 kuna.

13. 40% Amerikanaca i njihovih članova obitelji nema nikakvo zdravstveno osiguranje.

O ostatatku razmislite sami, nema smisla da je pišem još mjesec dana (a i preduge postove se nikome ne da čitati).

A sada - da li još uvijek mislite da su SAD demokratska zemlja?

Ako je vaš odgovor da, želim vam da tamo živite nekih desetak godina. Ako ni nakog tog vremena ne promijenite mišljenej, slobodno ostanite tamo.

Ako ne, čestitam, u stanju ste vidjeti istinu.
- 20:21 - Komentari (18) - Isprintaj - #

nedjelja, 04.06.2006.

Anarhistički ljetnji kamp u Austriji, 14.7.-23.7.2006

Šta je to anarhistički kamp?
"Odmor" je nastao kao rezultat razdvajanja rada i slobodnog vremena. U ovom smislu, anarhistički kamp nije odmor: kamp je prilika za susret, za medjusobno upoznavanje ljudi i za zajedničko delovanje, u smislu da niko nije prinudjen na bilo šta. To nam daje prostor da pokušamo i kombinujemo anarhističku teoriju i praksu i da živimo bez autoriteta.

Svesni smo činjenice da ovo može biti samo "relativna" sloboda, pre svega jer svi mi više manje imamo mehanizme vlasti u našim glavama jer smo odrasli u takvom društvu a osim toga anarhistički kamp je jedno ostrvo koje je ograničeno vremenski i prostorno unutar društva koje je oblikovano od strane vlasti. Ali ko zna - možemo još uvek da stvaramo slobodna mesta, izvan društvene normalnosti i svakodnevne patnje, na kojima možemo isprobati šta je to za šta se borimo i gde je ono kuda želimo da idemo.

Da bismo to omogućili, na kampu neće biti tolerancije za bilo kakav vid diskriminacije ili represije. To znači da svako treba da oseti kao deo svoje odgovornosti da se pobrine da tako bude: budi svestan, aktiviraj se, a a ko primetiš loše ponašanje (kod drugih ili kod sebe) postaraj se da se to prekine ili raspravi pred svima. Kada se potpuno iskusi solidarnost, i sloboda od vlasti, to nam daje energiju i potporu za našu svakodnevnu borbu.

Šta radi organizatorska grupa
Kao organizatori, obezbedjujemo lokaciju, širimo internacionalno informacije o kampu i brinemo se o osnovnim resursima i infrastrukturi za takvo okupljanje. Kada sam kamp počne, grupa prestaje da postoji jer je od tada na svakom da preuzme odgovornost na sebe u zajedničkom odlučivanju: o tome šta će se dalje raditi, gde, kada i kako, organizovati, nabaviti i spremati hranu.

Ipak, diskusije koje su održane unutar organizacione grupe, delimično zasnovane na iskustvima sa prethodnih kampova, dovele su do nekoliko odluka koje su bitne pre početka kampa:

* Biće rezervisan šator za žene i transgender osobe a gde će oni moći da se sastaju i da imaju svoj prostor za sebe odnosno slobodan prostor za bilo kakve njihove potrebe.
* Pozivamo roditelje da dodju sa decom. Mesto je prostrano i ima mesta za igru a biće postavljen i šator za decu. Oni koji koriste taj šator treba da se potrude oko animiranje dece, pa zato treba da ponesu igračke za decu, kanap da napravimo ljuljaške ili bilo šta što smatraju korisnim za decu. Naravno, nisu samo roditelji ti koji treba da brinu o svojoj deci i njihovim potrebama već svi mi.
* Ostavite svoje životinje kod kuće. Veliki broj kučića na kampu može ozbiljno ostalim učesnicima da omete uživanje u kampu, a može da omete i učešće onih koji dodju sa decom. Osim toga, prostor nije ogradjen i okružen je šumom u kojoj ima lovaca i divljih životinja...


Čega ima i čega bi moglo biti
Kamp je prostran, tako da ima prostora, sa drvećem, divljom prirodom, potokom i mestom za logorsku vatru. Takodje ima dosta mesta za šatore a ima i razne infrastrukture. Ima suvih soba sa kuhinjom, kreveti za one kojima su potrebni kao i sanitarna infrastruktura. Nedaleko od kampa se može otići na plivanje. Hrana će se pripremati tako da svi učesnici kampa mogu da jedu (uključujući vegane, osobe sa alergijama, kao i majke koje doje...). Cilj nam je takodje da obezbedimo kompjutere (sa kojima će se, na primer, praviti izveštaji za kamp, za radionice, za internet).

Šta će se sve dešavati na kampu zavisiće od toga šta učesnici žele da učine i šta će se već spontano desiti ovde-onde. Nemoj očekivati da zatekneš totalno gotova predavanja i radionice: radije se i sam priključi, stimuliši i organizuj radionicu i diskusije, sam ili sa drugim ljudima. Prethodni anarhistički kampovi su pokazali da iz takvog stava mogu proizaći interesantne teme i aktivnosti.

Želimo da polje delovanja ne bude ograničeno na "tradicionalni anarhizam". Želimo da diskutujemo o raznovrsnim temama iz anti-autoritarne perspektive: od (anarhističkih) utopija i teorija, rodnih odnosa i kritike romantične monogamije do raznih vrsta akcija, praktičnih primera političkog delovanja ili alternativnih oblika zajedničkog života. Veličina kampa i priroda bi trebalo da omoguće raznovrsnost: teoriju i praksu, radionice, igre, muziku, prezentacije i diskusiju, kuvanje, filmove, plesanje...itd.

Šta to može da postane
Anarhistički kamp u Austriji 2006. bi trebao da doprinese obaranju "granica unutar naših glava". Za vreme dok su se kapitalizam i državne institucije integrisale na medjunarodnom nivou, i dok je represija prelazila nacionalne granice (šengenski sporazum, Evropska politika protiv migracija), dotle su anarhisti iz nemačkog govornog područja bili skoncentrisani na sebe. Ovim kampom, pokušaćemo da osnažimo povezivanje sa našim (istično)evropskim prijateljima. To je razlog zašto se ovaj poziv prevodi na mnogo evropskih jezika. Naš cilj je kamp raznobojnih ljudi, koji prevazilaze barijere (jezičke i druge) i doprinose medjusobnoj razmeni.

Izgradjivanje kampa zajednički ne znači nekritički širiti "osećanje zajedništva". Važno je izneti neslaganje pred ostalima i saslušati kritiku prema sebi, tako da možemo da učimo jedni od drugih i da dovodimo u pitanje naše lično ponašanje. U ovom smislu, raspravljati može biti korisno. Naravno, naše ponašanje na kampu mora biti u skladu sa principima solidarnosti i medjusobnog poštovanja, koje podrazumeva prihvatanje različitih pristupa i tačaka gledišta.

Sa ljubavlju & snagom
Organizaciona grupa za A-kamp u Austriji
Detaljnije na sajtu: http://www.a-camp.info
Takodje planira se i anarho-kamp u Nemačkoj 2006: http://www.acamp.tk/
- 23:29 - Komentari (2) - Isprintaj - #