| < | studeni, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Pješčanik
levijatanus@gmail.com
"Bio ti je u Sevilji luđak koji se dao na najsmješniju ludoriju i tvrdoglavost što je ikad bila u ikojega luđaka na svijetu. Izbušio je on trskovaču i zašiljio, pa kad sretne na ulici , ili gdje bilo da bilo, kakva psa, prištine mu nogom nogu, za drugu ga nogu uhvati rukom, pa mu što god može bolje, zatakne trsovaču straga te ga onda napuše da se okrugli kao lopta. Kad bude takav , pljesne ga dvaput dlanom po trbuhu.; pusti ga, a onima koji se okupljaju oko njega i svagda ih ima svasila, veli :
- Zar vi, gospodo, mislite da je lak posao napuhnuti psa ?
- Zar vi, gospodine, mislite da je lak posao napisati knjigu? "
Miguel de Cervantes
Don Quiote
Copyright © 2005 Priče i pjesme autorsko su djelo.
Levijatan
Moderna vremena
- 11:25 -
Komentari (14) -
Isprintaj -
#
|
Iako su mu oba oka zatvorena i upravo se prebacio na drugu stranu kreveta tražeći udoban položaj, skoro iz sveg glasa Ante dreknu. - Ustaj Sofo, bogati. Nismo ni vodu pristavili, a ljudi samo što nisu došli, znaš da je zaladilo neće iljadu godina prokuvat. Njegova žena u čudu pridigne glavu i pogleda oko sebe tražeći razloge toj nenadanoj panici. - Misovo sveto, Anto, već na uranak si kreno. Nisi još ni očiju otvorio, već kuneš. Uvijek isto ajmo, ajmo ,ajmo. Jes mi dodijalo to prase, da je barem crklo ljetos. U ime Oca i Sina, sad sam i ja kraj tebe počela. U vražju jamu ćeš me odvući. – navlačila je debele čarape i govorila ljutitim glasnom. Izvana na kapiji se začuo udarac ograde i pisak baglame. - De pristavi kavu i naredi krevet evo čujem vratašca, sigurno je kum Mijo, znaš da on uvijek urani. - Ma ko bi drugi i bio, sa svim si se svijetom zavadio. Da sam znala da će mi biti gore ovdje nego tamo gdje su nam kuću zapalili. Brzo se obukla i odletila u sobičak koji je služio kao kuhinja i dnevni boravak u jednom. - Faljen Isus, kumo, kako je ? A jes zaladilo, eno Sava taman kod Ade zamrzla. Čim je čuo kumov glas, Ante odmah skoči i navuče na sebe radno odijelo i produži do sobe sa ispružene obje ruke. - O Antiša, đesi si, Antiša, vidi ga šta je brčine opustio, k'o sa Eva konzerve. - O Mijo, poželio sam te se ko rođenoga brata. De sjedi. Kako je u Bosni ? – ganuto podviknu Ante. Ozbiljnim glasom, odmahujući i rukama i glavama, nastavljaju razgovor uz miris rakije i svježe skuhane kave. - Ma u Bosni, ko u Bosni… Sve nekako, nako. Marva je dobro a i Jelka je prestala šepat. Išli smo u šumu u drva pa joj cjepanica pala na nogu, gore, kad smo drva utvarali, sva sreća da su nam svu šumu u ratu isjekli pa nema krupni drva.. Da je bila kakva veća grančuga , ode moja Jelka. - Reko sam ja svojoj Sofi, da živi ko kraljica, ali eto valja nama trpit obojici… - Jel to ona tvoja šećeruša, jašta udara ko sveti Ilija - ožeže pa ko ostane čitav. Dobra je, sav cvjetam iznutra … - Moj Mijo, da sam sretan - nisam. More me druge brige, znaš da ja volim živinu, a kako da ja ovdje držim živinu, kad samo smiješ imati mačke i ćukove. Šta će mi to, od toga nikakve vajde - samo jede i spava. Tako sam ti ja proljetos i nabavio prasence, ma malo ko kifla, napravio i odvod u šupi, čisto mu ko u apoteci, kod djece mi nije tako. Al ne, sav svijet protiv mene… Najgori je jedan ćelavi učo, napravio peticiju da mi ga otmu. Sa cijelim me komšilukom zavadio a ja u Tranjanima 100 maraka prase platio. Nisam im popustio. Sad prolaze kraj mene ko kraj Turskog groblja - nit ozdravljaju nit pozdravljaju Pazi ti, molim te, oni smiju štakore držat, a ja ne smijem jedno jedino prase… Idem ti ja s pijace neki dan, prije dva mjeseca, reko da uzmem stočno i starter. Kad eto ti gospoje, napudrana ko ministarka, vodi ćuku, nema goluždrav ko kozle. Znaš, ko kad mačka upadne u lavor s vodom, sve poskakuje i noge zabaciva, Ja prvo pomislio neka bolešćuga, uvatila pašče, pa se jadno tako rasfucalo, ninašta nalik - ne bi ga nogom udario. - Pitam je jel dugo bolestan, rekla je da nije bolestan nego je to taki pas.. pazi pas…. Tek sam je sada prepozno - to ti je žene od onoga Šime Harmonikaša. - Jeli jel to onaj što je kod tvoga rođe Markana u svatovima sviro. - Ma ja, Šimo Dvošupak.. Jes bio dobar… znaš da nije ništa ni pit ni jest htio. Kad uhvati harmoniku , do zore ne silazi. - Sad sam se sjetio , on je dolje kod Ferde pogino kad je izvlačio one ljude iz kola hitne pomoći. Jes bio jaaki, taj je od pet sati nadalje harmoniku samo na leđima sviro. Iznio trojicu pa pogino tražeći četvrtog u praznim kolima, taka sudbina - E, to ti njegova žena, sad, vratila se iz Švedske, ima Mercedesa a tamo u kemijskoj čistioni radi..Gospoja šeta "psa" okolo. Drže ga, kaže, u stanu. Izvadili su mu i pasoš. Iz plastične vrećice koja mu je kraj noge, Mijo nešto izvadi. - A eto, nego, jesi'l vidio šta sam donio ? – poče Mijo pokazujući. - Šta? - Pa jel vidiš - Sajla - Ma sad kad si kreno o Švedskoj da ti ispričam. Imam ti ja rođu tamo koji radi u klaonici, oni ti prije nego što idu klat uzmu nekakvu željeznu paliju, prislone životinji na čelo i paf struja ga ošamuti pa moreš radit s njim šta oćeš, bez da ga boli… To ti je humano … - Ovo je sajla za prasce. Priđeš svinjčetu polako, staviš mu na njušku i povučeš, ono povuče sebi a ti sebi, što više vuče više se zateže, lijepo ga izvučemo na dvorište, e onda mu ti fino prebaciš krpu preko glave i onako odostraga sa ušicom od sikere zvekneš međuoči. - Ma ne znam, nekako mi grehota, mlatit svinče. - Ma šta je griota, to ti je ko anestezija, ionako ga idemo klat. - Ma ne znam ja, Mijo, ja bi da mi to napravimo po starinski, izvučemo za uši, oborimo i zakoljemo. - Ma to ti je nehumano. Sad si u gradu - šta će ti komšiluk reći. - Joj, nemoj mi njih spominjat svu su mi krv ispili… peticije potpisuju… - Dobro onda, šta ćemo … - Ma ajd sa sajlom, ali mi se ne sviđa. Znači izvučemo, na dvorište, sjekira, onda ja prikoljem . - E, to, samo mu moramo prebaciti krpu preko glave - Što ? ( - Zašto ) - Pa, ono, krpu preko glave da me ne gleda kad je udaraš. - Pa u kog će gledat ako je vučeš s tom sajlom za njušku - Ma mrsko mi je to nekako da gleda u mene, ti udaraš i kolješ a mene pamti - Mijo, jesi'l izludio, pa šta onda ako te gleda … - Ne znam, mrsko mi je. - E a da mi to ipak zakoljemo onako kako Bog zapovijeda, klasično. - Ma jok, ja ću udarat, ti drži, moramo se i mi jednom modernizirat - nećemo valjda vazda za uši natezat, kako ćeš tako u Evropu, samo nekako ne volim da me gleda. - Mijo, oćeš moć? Znaš da ti jedno oko bježi a na drugo slabije vidiš, a i nekako si mi nejak u zadnje vrijeme, sav si se streso kad si rakiju popio… Razgovor bi možda i dulje potrajao da se Sofa nenadano nije pojavila na vratima. Već neko vrijeme se ona motala po dvorištu, i pripremala sve što već treba biti pripremljeno. Ispod kazana sa vodom veselo je lizala vatra, a pruće unutra je gorilo i glasno pucketalo. Tako zabavljena poslom u nekom trenutku se ona nečega sjeti i požuri prema kući. - Anto, vrije voda, oćete vi više zaklat to svinjče, Bože ti fala, dogovarate se kao da o tome mislite knjigu napisat. - Dobro Sofo, dobro … Evo idemo. Ozbiljnih lica i sa puno manje riječi kumovi su se počeli pripremati. Uguravali su nogavice od radnih kombinezona u čarape i sve to skupa u gumene čizme. Kum Mijo je skinuo sat i objesio ga na čavao. Neko vrijeme su pogledavali prema svinjcu i zasukavali rukave od debelih vesti u tišini. Kad su pripreme bile gotove došli su pred vratašca i ušli obojica unutra. - E tako sad lijepo mu stavi sajlu pod nos, tako , tako , polako, oć oć, guda , oć oć - Polako, polako, evogac, ohaj , alaj sam ga upeco ko šarana. Vidi al se trza sad će tebi kum Antiša presudit. Čim mu je Ante namakao omču preko njuške svinjče povuče prema nazad i pružajući nenadani otpor počne skičati. - Mijo, dolaz' ovamo! ukipilo se ko magare, ne mogu ga sam izvuć navani, vidiš da ne miče , šta si ti zino čim se malo počelo derati - Alaj zavija ko zračna uzbuna, sav sam protrno… Ne bi ja ispred vuko, ja ću radije pogurati iza. - Ajde ti Mijo tuci već jednom, ne mogu ja još dugo na ovoj sajli držat, otima se, kolera ga potrgala. Čekaj ! Stani … Gleda me, de čekaj, Sofoooo, Sofooo, alo Sofooo de donesi krpu i nemoj zaboraviti staviti soli u ranjiku za krv … Čim je čula da je zovu Sofa uze krpu i potrča prema svinjcu, kad je stigla sklopivši ruke poviče. - Anto, pa šta radite vi sa toga prasca, razapeli ste ga ko Isukrsta, šta će ti krpa - Ma stavi… ajd daj više stavi mu tu krpo preko očiju, udaraj ti Mijo, bogati više, ruke će mi iščupat. (Udarac sjekirom ) - Dobro, je kume, dobro je, evo leglo je na koljena, de još jednom udari, počelo se pridizati sa zemlje prednjim nogama, klekni mu na trbuh, samo da oslobodim ruke, drž' ga sada - Al se otima, čekaj Anto sad ću prihvatiti prednje noge, aj sad kolji … ( Nož i Krv ) - Jel donjela, ranjiku za krv uhvatiti, znao sam da nije, sad mi je propalo cijelo klanje. |