LEVATI - štorije
01.05.2006., ponedjeljak
moj prvi post
|
Pozdrav svim levatima.Sidim isprid kompića i mislim se o čemu da pišem.Znam,znam.Ovo je blog o svakodnevnim dogodovštinama i treba bi pisati o tome.Ali ja bi tia napisat nešto zanimljivo.Ma pisat ću šta mi padne na pamet.Evo sinoć sam bia vani u jednom poznatom splitskom okupljalištu.Prvo što me iznenadilo je šta nije bilo gužve isprid vratiju pa nisam mora čekati na ulaz pola sata šta mi se desilo prošli tjedan.Inače volim čekati isprid vratiju,čak sam razmišlja da jednu subotnju večer provedem isprid vratiju gledajući ekipu kako ulazi i izlazi.Vidiš svakakve zanimljive stvari,vidiš ko je faca(odmah ulazi bez problema) a ko nije(čeka isprid od pola sata do sat vremena).Sigurno ste skužili di ja spadam.Moji levati ne vole čekati ako ih se odmah ne pusti i uvik mi govore amo ća,amo ća(valjda ne žele biti sa menom u skupini ne-faca) ali ja ih uvik odjebem jer VOLIM čekati.U MEĐUVREMENU:Ajde kvragu,pa sam već na prvom paru.Ne ide mi kladionica u zadnje vrime.NASTAVAK:I šta je najbolje,vidim brdo lipih žena jer unutra u mraku gdje stojiš na jednom mistu cilu večer vidiš možda 5-6 od toga 2 dobre,a vani na otvorenom ispod onog jakog svjetla samo ulaze i izlaze,svakih 5 sekundi i vidiš je cilu,od glave do pete ispod onog jakog svjetla.Sad će valjda moji levati skužiti zašto se isprid vratiju dok čekam ulaz onako slatko smijem.Moram prekinit,idem se malo rekreirat.NE NE,ne onu vrstu rekreacije.Idem trčat na Marjan jer sam ipak kvazi-sportaš.Čujemo se drugi put.I za kraj.Imam 1,95 m visine i oko 90 kg i teško je svu tu masu kontrolirat i znam ZNAM ZNAAAAAM da ne znam baš plesat ali trudim se,TRUDIM.I baš zbog toga ne mogu skužit kako mi je cura s kojom bi tia izać vani rekla kad me vidila kako plešem : NE IDE TEBI BAŠ TO.A šta ću,sve je palo u vodu.Idem trčat.POZDRAV SVIM LEVATIMA |
