|
|
| kolovoz, 2007 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Everything about me. Almost everything
Ako netko treba evo moj msn: neka_nova_klinka@hotmail.com
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Blogovi koje posjećujem:
Moj razred
Barbara
Filip
Love is hurt
Andrea
Josipa
Bloodred
Zagrli me sad,jako,najbolje što znaš
Tinolovka
Lav Nikolajevič Tolstoj
Maja
Green
Bella
Dijana
Eva
Ostojić
Zjev
Stars are gone tonight
Ketrin
Perak
1.d Gima
Pa...odakle da počnem?
Ime mi je Barbara,
Živim u jednom gradiću, podno Psunja,kojeg obožavam
i kojem je nadjenjeno ime Nova Gradiška,
Rođena sam 22.09.1992. godine,a to znači da
Za nekih tjedan dana krećem u OpćuGimnaziju,a prije nje sam išla u OŠ:"Mato Lovrak".
Imam 2 brata-Mislav(19 god.) i Domagoj(21 god.) i naj roditelje na svijetu,a kad smo već kod nečeg što je naj...
Imam naj kućnog ljubimca,zove se Miki i on je koker španijel koji ima 3 godine(tj.psećih 21),al je takva maza ko da ima 3 mjeseca. Imam i kornjaču Felixa koja je slatka,al' stalno pokušava izaći iz akvarija iz meni nepoznatih razloga.
Moje naj frendice su:
Barbaral:
:da znam da se isto zovemo i ne,nismo sestre ni u rodu što većina misli,a nas dvije nemamo pojma zašto jer smo skroz različite. Ona vam je jedno preeeeslatko malo biće koje me voli,zapravo OBOŽAVA gnjavit.Ima smeđu kovrčavu kosu i tamno smeđe oči,super joj idu jezici,poslije Hrvatske najdraža zemlja joj je Njemačka(iako nemam pojma zašto),ima talenta za pisanje,a sluša Mettalicu,Nirvanu,Azru i još puno toga-odite na njen blog pa pročitajte-oblači se tako nekako u stilu onoga što sluša i mrzi kad ju neko pita jel punkerica il metalka il rokerica.,voli nogomet a naj igrač joj je Michael Ballack,navija za Chelsea i Dinamo(voli Ćorluku-slikale smo se s njim).Ima mobitel za koji sam ja maloprije rekla da je skoro ko Blueberry(borovnica) umjesto Blackberry...-jako je vino bilo
...
Loriana:
Moja susjeda i školska kolegica koja je prelijepa,suuuper pjeva,glumi,oponaša i jako je pametna. Ona voli Talijane(pogotovo jednog iz Ravenne),Jelenu Rozgu i Magazin,sve što ima kovrčavu kosu,Eurosong i Doru,modu,parfeme,uređivati se,jaaaaako voli rozu boju
(nije ko barbika,ne brinite),plesati,učiti o stranim zemljama i još puno toga. Jako je kreativna(trebate vidjeti njene radove iz likovnog)...Ima tamno smeđu kosu,zelene oči,mene podsjeća na Anne Hathaway,super je građena i zna se super obući. Kad ste tužni ona je prava osoba koja će vas oraspoložiti! Osjećajna je i uvijek je tu za svoje prijatelje. Jaaaaako mi je žao što više ne idemo u isti razred. Nemate pojma kako mi se bilo teško priviknuti na sjedenj bez nje i naših zafrkancija. Još uvijek se nisam pravo privikla... Brzo se zaljubi,odljubi, teško ju je naljutit,a kad to i uspijete ne ljuti se dugo.(da,znam da je zakon!) Njen rođendan je prošao,al' to ne znači da ga se ne trebamo sjetiti:17.06.1992.(i ona je starija od mene)
Karolina:Upoznale smo se u glazbenoj,a dijelile smo netrpeljivost prema nastavnici iz zbora i onoj staroj vještici
koja nije dostojna da joj ime spomenem na blogu,a i obje smo svirale klavir i družile se pod Solffeggiom i zborom. Ona je tipična ljepotica,plave kose i velikih plavih očiju i jako svijetle puti(netko je jednom reko:ko Švabica).Voli Balaševića,Gunse i Riblju Čorbu,jako je pametna(iako je govorila da će pasti u Gimnaziji)jedna je od najboljih na godini,jaaaako voli čokoladu(ne dolazim joj na rođendan bez te namirnice),a ako neko treba vina:njen tata ga proizvodi i suuuuuuper je(ja probala na njenoj krizmi).Pomalo smo kao blizanke. Jedna crna i jedna plava. Vrlo smo slične po razmišljanju i stavrno se nikad,al baš nikad nismo posvađale. Čak ni porječkale,a nadam se da će tako i ostati.(možda se jednom malčice naljutila zbog Čorbe,al ju je brzo prošlo).Ona je jedno od prve djece u 92' godini jer je rođena 01.01. a prvi su uvijek naj!
Prijateljica imam još dosta,al ni jedna nije kao ove 3,al' da se one ne osjete ugroženima:Bianka(Lorina mlađa sestra-zakon je),Ajna(imaju Moiru tak da se zakon oblači i super je),Zvončica(moja naj školska frendica),Ornela(otkačena i najzabavnija cura koju znam),Roman(moj frend koji je lud za motorima i super crta),Ivano(nogometaš koji je veliki zezant),Filković(tj,Josip)(Odličan prijatelj,osjećajan i uvijek spreman pomoći)...ma sa svima iz osnovne sam super tako da nije baš vrijeme za nabrajanje svih njih,al' ovi su mi nekako najvažniji!
Da se vratimo na mene:
Imam crnu kovrčavu kosu(nije prirodna),svijetlo smeđe oči(na svijetlu i kad plačem pozelene),tamnu put i kad se smijem one rupice koje su Barbari jako slatke(meni baš i ne). Neki kažu da dobro pjevam,idu mi jezici,a kad sam u elementu il me uhvati fjaka onda sam zabavna.,kad ne dobijem šta želim onda se durim i stisnem usta i onda se Barbara smije pa se ja još više ljutim sve dok ne dobijem ono šta sam si zamislila(nisam ja baš tak jako razmažena kolko se čini,imam 2 brata,al sam ja najmlađa pa sam oduvijek bila maza cijele obitelji i susjedstva(bila sam mala,slatka,crna,kovrčava,puuuuuno pričala(skoro ko sad, samo sam sad malo narasla i nisam baš tak slatka)....
Šta volim?
Glazbu,čitati,kartati,pjevati
,svirati(iako sam malo zapustila tu aktivnost),modu,parfeme,svoju obitelj i prijatelje i još nekog čije ime neću sad spominjat,kupovati,igrati se s Mikijem,Wolksvagen bubu,more i sunce,plivati,ronit i sve ostalo pod vodom i totalni sam ovisnik o Kupovanju,da budem preciznija o cipelama(nije za nabrajanje-samo ću reći da je moj tata zadnji put kad je ušao u moj bunker reko da imam više obuće nego on u skoro cijelom životu)....
Šta slušam?
Balaševića,Doorse,nekad Marley i Elvisa,Psihomodo Pop,Ramirez,Snow Patrol,Tyler Hiltona i sve ostalo što je dobro(narodnjake nikako ne).
Naj boja:"...ružin pepeo....",volim sve boje,samo sam htjela napisat ovo pod navodnicima.e da i htjela sam napista SKRLETNA-to je farba koju spominju u Harry Potteru,a ja dugo nisam znala koja je to.
Naj knjiga:Kamen za Dannya Fishera,Ptice umiru pjevajući,mostovi okruga Madisoni Sjećanja jedne gejše.
Naj serija:Prijatelji,Grey's anatomy,Gilmore Girls,O.C. i Tree Hill.
Naj film:Breakfast at Tiffany's,Lajanje na zvezde, Ples s vukovima i Mostovi okruga Madison.
Vjerujem u reinkarnaciju i volim Hinduiste i Židove-naravno da ostajem u svojoj kršćanskoj vjeri,ali me zanimaju i ove,volim Sai Babu,a najdraže od svega toga mi je što je židovski blagdan Jom Kipur na moj rođendan(22.09).
"...isto vide,a razno tumače..."Zapravo su sve vjere potekle od istoga Boga(Kršćani kažu Krist,a hinduisti Krišna i još takvih stvari...)
Navijam za najbolji klub u Hrvatskoj:DINAMO ZAGREB
,a osim za Hrvatsku navijam i za Italiju.
Nemam nekog najposebnijeg igrača,al' jako volim Eduarda,Modrića,Sammira(ne pitajte zašto,odmah mi je bio simpatičan),Luca Toni,Nesta,Totti....
I tako... to je otprilike sve o meni!
Evo još malo nekih slikica:
Moj mali Miki
Balašević
Malo mlađi
Cute boys....
Chad Michael Murray
Matt Czuchry
Malo mlađi...
Patrick Dempsey
Hm....
Moje naj serije
Grey's anatomy
Sex and the city
Gilmore Girls
Logan and Rory
Friends
One Tree Hill
REGRUTSKA
Sine moj...
Ti se majke sećaš nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poč'o si da pamtiš prekasno...
Osluškujem lepet anđela...
Znaću valjda da je nađem ja?
Eh, mani me...
Naš sam dom k'o čergu selio...
Tepanja na vino mirišu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu ćuteći...
Sebi nisam mog'o uteći...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Čudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta'...
Di ćeš s tim trepuškama gustim?
Život baš ne zna šta je dosta...
Slušaj njih
Što uz bojni poklič legaju...
Pevaju u slavu noževa...
Pevaju pa onda begaju...
Pošlo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore...
Sine moj...
Gajde će ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure će pred kućom pupiti...
Nek se šorom digne prašina...
Kad bataljon suknji maršira...
Stade sve... Samo život prođe...
Sine moj, oči njene plave...
Stiže dan da u vojsku pođeš...
Lumpuju... Usijane glave...
Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drž' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...
Po stihu iz ove pjesme sam nazvala blog...
SLOVENSKA
Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna, al' to sam jutro dočekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teškim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.
Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.
O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš.
O ne, ne brini, proći će za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.
Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' covek ista rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?
O zagrli me sad...
NEKI NOVI KLINCI(prva Balaševićeva pjesma koju sam čula)
Moj deda već dugo ore nebeske njive,
ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah,
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca.
Neki novi klinci...
Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
U maju još uvek zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca.
Neki novi klinci...
Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca.
Neki novi klinci...
A ja, ja se kockam sa prevarantom životom,
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!"
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.
SAMO DA RATA NE BUDE
Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!
Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića
devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!
Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!
Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!
REQUIEM
Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam,
stari refren nikom ne treba.
A ljudi pesme kratko pamte, Komandante...
Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante, ej Komandante...
Na barikadama su opet zastave,
svet ide k'o na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave
da vide gladne radnike...
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
Vremena su nezgodna za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju.
Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante...
Na barikadama su opet zastave...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži,
al' nikad i najmudriji.
A gde smo mi, naivni,
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
I prevareni...
I kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik.
Jer sve se menja, i sve teče... Čoveče.
BEZDAN
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
BOŽA ZVANI PUB(moja 2.naj pjesma)
Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je bio kvaran kao šupalj zub".
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.
Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje.
E, pa da!
Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem,
jer ja samo pričam onako kako čujem.
I ako su lagali mene i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, od vraga do popa,
jer mnogi su mangupi ostali tropa.
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas.
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.
U, to je partija bila, jos se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.
A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje..
MRTVI
Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...
Brzo staviš kamen na spomenik i stojiš svečano,široko otvorenih plavih očiju. U tebi drijema slaba sumnja,ali koja sve više jača. Tvoj otac.
U tvojem sjećanju ja nemam oblika,nemam zaokružene slike. Nisam ništa nego riječ,slika na kamenu,zvuk s tuđih usana. Jer ti me nikad nisi vidio,a ja tebe samo jedanput.
Kako te onda mogu doseći,sine moj,kako te mogu nagovoriti da me čuješ kad je i moj glas samo nepoznat odejk u tvojim ušima? Plačem,sine moj,plačem nad tim životom koji sam ti dao,a koji neću dijeliti s tobom kao što je moj otac dijelio sa mnom.
Jer premda sam ja tebi dao život,ti si meni dao još više. U onom kratkom času što smo ga podijelili,naučio sam mnogo. Naučio sam da ponovno volim svojega oca,da shvatim njegove osjećaje,njegovu sreću,njegove manjkavosti. Jer sve ono što sam ja značio njemu,u onom kratkom trenu ti si značio meni.
Nikada te nisam držao u naručju,niti te stisnuo na svoje srce,a ipak osjećam sve to. Kad si povrijeđen,ja osjećam tvoju bol;kad se žalostiš, ja dijelim tvoje suze,a kad se smiješ, i mene ogrije radost. Sve što ti imaš,nekad je bio dio mene-tvoja krv,tvoje kosti,tvoja put.
Ti si dio sna o mojem postojanju koji još traje. Ti si dokaz da sam se nekad kretao i koračao po zemlji. Ti si moje nasljeđe svijetu,najdragocjenije koje sam mogao namrijeti. Sve su vrijednosti jednake nuli kad se usporede s tobom.
U tvoje vrijeme dogodit će se mnoga čudesa. Udaljeni krajevi svijeta prijeći će se putovanjem od jednog trena; najdublji ocean,najviša planina,pa možda i zvijezde sjajne,naći će se u dosegu tvojih prstiju. A ipak sva ta čudesa bit će ravna nuli kad se usporede s čudom da ti postojiš.
Jer ti si čudo moje trajne puti. Ti si karika koja me veže sa sutrašnjicom,karika u lancu koji se pruža od vremena početka do vremena koje se nikad neće završiti.
A ipak,ima nešto neobično u svemu tome. Jer ti koji si nikao iz strasne grmljavine moje krvi i snage i koji me sjedinjuješ sa sutrašnjicom, ne znaš ništa o meni.
Bili smo zajedno samo jedan tren,tren tvojega buđenja, i zato me ne poznaješ.
-Kakav si, oče moj?-pitaš se u tišini svojega maloga srca. Sklopi oči,sine moj,pa ću ti pokušati reći. Ogradi oči od blistavog,zelenog svijeta samo jedan časak i pokušaj me čuti.
Sad si tih. Oči su ti sklopljene,lice ti je blijedo,i ti slušaš. Zvuk mojega glasa zvuk je stranca u tvojim ušima,pa ipak,duboko u sebi,ti znaš tko sam ja.
Crte mojega lica nikad neće biti jasne u tvojem sjećanju,pa ipak ćeš se sjećati.Jer jednog dana,u jedno vrijeme,ti ćeš govoriti o meni. A u tvojem glasu osjećat će se žalost što se nikad nismo poznavali. Ali i u toj žalosti bit će zadovoljstva. Zadovoljstva koje proizlazi iz spoznaje da sve ono što si ti potječe od mene. Da je ono što ćeš ti dati svojemu sinu počelo sa mnom, ono što je moj otac predao meni i njegov otac njemu.
Poslušaj me,moj sine,i upoznaj svog oca.
Premda je pamćenje čovjekovo privremeno jer mu život mine poput trena, u njemu je kvaliteta besmrtnosti koja je besmrtna kao zvijezde.
Jer ja sam ti,a ti si ja, i čovjek koji je poečo s Adamom živjet će vječno nsa ovoj zemlji. Kao što sam i ja nekoć živio.
Nekoć sam udisao zrak koji ti udišeš i osjećao meku podatnost zemlje pod nogama. Nekoć su tvoje strasti bjesnjele mojim žilama,a tvoje žalosti plakale na moje oči.
Jer nekoć sam bio čovjek kao ti.
I ja sam imao konto kod Macya;štednu knjižicu sitne štednje;u nekakvom skrivenom podrumu leže papiri s mojim potpisom,ispisanim tintom koja je ostarjela i požeutjela;tu je broj socijalnog osiguranja,zakopan u masi spisa s čudnim brojčanim oznakama:052-09-8424.
To je nekoć bilo moje,sine moj. Pa zbog toga,a i zbog koječga drugog moje ime neće biti zaboravljeno. Jer u tim pukim pisanim spisima očit je dokaz moje besmrtnosti.
Nisam bio velik čovjek kojem je povijest zabilježena zato da je uče djeca u školama. Neće meni zvona zvoniti,neće se zastave spuštati na pola koplja. Jer ja sam bio običan čovjek,sine moj, jedan od mnogih,s običnim nadama,običnim snovima,običnim strahovima.
I ja sam sanjao o bogatstvu i obilju,zdravlju i snazi. I ja sam se bojao gladi i siromaštva,rata i nemoći.
Bio sam susjed koji živi u susjednoj kući. Čovjek koji stoji u podzemnoj željeznici,na svojem putu na posao; koji prinosi šibicu cigareti; koji se šeta sa svojim psom.
Bio sam vojnik koj dršće od straha;čovjek koji grdi suca na utakmici;građanin u skrovitosti biračke kabine,sretan što glasa za bezvrijednog kandidata.
Bio sam čovjek koji je živio tisuću puta i umro tisuću puta u svih onih čovjekovih šest tisuća godina koje su zapisane. Bio sam čovjek koji je plovio s Noom u njegovom kovčegu, jedan od mnoštva koje je prešlo preko mora koje je Mojsije razdvojio,koji je visio na križu odmah do Krista.
Bio sam običan čovjek o kojem nikad nisu pjevane pjesme, nikada pričale priče, nikada se pamtile legende.
Ali ja sam čovjek koji će živjeti vječno, tisuće godina koje tek trebaju doći. Jer ja sam čovjek koji će žeti malo blagodati i platiti mnoge pogreške koje su počinili veliki.
A ti veliki samo su moje sluge,jer je moj broj cijela legija. Jer ti veliki leže osamljeni u svojim grobovima ispod svojih veličanstvenih spomenika,a ljudi ih se ne sjećaju zbog njih nego zbog onoga što su učinili. A što se mene tiče,svi koji oplakuju svoje drage,oplakuju i mene. I svaki put kad netko žali za nekim, žali i za mnom.
U čudu polako otvaraš oči i gledaš u šest kamenčića koji leže na mom grobu. Sad znaš,sine moj. To je tvoj otac. Ruke tvoje majke grle te,ali ti još gledaš u kamnečiće. Prsti ti pokazuju riječi napisane iza njih na spomeniku. Usne ti se nježno miču dok ih čitaš u sebi.
Pažljivo ih poslušaj,sine moj. Zar nisu istinite?
Ako poživimo u srcima onih koje smo ostavili za sobom, nećemo umrijeti.
Harold Robbins
